детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПЛАВА ПЕСМА

Отвори очи и гледај унутар свог средишта

још једно сунце.

Гледај свим својим чулима, отвори срце.

Покушај да разумеш маглу која ти данима обамрли дух мрви.

Не, нема радости сем оне коју оживиш,

коју посејеш, коју пошкропиш капљом крви.

Узалуд ћеш чекати зору ако новом дану понудиш црну,

да њоме ти ширину погледа углиба.

Испиши по пепелу жеља таласе,окупај се дугом, буди риба.

Нацртај сан о плавом делфину и одагнај магле сиве.

Обрадуј се, и виле тада опет оживе.

Муњом перунику мирисну олистај,

Додај плаветну с латица, блистај.

У неком претходном животу можда је и делфин плави угледао

рађање сунца и радовање твог срца.

Све је обрисало море новог битисања.

У потрази за неким лепшим светлом

и неким бољим светом,

неста сећање.

Таласи нежно скрише трагове.

На песку оста тек кључ за распознавање и очи делфина, да те опише.

Осети моћ сопства унутар сваке ћелије светлог и светог ти соја.

Отми се и буди своја...

 ОПРОСТИ

Опрости овој маскираној глумици

што се извештила и живи своју илузију

као стварни свој плес.

Опрости јој што те није научила

да се ослониш мало више на своју моћ,

већ на пусту жељу и сан.

Ту је, посматра и жали.

Испуни покретом свој испразни дан!

Жали што имаш исту боју, исту нежност,

а кореном још су ти снови везани за тло.

Зањиши се, нема правила, од туге не постоји за душу веће зло.

ПИТАМ

Колико кошта реч?

Реч се не може платити новцем,

некоме је она само правилан редослед слова.

Оном што пише је крви кап, издисај, јецај и страсна жеља.

Како можеш одредити цену своје душе, а да не укаљаш светињу?

Под окриљем замрљаног дана, испред своје истине и снова,

питам за вредност речи која опомиње и лечи.

Питам...

Колико кошта хиљаду потеза на платну?

Да ли се рачуна ткање бојама до огољене чежње и страха?

Колико кошта вапај посрнулог и радовање новоме дану?

Напишеш и осликаш све што јеси или би могао бити,

једном када се сасвим пробудиш.

Колико кошта нешто што се не продаје?

Поклања се, као што поклањаш срце и живот.

Као што си и ти сам дар примио, да ти се душа окрилати.

Не умем у овом свету да се снађем,

плашим се да ће ме очњаци збиље покидати.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: