detalj slike: KRK Art dizajn

ASOCIJATIVNOST KOSMIČKIH MOTIVA

Prof. dr Slađana Milenković

            Svaki dan je gledamo na RTS1 najčešće vodi Jutarnji program, ali je i vidimo i u Dnevniku, Vestima, Beogradskoj hronici i drugim emisijama, a malo ko zna da je ona i književnica, pa i slikarka. Pored žive reči i izvanredne kulture govora kojima osvaja gledalište, bavi se i pisanom rečju. Šireći lepotu našeg jezika u oba oblika: govorenom i pisanom, Gordana Stijačić objavila je ilustrovane knjige za decu predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta: „Šta to svetli zvezda nije”, Beograd: HERAedu 2022. i „Svetli uvek dobar čovek”, Beograd: Vizartis, 2023. Ilustrator obe knjige je Petar Tešović.

            Njena prva knjiga, svojevrsna pesmarica, „Šta to svetli zvezda nije” nazvana je po stihu iz pesme koja se zove „Svitac”. To pitanje postavljaju šumske životinje i posle brojnih predrasuda dobijaju odgovor da svetli jedan svitac koji obasjava dragu svoju jer ima male svice. Svaka pesma ima pouku, nekakvu poruku na kraju. Konkretno na kraju ove pesme je snažna poruka koja glasi:

            „Ne predstavljaj ljudsku bedu,

            ne sudi mi po izgledu,

            ne bavi se ti grbama

            na čoveku i bubama.”

                                                (Svitac)

            Zbrika je rezervoar sreće, kako je sama autorka rekla u jednom razgovoru. Ovo je vedra knjiga, donosi pesme o temama bliskim deci, kao što su: drugarstvo, mace i kuce, ali i neobičnim motivima kao što je ljubav jagode i ananasa. Pesme su rimovane, melodične, u njima opisuje neobične situacije, kako se biljke i životinje susreću sa sopstvenim emocijama i kako razrešavaju neke dileme, dajući dobre modele ponašanja deci-čitaocima.

            Ne treba da čudi što je kao novinar počela da piše pesme, imamo nekoliko primera novinara koji su postali veoma poznati pisci. Među njima je Ljubivoje Ršumović koji je takođe na RTS-u bio urednik i novinar, kao i Duško Radović uz čije „Poštovana deco” i „Dobro jutro Beograde” su odrastale generacije, pa i sam Ršum, kako je priznao. Potom, da spomenemo i Momu Kapora i Mirjanu Bobić Mojsilović, a ako se vratimo u daleku prošlost naš čuveni Jovan Jovanović Zmaj bio je urednik Nevena, našeg prvog i najdugovečnijeg časopisa.

            Pesma „Ljubav između jagode i ananasa” najavila je pesnikinju koja je pronašla sopstveni izraz, različit od drugih, pre svega u motivima, u njenim pesama progovaraju voće i povrće, ali i nebeska tela, svici, životinje i deca, potom i u izrazu i porukama. Voće i povrće bili su među omiljenim motivima Dobrice Erića, on je otkrivao tajne povrtnjaka, pevao o voćnjaku, vrzinama, livadam i poljima. Gordana Stijačić peva o egzotičnom voću, ananasu u spoju sa domaćim jagodama:

„Izrasla iz šumskog grma,

a on gde se more talasa,

ljubavna stvori se ujdurma,

između jagode i ananasa.”

                        (Ljubav između jagode i ananasa)

          Stil nastao na tragu Desanke Maksimović, razvio se zahvaljujući metaforama, asocijacijama, raznim hiperbolama, Gordaninog literarnog izražavanja. Ona ga gradi i u drugoj zbirci pesama za decu, pesmarici „Svetli uvek dobar čovek” nastavljajući tamo gde je stala u prethodnoj. Prva zbirka završava se snažnim porukama u kojiam se vilačju ljubav i drugarstvo. U njoj „svetli” iako „zvezda nije” jedan zaljubljeni Svitac koji obasjava svoju dragu, ima noćnu paranoju da će dragu da mu ukradu „zlice”, on „dobroćudan” obasjava svoju ljubav. U drugoj zbirci peva o oblačku:

„Umesto da grmi, seva,

bude uvek prepun gneva.

On pozdravlja sve došljake,

oblačiće veseljake.”

                                    (Oblačić)

            Takođe, ima i kosmičke motive, pogotovu je istaknut motiv zvezde koji se ponavlja u pesmama „Zaljubljena zvezda”, „Šta to svetli zvezda nije” itd. Kosmički motivi su među značenjskim elementima njenih poetskih iskaza i predstavljaju značajnu formalno-sadržinsku komponentu pesničkog teksta. U pesmama za decu tematizuje odnos kosmosa i ljudi na nivou motiva i to dinamičkih - onih koji pokreću radnju. Kosmički motivi prisutni su u pesmama velikih pesnika poput Vaska Pope, Desanke Maksimović, Branka Miljkovića, Ljubomira Simovića itd. Dok je kod ove plejade pesnika, kosmizam božanska energija u realnom svetu, kod Stijačićeve je personifikovan i približen deci kao deo svakodnevnog okruženja, života. Pojmovne sprege građene su na spoju imenice i prideva, njena je zvezda „zaljubljena”, ta sintagma „Zaljubljena zvezda” bliska je deci koja tek uče o svetu, okruženju, pa i o osećanjima. Dinamički, ova sintagma sažima smisao i ne dozvoljava da dođe do rasipanja značenja. Personifikovana zvezda budi asocijativnost i vodi pesmu ka uspostavljanju simbola, ka depersonalizaciji pesme, te sa lirkosg JA težište prebacuje na personifikovan pojam.

            Njene pesme su obeležene dubokim humanizmom, ove pesme su ogledalo njenog subjektivnog učešća u traganju za bogatstvom jezika i asocijativnim, metaforičkim govorom. Nema šablonskog vokabulara, već neguje specifične izraze i reči u oblicima bliskim deci, kao što su deminutivi. Uz razvijenu pesničku sliku kroz više od osam strofa u pesmama daje i kritički komentar opevanih situacija i poruku na kraju.

            U svojim pesamama piše da svetli drugarstvo, ljubav, majka, otac, svaki čovek svetli iako „zvezda nije” i poručuje da svako može da bude drug, neka životinja, takođe možda debeljko više voli nekoga da hrani, nego da on pojede ukusnu hranu, golub i golubica rešavaju ljubomorne nastupe, a deca doživljavaju prve ljubavi.

            Bavljenje književnošću, ali i novinarski i voditeljski rad u medijima, zahtevaju visoku inteligenciju i sposobnost samoprocene, što podstiče kreativno izražavanje. Gordana Stijačić se prema svom književnom radu odnosi kritički i samosvesno ističući univerzalne vrednosti koje želi da prenese deci.

PODELITE OVAJ TEKST NA: