детаљ слике: КРК Арт дизајн

АСОЦИЈАТИВНОСТ КОСМИЧКИХ МОТИВА

Проф. др Слађана Миленковић

            Сваки дан је гледамо на РТС1 најчешће води Јутарњи програм, али је и видимо и у Дневнику, Вестима, Београдској хроници и другим емисијама, а мало ко зна да је она и књижевница, па и сликарка. Поред живе речи и изванредне културе говора којима осваја гледалиште, бави се и писаном речју. Ширећи лепоту нашег језика у оба облика: говореном и писаном, Гордана Стијачић објавила је илустроване књиге за децу предшколског и млађег основношколског узраста: „Шта то светли звезда није”, Београд: HERAedu 2022. и „Светли увек добар човек”, Београд: Визартис, 2023. Илустратор обе књиге је Петар Тешовић.

            Њена прва књига, својеврсна песмарица, „Шта то светли звезда није” названа је по стиху из песме која се зове „Свитац”. То питање постављају шумске животиње и после бројних предрасуда добијају одговор да светли један свитац који обасјава драгу своју јер има мале свице. Свака песма има поуку, некакву поруку на крају. Конкретно на крају ове песме је снажна порука која гласи:

            „Не представљај људску беду,

            не суди ми по изгледу,

            не бави се ти грбама

            на човеку и бубама.”

                                                (Свитац)

            Збрика је резервоар среће, како је сама ауторка рекла у једном разговору. Ово је ведра књига, доноси песме о темама блиским деци, као што су: другарство, маце и куце, али и необичним мотивима као што је љубав јагоде и ананаса. Песме су римоване, мелодичне, у њима описује необичне ситуације, како се биљке и животиње сусрећу са сопственим емоцијама и како разрешавају неке дилеме, дајући добре моделе понашања деци-читаоцима.

            Не треба да чуди што је као новинар почела да пише песме, имамо неколико примера новинара који су постали веома познати писци. Међу њима је Љубивоје Ршумовић који је такође на РТС-у био уредник и новинар, као и Душко Радовић уз чије „Поштована децо” и „Добро јутро Београде” су одрастале генерације, па и сам Ршум, како је признао. Потом, да споменемо и Мому Капора и Мирјану Бобић Мојсиловић, а ако се вратимо у далеку прошлост наш чувени Јован Јовановић Змај био је уредник Невена, нашег првог и најдуговечнијег часописа.

            Песма „Љубав између јагоде и ананаса” најавила је песникињу која је пронашла сопствени израз, различит од других, пре свега у мотивима, у њеним песама проговарају воће и поврће, али и небеска тела, свици, животиње и деца, потом и у изразу и порукама. Воће и поврће били су међу омиљеним мотивима Добрице Ерића, он је откривао тајне повртњака, певао о воћњаку, врзинама, ливадам и пољима. Гордана Стијачић пева о егзотичном воћу, ананасу у споју са домаћим јагодама:

„Израсла из шумског грма,

а он где се море таласа,

љубавна створи се ујдурма,

између јагоде и ананаса.”

                        (Љубав између јагоде и ананаса)

          Стил настао на трагу Десанке Максимовић, развио се захваљујући метафорама, асоцијацијама, разним хиперболама, Горданиног литерарног изражавања. Она га гради и у другој збирци песама за децу, песмарици „Светли увек добар човек” настављајући тамо где је стала у претходној. Прва збирка завршава се снажним порукама у којиам се вилачју љубав и другарство. У њој „светли” иако „звезда није” један заљубљени Свитац који обасјава своју драгу, има ноћну параноју да ће драгу да му украду „злице”, он „доброћудан” обасјава своју љубав. У другој збирци пева о облачку:

„Уместо да грми, сева,

буде увек препун гнева.

Он поздравља све дошљаке,

облачиће весељаке.”

                                    (Облачић)

            Такође, има и космичке мотиве, поготову је истакнут мотив звезде који се понавља у песмама „Заљубљена звезда”, „Шта то светли звезда није” итд. Космички мотиви су међу значењским елементима њених поетских исказа и представљају значајну формално-садржинску компоненту песничког текста. У песмама за децу тематизује однос космоса и људи на нивоу мотива и то динамичких - оних који покрећу радњу. Космички мотиви присутни су у песмама великих песника попут Васка Попе, Десанке Максимовић, Бранка Миљковића, Љубомира Симовића итд. Док је код ове плејаде песника, космизам божанска енергија у реалном свету, код Стијачићеве је персонификован и приближен деци као део свакодневног окружења, живота. Појмовне спреге грађене су на споју именице и придева, њена је звезда „заљубљена”, та синтагма „Заљубљена звезда” блиска је деци која тек уче о свету, окружењу, па и о осећањима. Динамички, ова синтагма сажима смисао и не дозвољава да дође до расипања значења. Персонификована звезда буди асоцијативност и води песму ка успостављању симбола, ка деперсонализацији песме, те са лиркосг ЈА тежиште пребацује на персонификован појам.

            Њене песме су обележене дубоким хуманизмом, ове песме су огледало њеног субјективног учешћа у трагању за богатством језика и асоцијативним, метафоричким говором. Нема шаблонског вокабулара, већ негује специфичне изразе и речи у облицима блиским деци, као што су деминутиви. Уз развијену песничку слику кроз више од осам строфа у песмама даје и критички коментар опеваних ситуација и поруку на крају.

            У својим песамама пише да светли другарство, љубав, мајка, отац, сваки човек светли иако „звезда није” и поручује да свако може да буде друг, нека животиња, такође можда дебељко више воли некога да храни, него да он поједе укусну храну, голуб и голубица решавају љубоморне наступе, а деца доживљавају прве љубави.

            Бављење књижевношћу, али и новинарски и водитељски рад у медијима, захтевају високу интелигенцију и способност самопроцене, што подстиче креативно изражавање. Гордана Стијачић се према свом књижевном раду односи критички и самосвесно истичући универзалне вредности које жели да пренесе деци.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: