detalj slike: KRK Art dizajn

BOL

Videla sam kako se

Na tuđim grudima rebro slama

Prskajući mrkim varnicama.

I bi mi žao čoveka.

Znam kako boli.

Nije  me zaobišla gorka čaša.

Ispijam je sve u polen gledajući

Sladeći svaki gutljaj

Mednom kapi

Koja će bar u nadanju

Na usnu mi pasti.

LICE LjUBAVI

Lice ljubavi ukazuje mi se u svitanje,

Jutrom ranim, u obrisu zore

Kada ranjiva i sasvim nemoćna

Na proplanku novog dana

Posmatram kako se budiš

Privlačeći moju ruku mesto jastuka.

Ispod spuštenih trepavica

Zenica punih tek iščezlih zvezda

Osećam da mi više ništa ne treba

Od ovog sobnog jutarnjeg mira

Ispunjenog toplinom naših tela

Životom ukrštenim.

EURIDIKA

U senci rascvetale čežnje 

Svu noć sam čekala

Zagrljaj tvoj da me utiša.

U snu sam znala nerazdanjenom,

Od nevidljivih mi sila kazano,

Ako noćas dođeš u moje odaje

I usne nam se sretnu požudno,

Tu,  na tvojim rukama

Pašću u smrt kao u kolevku.

I nećeš me vratiti nijednim dozivom,

Ni umilnim zvukom lire sedmožice

Koja gospodari vodama i vetrovima.

Tek ako bi pečatio najskupljim rečima

Da će nam se ruke poput talasa

Svakoga dana nebrojeno puta sretati,

Za tom pesmom bih pristala

Da se iz vlastite smrti vratim

Na proplanke sunčane Trakije,

Orfeju, Kaliopin sine .

PODELITE OVAJ TEKST NA: