детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЖИВОТ ОВЕКОВЕЧЕН КРОЗ ПЕСМЕ И ВИНО

(Здравко Миовчић, Љубав винопојца, Бањалука: Центар за српске студије, 2020.)

Проф. др Слађана Миленковић

Љубав винопојца испевана је, чини се, у жељи за бивањем са лепим и добрим, у жељи за заносом, у трагању за срећом. То је оно што ову збирку чини универзалном, та страст за истином у вину, та вечита жеља. Док неки жуде за богатством, други за лепотом, трећи трагају за мудрошћу, винопојац трага за истином. Вино пије и о вину поје, игра речима у наслову није случајна, јер колико из песника пева вино, колико су то “пјесме о вину и уз вино” како стоји у поднаслову књиге, толико он певао и о њему, о вину. Да у вину нађу стиховану истину дато је само оним песницима чија енергија пролази у једном посебном облику, у посебном звучању, мелодији и ритму верса које своју кулминацију доживљава у Винском сонету и Винском венцу.

Вински сонетни венац као акростих има наслов књиге, испеван је у једанаестерцу, рима је обгрљена, дакле све је у скалду са класичним, петракистичким венцем испевано, једино је одступање у томе што није посвећен особи, као што је уобичајено, већ вину. О чему говоре и магистрале:

„Вино плам душе истини подари –

Варљив и видљив одсјај невидљивог

Испуњен чудом, све млађи што старим,

Нађох што тражим: путоказе Живог.“

(Љубав винопојца)

Песник је прогледао, види невидљиво у видљивом. „Варљив и видљив“ овде су атрибути, а „одсјај невидљивог“ је оно што се жели достићи, тајна вечног живота и вечне младости. Зато су ове песме високо развијена уметност, оне су инспирушући садржај, ткиво љубави. Ствара песник не само из страсти, него због лепоте, као господар свих задовољстава, јер нема задовољства снажнијег од љубави.

Као образоавн песник, вешто влада везаним стихом. Здравко Миовчић је завршио студије филозофије компаративне књижевности и социологије на Филозофском факултету у Сарајеву. Магистар jе менаџмента, оснивач и директор развојне агенције Еда у Бањој Луци и саветник за рјешавање развојних проблема у управи, предузећима и заједницама. До сада је објавио девет књига из области одлучивања и управљања развојем. Објавио је пет књига поезије: Зашто ти нисам писао (Бесједа Бања Лука, 2011), Што затрепери и нестане (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2013), Шкриња и шапат (Народна библиотека Пале, 2015), Што је душа скупила (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2017) за коју је добио награду Скендер Куленовић 2018. године, те књигу сонета У милости тренутака (Српска књижевна задруга, Београд, 2019). У својој биографији на крају ове књиге наводи да је похађао винске универзитете углавном по Херцеговини и дипломирао у Требињу код Драгана Ћела Анђелића, винотворца и пријатеља. „Стечено знање и лирско умијеће претакао у винске разговоре у кафанама и ресторанима, понајвише у крчми Здраво лав у Бањој Луци. Дошаптавао поезију, с њим ходочастио и полагао винске испите, Ранко Поповић, професор српске књижевности и дописни члан кадемије наука и умјетности Републике Српске.“ Поповић је и аутор поговора у књизи, док рецензент Ђорђо Сладоје оцењује да се песник „баш распјевао“ док пева о пријатељству, о земљи и сунцу, о пределима, љубави, вину и о животу.

Вино свакога кога дотакне претвара у истинољубивог, али само храбре у појце, мудраце, умерене пророке. Своје песничко „Вјерују“ исписује у сонету „Молитва“ који је део сонетног венца:

„Песма је моја молитва и обред“

Вино и песма су спојени у валерима целокупне скале бића, појавним облицима везаног стиха, чија хармонија облика исказује више врста жеље за самоспознајом. Лепота и љубав могу да се манифестују у разним облицима, овде су оваплоћене у песми, у стихопојању, винопојању. Песник је овде и свештеник језика, причешћује се вином и језиком. Његов поток стихова спојио је „Истину и Живот“. Док је обична, људска жеља окренута задовољствима тела, жеља песника окренута је задовољствима душе, окренута је према мудрости, а обликује је страст према спознаји, самоспознаји и истини.

Природно је да у свим људским бићима постоји нагон да роде децу, само већина их роди телесно, а само ретки умом. Нису ове песме настале као последица уживања, него са циљем да се овековечи живот кроз креативност, кроз стварање, којем вино помаже као ослобођење. Песник стварањем надилази смртност, песма је жеља за бесмртношћу. Ове песме су духовна деца, носиоци мисли ума до потомака.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: