detalj slike: KRK Art dizajn

Meda

Moj je meda ljut

iz razloga više.

Ni ne pamti više zašto,

a neće da piše.

Pa je uvek nešto drugo,

ko će to da prati?

Možda samo traži pažnju,

ma ko će ga znati!

Svaki dan je razlog novi,

aj' mu sada ti pomozi,

hoće biti ljut il' srećan,

ne piše ni u prognozi.

Juče mi je loptu šutn'o,

danas pojeo mi tunu,

sutra će u celom selu

izazvati opštu bunu.

A ja sam ga birao,

pored drugih meda trista

i kako mi ne bi jasno

da tu nisu posla čista?

Svakog dana sve je ljući,

kao paprika iz bašte,

ma ni jedan razlog nema,

sem iz svoje burne mašte.

Izgleda ću morati

preduzeti mere.

Možda da ga pošaljem

maline da bere!

Nema protiv ljutnje leka,

nema šta ni da se čeka,

njemu treba vaspitanje,

a ja za to nemam znanje,

pa ćemo ovako: „ Sad je stvarno bilo dosta,

dragi Medo pakuj stvari!

A gde to molim lepo idem,

pa zar nismo mi drugari?

Danas krećeš, jedno mesto,

za sve mede malce.

Ako ne znaš – ti pogodi,

škola za plišance.

Bakina supa

Šta se kuva, šta miriši?

Čak je bolje neg' slatkiši.

I od voća lepše zna se,

nije pile, nije prase.

Još na tihoj vatri krčka,

mirisom mi kuću greje,

ušuškam se pored pećke,

dok napolju još sneg veje.

To je moje bake supa,

što se kao sunce žuti,

sve iz bašte za nju čupa,

videti se da i čuti.

Znajte, supe lepše nema,

ruke zlatne, uvek vredne

i umorna meni sprema,

to je srce bake jedne.

Da l' je fazon ili fora

Da l' je fazon ili fora?

Što se kupam u  sred mora?

Šta je tu sad tako važno,

peskovito i sve vlažno?

Mene ovo more muči,

evo hoću odmah kući,

sladoled se topi mučno,

talasi me tuku bučno.

I smeta mi sunce jarko,

samo hoću kući majko,

jer da idem, nisam htela

iako su leta vrela.

Meni more mira neda,

hoću kući preko reda

jer tamo mi neko vene

i baš eto, čeka mene.

A raspust mi ko sat kuca,

jedan Luka stalno štuca.

Baš taj Luka što sad vene

čekajući samo mene.

Pa bih eto objasnila

i baš svima razjasnila

da ja neću leto više

već septembar kad se piše.

Evo neću kikice,

krofnice od čokolade.

Ni kukuruz na sred plaže,

ni šarene druge laže.

Ne stajte mi sad na muku,

kad ja samo čekam Luku,

a i Luka mene čeka,

odmor traje pola veka.

Nema kraja, dan je šesti,

kad ću pored Luke sesti?

Hajde leto, pakuj stvari,

više nismo mi drugari!

PODELITE OVAJ TEKST NA: