detalj slike: KRK Art dizajn

ŽIVOT OVEKOVEČEN KROZ PESME I VINO

(Zdravko Miovčić, Ljubav vinopojca, Banjaluka: Centar za srpske studije, 2020.)

Prof. dr Slađana Milenković

Ljubav vinopojca ispevana je, čini se, u želji za bivanjem sa lepim i dobrim, u želji za zanosom, u traganju za srećom. To je ono što ovu zbirku čini univerzalnom, ta strast za istinom u vinu, ta večita želja. Dok neki žude za bogatstvom, drugi za lepotom, treći tragaju za mudrošću, vinopojac traga za istinom. Vino pije i o vinu poje, igra rečima u naslovu nije slučajna, jer koliko iz pesnika peva vino, koliko su to “pjesme o vinu i uz vino” kako stoji u podnaslovu knjige, toliko on pevao i o njemu, o vinu. Da u vinu nađu stihovanu istinu dato je samo onim pesnicima čija energija prolazi u jednom posebnom obliku, u posebnom zvučanju, melodiji i ritmu versa koje svoju kulminaciju doživljava u Vinskom sonetu i Vinskom vencu.

Vinski sonetni venac kao akrostih ima naslov knjige, ispevan je u jedanaestercu, rima je obgrljena, dakle sve je u skaldu sa klasičnim, petrakističkim vencem ispevano, jedino je odstupanje u tome što nije posvećen osobi, kao što je uobičajeno, već vinu. O čemu govore i magistrale:

„Vino plam duše istini podari –

Varljiv i vidljiv odsjaj nevidljivog

Ispunjen čudom, sve mlađi što starim,

Nađoh što tražim: putokaze Živog.“

(Ljubav vinopojca)

Pesnik je progledao, vidi nevidljivo u vidljivom. „Varljiv i vidljiv“ ovde su atributi, a „odsjaj nevidljivog“ je ono što se želi dostići, tajna večnog života i večne mladosti. Zato su ove pesme visoko razvijena umetnost, one su inspirušući sadržaj, tkivo ljubavi. Stvara pesnik ne samo iz strasti, nego zbog lepote, kao gospodar svih zadovoljstava, jer nema zadovoljstva snažnijeg od ljubavi.

Kao obrazoavn pesnik, vešto vlada vezanim stihom. Zdravko Miovčić je završio studije filozofije komparativne književnosti i sociologije na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Magistar je menadžmenta, osnivač i direktor razvojne agencije Eda u Banjoj Luci i savetnik za rješavanje razvojnih problema u upravi, preduzećima i zajednicama. Do sada je objavio devet knjiga iz oblasti odlučivanja i upravljanja razvojem. Objavio je pet knjiga poezije: Zašto ti nisam pisao (Besjeda Banja Luka, 2011), Što zatreperi i nestane (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2013), Škrinja i šapat (Narodna biblioteka Pale, 2015), Što je duša skupila (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo, 2017) za koju je dobio nagradu Skender Kulenović 2018. godine, te knjigu soneta U milosti trenutaka (Srpska književna zadruga, Beograd, 2019). U svojoj biografiji na kraju ove knjige navodi da je pohađao vinske univerzitete uglavnom po Hercegovini i diplomirao u Trebinju kod Dragana Ćela Anđelića, vinotvorca i prijatelja. „Stečeno znanje i lirsko umijeće pretakao u vinske razgovore u kafanama i restoranima, ponajviše u krčmi Zdravo lav u Banjoj Luci. Došaptavao poeziju, s njim hodočastio i polagao vinske ispite, Ranko Popović, profesor srpske književnosti i dopisni član kademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.“ Popović je i autor pogovora u knjizi, dok recenzent Đorđo Sladoje ocenjuje da se pesnik „baš raspjevao“ dok peva o prijateljstvu, o zemlji i suncu, o predelima, ljubavi, vinu i o životu.

Vino svakoga koga dotakne pretvara u istinoljubivog, ali samo hrabre u pojce, mudrace, umerene proroke. Svoje pesničko „Vjeruju“ ispisuje u sonetu „Molitva“ koji je deo sonetnog venca:

„Pesma je moja molitva i obred“

Vino i pesma su spojeni u valerima celokupne skale bića, pojavnim oblicima vezanog stiha, čija harmonija oblika iskazuje više vrsta želje za samospoznajom. Lepota i ljubav mogu da se manifestuju u raznim oblicima, ovde su ovaploćene u pesmi, u stihopojanju, vinopojanju. Pesnik je ovde i sveštenik jezika, pričešćuje se vinom i jezikom. Njegov potok stihova spojio je „Istinu i Život“. Dok je obična, ljudska želja okrenuta zadovoljstvima tela, želja pesnika okrenuta je zadovoljstvima duše, okrenuta je prema mudrosti, a oblikuje je strast prema spoznaji, samospoznaji i istini.

Prirodno je da u svim ljudskim bićima postoji nagon da rode decu, samo većina ih rodi telesno, a samo retki umom. Nisu ove pesme nastale kao posledica uživanja, nego sa ciljem da se ovekoveči život kroz kreativnost, kroz stvaranje, kojem vino pomaže kao oslobođenje. Pesnik stvaranjem nadilazi smrtnost, pesma je želja za besmrtnošću. Ove pesme su duhovna deca, nosioci misli uma do potomaka.

PODELITE OVAJ TEKST NA: