детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЉУБАВ

Схватила сам колико те волим

оног тренутка када сам се нашла

сама у полумраку своје собе,

у своја четири зида

и осећала се као потпуни

странац самој себи.

Незаштићено и слабо,

док мрак око мене

зарива своје зубе у моју душу,

утерујући страх у кости и

јежећи сваки милиметар тела.

Схватила сам колико ми фали

да заспим уз нечије дисање и откуцај срца,

уз дозу загрљаја и нежности

и оне две чаробне речи

// л а к у н о ћ //

које терају све страхове

из наше собе далеко од нас.

Схватила сам колико те волим

оног тренутка када је сат откуцао

седам сати ујутру а била је ноћ.

Или ми се само учинило,

можда је само страх

бацио своју таму на моје очи

и заслепео ми вид.

Али, стварно је било тако

или је макар деловало,

али није свануло

и нисам чула твој глас

и оне две чаробне речи

// д о б р о ј у т р о //

које Сунцу дају снагу

да се пробуди и обасја

наш малени град.

Схватила сам колико те волим

док сам испијала прву кафу

и док сам је сладила

и сладила а она је и даље, ко за инат,

била тако проклето горка.

Или је то само укус недостајања

био горак на мојим уснама.

Можда ми је само фалило

да ми уз кафу кажеш

оне две чаробне речи

// в о л и м т е //

после чије слаткоће

нам није потребна

ниједна кашичица шећера.

Схватила сам колико те волим

оног тренутка када ме је

садашњост без тебе

толико плашила.

Срећом,

будућност са тобом

је уливала сигурност

и терала страх,

баш онако како си ти

док си био ту крај мене.

БИРАМ ДА МЕ ДОБАР ЧОВЕК ВОЛИ

Изабрах да своје корене пустим

крај оног ко ме у љубав изнова заљуби,

кад се после лета уморим и у загрљај спустим

њему који све ране зацели када пољуби

.

Изабрах оног који сваки мој кинески зид сруши

да својом љубављу буде уместо сунца лепршав зрак,

кад живот ми подметне ногу и изнова ме руши

да подсети да где је љубав никад није мрак.

Изабрах њега јер као други никад није био,

зато је моја љубав последња и у свему прва,

живот је превише кратак да би године губио

у нади да ћеш се најести од љубави мрва.

Зато бирам оног ког дозива мога срца глас

у данашње време што од љубави не живи,

баш као биљци вода, човеку љубав је спас

и сасвим довољна да све Голготе у животу преживи.

ЗАЈЕДНО

Читава армија не може да стане на црту

жени која воли једног човека.

Она му је и десна рука и штит на леђима

и снага у грудима да преброди све

животне офанзиве и револуције

које се одвијају унутар и изван њега.

Толико слаба да посустане,

али довољно јака да никад не одустане,

да никад не дигне руке и беле заставе

у знак предаје и пораза,

јер због оног што је свето не сме да пристаје

ни на шта мање од победе.

И није битно ко је на супротној страни,

да ли је у питању једна особа или читав свет,

стајаће чврсто на ногама иза човека ког воли.

Њих двоје заједно против целог света,

једно другом довољни, корачају без страха,

гледајући храбро непријатељу у очи,

јер није битно да ли имају само једно друго

или читаву војску која им чува леђа,

већ колика је светиња коју бране,

а љубав је једино свето

у данашње апсурдно време.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: