detalj slike: KRK Art dizajn

Buđenje

Čovek koji je probuđen ne osuđuje nikog (druge), razobličavaju ga njegove slabosti, ne tuđi gresi.

Napad je najbolja odbrana, da ’’ostanemo’’ ono što jesmo, da ne menjamo sebe. Jer sve dok je neko drugi kriv ’’za sve’’mi se čvrsto držimo svojih slabosti, koje tiho, ali sigurno, uništavaju naš život.

Tu nema ’’buđenja’’nema svetlosti i blaženstva, radosti, ljubavi, kojoj svi negde težimo.

Niko nas ne može’’izdati’’. Izdajemo sami sebe, jer kroz sebe posmatramo svet.

Sve dok je tako, svet i drugi su samo naše iskrivljeno ogledalo

Kada je svetlost samo u nama

Tada nestaju sva ograničenja, koja nas sputavaju da se uzdignemo iznad svog Ega i raspršimo prašinu iz očiju, srca i duše.

Privlačeći svetlost, obasjavamo svaki kutak svog bića i isijavanjem iste podstičemo i druge da nam se pridruže u sjajnoj emanaciji tog Zvezdanog puta, kroz tunel životnosti ovovremenog trajanja. Putujući tako postajemo zvezde zemaljskog sjaja.

Nije nemoguće da i na Nebu jednog dana dobijemo svoje mesto, sudbinski uslovljavajući druge da nas slede.

Ovakav put u svakom slučaju ima svoje naravoučenije.

Što je patnja tiša to je svetlost jača, a radost življenja potpunija.

Put svetlosti ima samo jednu boju.

Boja svetlosti nije ni plava ni zelena, a ni žuta.

Svetlosna Putanja, ako njoj težimo i po istoj bi da hodamo uporno je krčeći pred sobom, ima samo jednu boju, Svetlosnu.

Zakon svetlosti ne podržava različite putanje, koje bi zavisile od trenutnih potreba obojenih različitim emocionalnim porivima.

Put svetlosti je jasan, i ide u nepromenjivom smeru, ma koliko samodisciplina, koja se potrebuje od onog koji je na Put kročio bila pokatkad surova.

Njena postojanost je od vrhunskog značaja za naj bezvremeniji Dar koji tada dobijamo.

PODELITE OVAJ TEKST NA: