detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 2

Dr SIMO JELAČA

DEMOKRIT (460-370 p.n.e.), grčki filozof

Demokrit, kao i mnogi drugi iz tog vremenskog perioda, nije ostavio mnogo pisanih tragova o svom delovanju. O njemu su više pisali drugi, među prvima Aristotel. Demokrit je prvi upotrebio reč atom (na grčkom atomon) za nevidljive delove materije. Prema Demokritu, univerzum se sastojao od ogromnog vakuuma sa neograničenim brojem atoma, koji je činio fizički svet. Demokrit je smatrao da su atomi sastavni delovi svega na zemlji, kao i planete i zvezde. Tvrdio je da su atomi nepromenljivi, čvrsti i nevidljivi. Tvrdio je da atomi u različitim odnosima čine stene, biljke i životinje. Nakon smrti živih organizama, njihovi atomi postaju slobodni da formiraju druge oblike. Takođe je tvrdio da atomi u različitim stvarima postoje u različitim kombinacijama. Za tečne supstance je izjavio da su glatke i da ulaze između drugih atoma. Dao je slične opise za ukusne supstance i različite boje.

Značaj Demokrita je u tome što je bio jedan od prvih koji je odbacio verska i duhovna učenja. On je čak opisao ljudsku dušu kao atome u ljudskom telu koji se brzo kreću. Po njemu, posle smrti, atomi duše se razdvajaju i formiraju drugo biće. Demokrit je svu ljudsku aktivnost pripisivao pokretljivosti atoma u telu.

I iako je moderna nauka opovrgla mnoga Demokritova učenja, on ostaje upamćen kao prvi koji je pokušao da objasni univerzum jednostavnim fizičkim i matematičkim zakonima. A to je dovelo do promene mišljenja i pravilne orijentacije ka naučnim studijama.

Demokrit je zaslužan i u domenu matematike za dokazivanje da je zapremina konusa jednaka jednoj trećini zapremine cilindra iste osnove i visine, kao i za slične odnose sa piramidama i prizmama.

PLATON (427-347 p.n.e.), grčki filozof

Za Platona se kaže da je rođen u blizini Atine ili u Atini i da je napustio Atinu 399. pre Hrista, nakon Sokratove egzekucije. Posle dvanaest godina vratio se u Atinu i otvorio svoju Akademiju 387. pre Hrista, koja je postala bastion intelektualnih dostignuća. Trajao je do 529. godine nove ere (skoro ceo milenijum), kada ga je Justinijan zatvorio po svom naređenju. Neki istoričari smatraju da je Platonova akademija prvi univerzitet u Evropi. U njemu su postavljeni pravi principi učenja u domenima nauke i filozofije, a iznad njenog ulaza je pisalo: „Neka ne ulazi ko ignoriše geometriju“. Platonova akademija je postala lider u matematici, astronomiji, nauci i filozofiji. Tokom Platonove mladosti, Atina je cvetala kao najdominantniji kulturni centar sveta.

Platonovo učenje zasniva se na tvrdnji da je priroda, viđena ljudskim okom, istinita. Poput Pitagore i Platon je favorizovao nauku i racionalnu matematiku, koje su činile univerzalne istine. Na ovaj način bi se aritmetičkim proračunima mogla predvideti buduća otkrića, slično kao što bi se mogli predvideti elementi koji još nisu bili otkriveni po Mendeljejevljevom sistemu.

Platon je danas upamćen kao jedan od najvećih filozofa zapadne tradicije. Njegov uticaj se osetio u svim akademskim disciplinama, u obrazovanju i književnosti, u estetici, pa čak i u političkoj misli, a njegov logičan pristup nauci ostaje kao svedočanstvo teško shvatljivih ideja.

ARISTOTEL (384-322 p.n.e.), grčki filozof

Aristotelove naučne ideje dobile su gotovo božanski karakter. Sa 17 godina ušao je u Platonovu akademiju 367. pre Hrista, a posle Platonove smrti 347. pre Hrista napustio je Akademiju i postao privatni učitelj mladom Aleksandru Velikom. Aristotel je 335. pre Hrista otvorio svoju školu u Atini, nazvanu Licej. U to vreme u zapadnom svetu dominira Aristotelovo razmišljanje u domenima fizike i kosmologije, koje je ostalo sve do vremena Galileja i Njutna. Aristotelovo učenje zasnivalo se na tvrdnji da se sve što postoji sastoji od četiri elementa: zemlje, vode, vazduha i vatre. I Aristotel je prihvatio tvrdnju da je Zemlja u centru univerzuma, a da se Sunce, Mesec i planete okreću oko Zemlje. Smatrao je da je kamenje, kao najteže, u središtu zemlje, voda, kao najlakša, lebdi po površini zemlje, a vazduh je, kao još lakši, iznad zemlje i da vatra teži da se uzdigne u visine. Aristotel je takođe uveo pojam etra, tvrdeći da se Mesec kreće u etru, a ovo mišljenje se zadržalo dve hiljade godina posle njega.

Pitagora je ustanovio da zemlja ima sferni oblik, a sam Aristotel je primetio da zemljina senka na Mesecu tokom pomračenja Meseca ima blago spljošten (eliptični) oblik. U oblasti biologije Aristotel je prvi klasifikovao životinje prema njihovoj reprodukciji (rođenje živih mladih ili leglo iz jaja).

EUKLID (330-260 p.n.e.), grčki matematičar

Euklid je bio Platonov učenik u Atini, dok je veći deo života proveo radeći u Aleksandriji u Egiptu, gde je osnovao matematičku akademiju. Njegovo čuveno delo je „Elementi“, koje je imalo ogroman uticaj na zapadnu akademsku misao. Za elemente se kaže da su posle Biblije najviše proučavano, prevođeno i štampano delo u ljudskoj istoriji. Doživeo je 1700 izdanja. Euklid je sistematski opisao ono što je proučavao, iz dobijenih zaključaka postavio je nekoliko aksioma i izveo teoreme. Takav logičan metod istraživačkog rada zadržao se do danas. Elementi su napisani u trinaest tomova, a u njima je Euklid izneo nalaze svojih prethodnika, Pitagore i drugih, u vidu sistematskih dokaza, teorija i originalnih nalaza. U prvih šest tomova detaljno se bavio geometrijom u ravni: trouglovima, kvadratima, pravougaonicima, krugovima, kao i teorijom proporcija. Sledeća četiri toma pokrivaju različite teorije, uključujući teoriju neograničenih brojeva. Poslednja tri toma bave se geometrijom tela. Neki od Euklidovih aksioma (kao što je teorema o paralelizmu) su opovrgnuti u devetnaestom veku, a Albert Ajnštajn je izjavio da se Euklidova geometrija ne primenjuje u prostoru.

ARISTARH (310-236 p.n.e.), grčki astronom

Aristarh je prvi izračunao veličine planeta i njihove udaljenosti u solarnom planetarnom sistemu. Do toga je došao koristeći položaje Sunca, Meseca i Zemlje u trenucima potpunih pomračenja Sunca i Meseca. On je na veoma originalan način izračunao međusobne udaljenosti nebeskih tela u funkciji prečnika zemlje, a prečnik zemlje uz pomoć svog uređaja zvanog skafa i bunar u Sijeni. Aristarh je otkrio da pri polovini svetlosti Meseca, Mesec čini ugao od tačno 90° prema Suncu i zemlji, dok je ugao od centra Zemlje do Meseca i Sunca 87° (savremeni ugao je veruje se da je 89 °51'), a ugao od centra sunca prema zemlji i mesecu 3°. Ovim je ustanovio da je prečnik zemlje 2,8 puta veći od prečnika meseca, a prečnik sunca 19 puta veći od prečnika meseca ili 6,8 puta veći od prečnika zemlje. Dalje, Aristarh je izračunao zapremine nebeskih tela, poput kugli, i utvrdio da je zapremina zemlje 22 puta veća od zapremine Meseca, a zapremina Sunca 6860 puta veća od zapremine meseca ili 312 puta veći od zapremine Zemlje. U radu poluprečnika zemlje, izračunao je da je rastojanje Meseca od zemlje jednako 81 poluprečniku zemlje, a rastojanje zemlje od sunca 1550 poluprečnika zemlje. Aristarh je prvi tvrdio da se Zemlja kreće oko Sunca, prateći heliocentričnu putanju, a ne obrnuto, od zapada ka istoku. Takođe je tvrdio da se sunce očigledno kreće. Aristarhovo učenje postalo je sastavni deo nauke u Aleksandriji, gde je radio od 280. do 260. pre Hrista. Aristarh je takođe izneo prve dokaze da su godišnja doba na zemlji rezultat zemljine ekliptike (što je ugao koji Zemljin ekvator pravi u odnosu na ravan Zemljine putanje). Svojim proračunima došao je do zaključka da je univerzum beskonačan. Aristarh je svojim delima nadmašio Aristotela, što je zasmetalo aleksandrijskim naučnicima i optužili su ga pred celom Grčkom. Zbog svega je 260. pre Hrista prognan na nepoznato ostrvo, zbog čega se sa sigurnošću ne zna godina njegove smrti. Poznato je da je postao direktor filozofske škole u Atini 264. pre Hrista. Kasnije je potvrđeno da je Aristarhov sistem sveta identičan Kopernikovom, samo što je on tako prethodio Koperniku za 17 1/2 veka. Na nesreću civilizacije, mnoga Aristarhova učenja, kao i mnoga druga, nestala su u požaru čuvene Aleksandrijske biblioteke 392. godine. Naš ugledni naučnik Milutin Milanković je u svom delu „Kroz vasionu i vekove” veoma uspešno reprodukovao Apolonijevu teoremu o epicikličnom kretanju planeta Sunčevog sistema, na koji način se odvija kretanje tzv. Zvezdana nekretnina. Shodno tome, zvezde odaju utisak da se kreću u jednom pravcu, zatim se zaustavljaju i nakon određenog vremena kreću u suprotnom smeru. Ovo je potvrdilo Aristarhova saznanja da su zvezde izuzetno udaljene od našeg Sunčevog sistema.

Prema pomenutom Aristarhovom izveštaju, postoji tvrdnja da na jugu Egipta, u mestu Sijena, postoji veoma dubok bunar u kome se Sunce ogleda samo jednom godišnje, tačno u podne najdužeg dana. godine. To znači da u to vreme, na tom mestu, nema senke objekta, zbog zenitnog položaja sunca. Aristarh je napravio uređaj, nazvan skafa (sunčani sat), koji predstavlja pravilno udubljenu hemisferu, sa centralnim štapom kao stubom i obeleženim meridijanskim krugovima. U podne najdužeg dana u godini u Aleksandriji je izmerio dužinu senke tog štapa u skifu i iz geometrijskih odnosa veličine date senke i udaljenosti od Aleksandrije do Sijene, koja je iznosila 5000 stadija, izračunao je obim i prečnik zemlje. I Aristarh je na ovaj način potvrdio da su grčki naučnici posmatrali, razmišljali i računali, a „plaćene” poslove prepuštali drugima. I upravo to ih čini sjajnima.

ARHIMED (287-212 p.n.e.), grčki matematičar

Arhimed je u svoje vreme bio briljantan istraživač, matematičar i pronalazač i ostao je upamćen kao možda najveći matematičar svih vremena. Prvi je ustanovio da je zapremina lopte jednaka V=4 / 3 r3 p =⅙ d3 p, gde je r poluprečnik lopte, odnosno jednak 4/3 zapremine opisanog cilindra, a da je površina lopte jednak je četiri puta površini njegovog najvećeg kruga. Arhimed je pronašao vrednost broja p približno jednako 3,142857...Utvrdio je da su zapremine šolje, hemisfere i cilindra, sa istom osnovom i visinom, u razmeri 1: 2: 3.

Arhimed je takođe uspostavio čuveni fizički zakon, prema kojem se svako telo potopljeno u tečnost gura silom koja je jednaka težini tečnosti koju istisne. Zapisana je priča da je, kada ga je našao, dok se kupao, od velikog uzbuđenja istrčao na ulicu i trčao i viknuo: „Eureka, Eureka“ (što znači: otkrio sam). Osim toga, proučavao je zakone o polugama, remenicama, klinovima, zavrtnjima i metodu određivanja težišta tela (težišta). Arhimeda je ubio rimski vojnik dok je radio matematičke proračune za odbranu Sirakuze i njegove poslednje reči su bile: „Ne diraj moje krugove“.

Arhimedova otkrića uključuju:

Arhimedov vijak: uređaj koji se koristi za pumpanje vode sa brodova i za navodnjavanje; Arhimedov pištolj: naprava za potapanje brodova, korišćena u odbrani Sirakuze; Višećelijski sistem: uređaj za podizanje velikih tereta sa malom silom; Metode proračuna površina i zapremina slika i tela;

Arhimedov zakon u hidrostatici, kao i otkriće piknometrije (merenje zapremine i gustine tela);

Integralni račun, koji su kasnije koristili Kepler, Fermat, Lajbnic i Njutn. Naš ugledni naučnik Milutin Milanković svrstao je Arhimeda među najveće geometričare antičkog veka.

APOLONIJE IZ PERGE (265-170 p.n.e.), grčki astronom

Apolonos iz Pergeje smatra se jednim od najvećih geometara starog veka. Rođen je u Pergi, a kao mladić je došao u Aleksandriju gde su ga školovali Euklidovi učenici. Tamo je napisao i svoj rad o konusnim presecima, veličanstvenom spomeniku aleksandrijske nauke. Napisao je i mnoga druga dela koja su nažalost propala, uključujući Zbornik. Radio je u Aleksandrijskom muzeju, koji je delovao kao Akademija nauka. Zasnovala se na Aristarhovom učenju i odgovorila je na problem kretanja udaljenih zvezda, posmatranih sa zemlje, koje se takođe kreću oko Sunca. Apolonijevo tumačenje je slikovito ilustrovao i objasnio Milutin Milanković u svom delu Istorija astronomske nauke (str. 339-343), a sačuvano je u dvanaestoj knjizi Ptolomejevog zbornika. Takozvane zvezde nepokretnosti kreću se po arhimedovskoj spirali, odnosno stiče se utisak da se kreću u jednom pravcu, pa se zaustavljaju pa se vraćaju, nastavljajući spiralno kretanje (vidi sliku na strani 340 M. Milanković). Prema tumačenju Apolonija, planete Sunčevog sistema se kreću eliptičnim putanjama oko Sunca, teorija koju je kasnije razvio Johanes Kepler (1571-1630) i koja važi i danas.

HIPARH (170-125 p.n.e.), grčki astronom

Hiparh se smatra jednim od najuticajnijih astronoma antičkog sveta. Njegovo istraživanje obuhvata oblasti matematike i geografije. On je prvi označio mesta na geografskoj karti Zemlje, koristeći geografske dužine i geografske širine (što je bilo u skladu sa Aristarhovim geocentričnim sistemom kretanja planeta). Zabeležio je svoja geografska istraživanja trigonometrijskih sfera planeta koje je proučavao. Sastavio je tabelu koordinata, prema kojoj je izračunao rastojanja tačaka na kružnim linijama i odgovarajuće uglove od tih tačaka do centra. On je prvi u geometriji uveo vrednost kruga od 360°, kao i pojmove minuta i sekundi, kao delove ugaonog stepena, od po 60 jedinica. Otuda se smatra osnivačem geometrije i trigonometrije. Prvi je takođe odredio zemaljske ravnodnevice i utvrdio dužinu proleća od 94,5 dana, leta od 92,5 dana i jeseni od 88 dana, i zima 90 dana (ukupno 365 dana), dok su Haldejci za severnu hemisferu odredili dužinu proleća i leta od 186 d i 10 h, a jeseni i zime od 178 d i 20 h (ukupno 365 d i 6 h).

ZHANG HENG (78. p.n.e.-138. n.e.), kineski astronom

Zeng Heng je ispravio kineski kalendar 123. godine nove ere, u skladu sa godišnjim dobima, a 132. godine naše ere pronašao je prvi seizmograf za merenje jačine zemljotresa. Već 138. godine nove ere njegov seizmograf je registrovao zemljotres na udaljenosti od 500 km. Takođe je, nezavisno od Arhimeda, izračunao vrednost broja (pi) ∂ = 3,162, koji je pre njega jednostavno izračunat kao ∂ = 3. On je takođe prvi konstruisao uređaj za registrovanje pređenog puta. Uz sve to, bavio se slikarstvom i napisao dvadesetak književnih dela.

Nastaviće se !

PODELITE OVAJ TEKST NA: