detalj slike: KRK Art dizajn

LjUBAV

Shvatila sam koliko te volim

onog trenutka kada sam se našla

sama u polumraku svoje sobe,

u svoja četiri zida

i osećala se kao potpuni

stranac samoj sebi.

Nezaštićeno i slabo,

dok mrak oko mene

zariva svoje zube u moju dušu,

uterujući strah u kosti i

ježeći svaki milimetar tela.

Shvatila sam koliko mi fali

da zaspim uz nečije disanje i otkucaj srca,

uz dozu zagrljaja i nežnosti

i one dve čarobne reči

// l a k u n o ć //

koje teraju sve strahove

iz naše sobe daleko od nas.

Shvatila sam koliko te volim

onog trenutka kada je sat otkucao

sedam sati ujutru a bila je noć.

Ili mi se samo učinilo,

možda je samo strah

bacio svoju tamu na moje oči

i zaslepeo mi vid.

Ali, stvarno je bilo tako

ili je makar delovalo,

ali nije svanulo

i nisam čula tvoj glas

i one dve čarobne reči

// d o b r o j u t r o //

koje Suncu daju snagu

da se probudi i obasja

naš maleni grad.

Shvatila sam koliko te volim

dok sam ispijala prvu kafu

i dok sam je sladila

i sladila a ona je i dalje, ko za inat,

bila tako prokleto gorka.

Ili je to samo ukus nedostajanja

bio gorak na mojim usnama.

Možda mi je samo falilo

da mi uz kafu kažeš

one dve čarobne reči

// v o l i m t e //

posle čije slatkoće

nam nije potrebna

nijedna kašičica šećera.

Shvatila sam koliko te volim

onog trenutka kada me je

sadašnjost bez tebe

toliko plašila.

Srećom,

budućnost sa tobom

je ulivala sigurnost

i terala strah,

baš onako kako si ti

dok si bio tu kraj mene.

BIRAM DA ME DOBAR ČOVEK VOLI

Izabrah da svoje korene pustim

kraj onog ko me u ljubav iznova zaljubi,

kad se posle leta umorim i u zagrljaj spustim

njemu koji sve rane zaceli kada poljubi

.

Izabrah onog koji svaki moj kineski zid sruši

da svojom ljubavlju bude umesto sunca lepršav zrak,

kad život mi podmetne nogu i iznova me ruši

da podseti da gde je ljubav nikad nije mrak.

Izabrah njega jer kao drugi nikad nije bio,

zato je moja ljubav poslednja i u svemu prva,

život je previše kratak da bi godine gubio

u nadi da ćeš se najesti od ljubavi mrva.

Zato biram onog kog doziva moga srca glas

u današnje vreme što od ljubavi ne živi,

baš kao biljci voda, čoveku ljubav je spas

i sasvim dovoljna da sve Golgote u životu preživi.

ZAJEDNO

Čitava armija ne može da stane na crtu

ženi koja voli jednog čoveka.

Ona mu je i desna ruka i štit na leđima

i snaga u grudima da prebrodi sve

životne ofanzive i revolucije

koje se odvijaju unutar i izvan njega.

Toliko slaba da posustane,

ali dovoljno jaka da nikad ne odustane,

da nikad ne digne ruke i bele zastave

u znak predaje i poraza,

jer zbog onog što je sveto ne sme da pristaje

ni na šta manje od pobede.

I nije bitno ko je na suprotnoj strani,

da li je u pitanju jedna osoba ili čitav svet,

stajaće čvrsto na nogama iza čoveka kog voli.

Njih dvoje zajedno protiv celog sveta,

jedno drugom dovoljni, koračaju bez straha,

gledajući hrabro neprijatelju u oči,

jer nije bitno da li imaju samo jedno drugo

ili čitavu vojsku koja im čuva leđa,

već kolika je svetinja koju brane,

a ljubav je jedino sveto

u današnje apsurdno vreme.

PODELITE OVAJ TEKST NA: