|
|
| Zorica Živanović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
PLAVA PESMA
Otvori oči i gledaj unutar svog središtajoš jedno sunce.Gledaj svim svojim čulima, otvori srce.Pokušaj da razumeš maglu koja ti danima obamrli duh mrvi.Ne, nema radosti sem one koju oživiš,koju poseješ, koju poškropiš kapljom krvi.
Uzalud ćeš čekati zoru ako novom danu ponudiš crnu,da njome ti širinu pogleda ugliba.Ispiši po pepelu želja talase,okupaj se dugom, budi riba.Nacrtaj san o plavom delfinu i odagnaj magle sive.
Obraduj se, i vile tada opet ožive.Munjom peruniku mirisnu olistaj,Dodaj plavetnu s latica, blistaj.U nekom prethodnom životu možda je i delfin plavi ugledao rađanje sunca i radovanje tvog srca.
Sve je obrisalo more novog bitisanja.U potrazi za nekim lepšim svetlomi nekim boljim svetom,nesta sećanje.Talasi nežno skriše tragove.Na pesku osta tek ključ za raspoznavanje i oči delfina, da te opiše.Oseti moć sopstva unutar svake ćelije svetlog i svetog ti soja.Otmi se i budi svoja...
OPROSTI
Oprosti ovoj maskiranoj glumici što se izveštila i živi svoju iluzijukao stvarni svoj ples.Oprosti joj što te nije naučila da se osloniš malo više na svoju moć,već na pustu želju i san.Tu je, posmatra i žali.Ispuni pokretom svoj isprazni dan!Žali što imaš istu boju, istu nežnost, a korenom još su ti snovi vezani za tlo.Zanjiši se, nema pravila, od tuge ne postoji za dušu veće zlo.
PITAM
Koliko košta reč?Reč se ne može platiti novcem,nekome je ona samo pravilan redosled slova.Onom što piše je krvi kap, izdisaj, jecaj i strasna želja.Kako možeš odrediti cenu svoje duše, a da ne ukaljaš svetinju?Pod okriljem zamrljanog dana, ispred svoje istine i snova,pitam za vrednost reči koja opominje i leči.Pitam...Koliko košta hiljadu poteza na platnu?Da li se računa tkanje bojama do ogoljene čežnje i straha?Koliko košta vapaj posrnulog i radovanje novome danu?Napišeš i oslikaš sve što jesi ili bi mogao biti,jednom kada se sasvim probudiš.Koliko košta nešto što se ne prodaje?Poklanja se, kao što poklanjaš srce i život.Kao što si i ti sam dar primio, da ti se duša okrilati.Ne umem u ovom svetu da se snađem,plašim se da će me očnjaci zbilje pokidati.
|