детаљ слике: КРК Арт дизајн

Меда

Мој је меда љут

из разлога више.

Ни не памти више зашто,

а неће да пише.

Па је увек нешто друго,

ко ће то да прати?

Можда само тражи пажњу,

ма ко ће га знати!

Сваки дан је разлог нови,

ај' му сада ти помози,

хоће бити љут ил' срећан,

не пише ни у прогнози.

Јуче ми је лопту шутн'о,

данас појео ми туну,

сутра ће у целом селу

изазвати општу буну.

А ја сам га бирао,

поред других меда триста

и како ми не би јасно

да ту нису посла чиста?

Сваког дана све је љући,

као паприка из баште,

ма ни један разлог нема,

сем из своје бурне маште.

Изгледа ћу морати

предузети мере.

Можда да га пошаљем

малине да бере!

Нема против љутње лека,

нема шта ни да се чека,

њему треба васпитање,

а ја за то немам знање,

па ћемо овако: „ Сад је стварно било доста,

драги Медо пакуј ствари!

А где то молим лепо идем,

па зар нисмо ми другари?

Данас крећеш, једно место,

за све меде малце.

Ако не знаш – ти погоди,

школа за плишанце.

Бакина супа

Шта се кува, шта мириши?

Чак је боље нег' слаткиши.

И од воћа лепше зна се,

није пиле, није прасе.

Још на тихој ватри крчка,

мирисом ми кућу греје,

ушушкам се поред пећке,

док напољу још снег веје.

То је моје баке супа,

што се као сунце жути,

све из баште за њу чупа,

видети се да и чути.

Знајте, супе лепше нема,

руке златне, увек вредне

и уморна мени спрема,

то је срце баке једне.

Да л' је фазон или фора

Да л' је фазон или фора?

Што се купам у  сред мора?

Шта је ту сад тако важно,

песковито и све влажно?

Мене ово море мучи,

ево хоћу одмах кући,

сладолед се топи мучно,

таласи ме туку бучно.

И смета ми сунце јарко,

само хоћу кући мајко,

јер да идем, нисам хтела

иако су лета врела.

Мени море мира неда,

хоћу кући преко реда

јер тамо ми неко вене

и баш ето, чека мене.

А распуст ми ко сат куца,

један Лука стално штуца.

Баш тај Лука што сад вене

чекајући само мене.

Па бих ето објаснила

и баш свима разјаснила

да ја нећу лето више

већ септембар кад се пише.

Ево нећу кикице,

крофнице од чоколаде.

Ни кукуруз на сред плаже,

ни шарене друге лаже.

Не стајте ми сад на муку,

кад ја само чекам Луку,

а и Лука мене чека,

одмор траје пола века.

Нема краја, дан је шести,

кад ћу поред Луке сести?

Хајде лето, пакуј ствари,

више нисмо ми другари!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: