detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 3

Dr SIMO JELAČA

PTOLEMEJ (90-168 n.e.), grčki astronom

Grk Klaudije Ptolemej rođen je u Aleksandriji u Egiptu, gde je i radio. Inače, o njegovom životu se malo zna. U svom razvoju najpre se opredelio na tumačenjima Hiparha i Aristotela, prema kojima je Zemlja bila u centru vasione, a planete i zvezde su rotirali oko nje pravilnim kružnim putanjama. Ptolemejev sistem je korišćen posle njega četrnaest vekova, sve do Kopernikovih otkrića 1543. godine. Kopernikov sistem kretanja planeta bio je zasnovan na geocentričnom modelu univerzuma. Prema ovom modelu, Ptolomej je napravio matematičke proračune kretanja svih planeta i zvezda u obliku osamdeset epicikličnih krugova različitih prečnika. A kako ni Ptolomej u svoje vreme nije znao da se planete kreću po eliptičnim putanjama, zato su njegovi proračuni netačni, ali su ipak bili najbliži do vremena Kopernika. Ptolomejevo delo, Velika zbirka astronomije ili Velika sintaksa, potpuno je sačuvano.

U domenu matematike, Ptolomej je ponudio prve proračune geografske dužine i geografske širine, što je omogućilo prikazivanje projekcija sfernih površina sa kartama nacrtanim u razmeri. Čak i ove prve karte imaju dosta netačnosti, ekvator je predaleko na severu, a Azija predaleko na istoku. Međutim, Ptolomejeve karte su podstakle moreplovca Kristofora Kolumba da krene na zapad, očekujući da će otkriti kraći put do Azije, kojim je slučajno otkrio Ameriku.

Ptolomej se bavio i astrologijom, tvrdeći da zvezde utiču na čoveka, kao neka vrsta zračenja. Jedno od veoma važnih nasleđa Ptolomeja je njegov završni tekst Optika, u kome je dao prve opise optičkih principa. Nakon što je uspostavio princip refleksije, Ptolomej je počeo da ispituje prelamanje svetlosti kroz vodu, na osnovu empirijskih zapažanja.

AL-HVARIZMI (780-850), uzbekistanski matematičar, geograf i astronom

Al-Khvarizmi je rođen u Khvarizmu (sada Khiva) u Uzbekistanu. Njegovo puno ime je Abu Ja'far Mohammed ibn Musa Al-Khvarizmi. Radio je u Bagdadu i prvi je uveo arapske brojeve u matematiku. On je jedan od najuglednijih matematičara, geografa i astronoma arapskog sveta. Svoj sistem računanja predstavio je u odeljku Računanje sa hinduističkim kompleksnim brojevima. Nakon što je preveden na latinski, prihvaćen je u celom zapadnom svetu, a i danas se smatra jedinstvenim globalnim jezikom. Već sa dvadeset godina, 800. godine, u Bagdadu je osnovao Al-Mamun (Kuću mudrosti) u kojoj se nalazi biblioteka sa prevodima poznatih grčkih filozofa i uređajima za astronomsko posmatranje. Al-Kvarizmijevo delo Računanje sa kompleksnim brojevima i ostacima je zapravo uvod u upotrebu aritmetike, koja je kasnije nazvana algebra. Al-Kvarizmi je prvi uveo kvadratne jednačine u to delo, iako ih je izrazio samo opisno. Takođe je uveo koncept kompleksnih brojeva (uklanjanje negativnih predznaka, primer:

24 k″ - 8 k = 16 k″ + 4 k + 60, što daje 8 k″ - 12 k = 60, tj.

8 k″ - 60 = 12 k Dakle, Al-Kvarizmi se smatra ocem algebre i ime Algorismi (Algoritmi) je izvedeno iz njegovog imena. Za Al-Kvarizmija se tvrdi da je bio prvi koji je čak izračunao sinuse i tangense.

U domenima astronomije i geografije proširio je dela Ptolomeja, primenjujući linije geografske dužine i širine, koje je ucrtao na geografske karte, mnogo preciznije od svog prethodnika.

UMAR IBN IBRAHIM AL-HAJAMI (1048-1131), islamski matematičar

Na Zapadu je poznat kao Omar Hajami, jedan je od najznačajnijih islamskih pesnika, matematičara i astronoma. Radio je 18 godina u opservatoriji Isfahan, 300 km južno od Teherana. Izmerio je dužinu sunčeve godine od 365,24219858156 dana, što je apsolutno tačno i najpreciznije u istoriji. On je predložio solarni kalendar sa 8 prestupnih godina u periodu od 33 godine, što je tačnije od gregorijanskog kalendara. Godine 1079. poslao je svoje predloge tadašnjem šahu, ali to je, nažalost, ostalo van naučnog dometa.

RASTKO NEMANjIĆ–Sv. SAVA (1169-1236), osnivač srpske države i crkve

Rastko Nemanjić je rođen u Mišićima, kod Novog Pazara, kao najmlađi sin i knez svog oca Stevana Nemanje, velikog župana, i majke Ane (Anastasije). U ranoj mladosti otišao je na Svetu Goru 1192. godine, gde se zamonašio u manastiru Svetog Pantelejmona i dobio ime Sava. Njegov život i delo ugrađeni su u duhovni razvoj celokupnog srpskog bića, kojim je poverio ceo srpski narod. Svojim umom učinio je mnoga dobra dela u cilju stabilizacije i jačanja srpske države. Pomirio je braću i delovao kao pravi savladar, svom bratu kralju Stefanu i njegovim sinovcima. Shvatio je da je jedinstvena i stabilna država veliko dobro srpskog naroda. U njegovo vreme manastiri su postali sredstvo verskog života i duhovnog stvaralaštva. Još za života postao je legenda o kojoj su se tradicije prenosile kroz vekove. Delovao je kao svetac i prosvetitelj. Dela Svetog Save prosvetljuju srpsku tradiciju, poznatu kao Svetosavlje. Svetosavljanski duh je održavao biće srpskog naroda u trenucima njegove najteže istorijske prošlosti.

Za života je dva puta boravio u Svetoj zemlji, 1229-1230 i 1234-1235, u okviru svoje crkvene diplomatije. Umro je na povratku sa svog drugog hodočašća u Jerusalim, na Bogojavljenje 1236. godine, u Trnovu u Bugarskoj. Za života je veoma stručno održavao dobre diplomatske odnose sa Vatikanom, zarad državnih interesa Srbije. Ustanovio je Autokefalnost Srpske pravoslavne crkve 1219. godine i uključio je u okvire istočnog hrišćanstva – pravoslavne crkve. Iste godine postavljen je za prvog srpskog arhiepiskopa u manastiru Žiča. Mošti Svetog Save prenete su iz Trnova u manastir Mileševu 1237. godine, a Turci su ih 1594. odneli na Vračar i spalili. Ovaj varvarski čin, nezapamćen u ljudskoj istoriji, još više je učvrstio duhovnu snagu srpskog naroda. Svetosavlje je uspelo da preživi sva dosadašnja nasilja nad Srbima. Svetosavljanskim impulsom vođeni su Arsenije Čarnojević, prota Matija Nenadović, Njegoš, Milan Rakić, Jovan Dučić, Vasko Popa, Matija Bećković i nebrojeni drugi srpski umetnici.

Savin dan, 27. januar, najavio je Miloš Obrenović 1827. godine, a Mihajlo Obrenović je 1841. godine objavio Zakon o obavezi svih srpskih škola da slave ovaj dan. Služeći na Svetoj Liturgiji u Trnavi, na Bogojavljenje, Sveti Sava je rekao:

Čujte me braćo, poslednji i prvi,

Po jeziku i veri smo iste krvi.

Mi smo braća, sestra je naše jedinstvo,

Jer mi smo deca Hrista jednog i istog Boga.

Reč bratstvo je lako istaći,

Ali kada se jednom izgubi, teško ga je steći.

Držite ga kao svoja oka oba,

Ovo omogućava testament iz Hristovog groba.

LEONARDO FIBONAČI (1170-1250), italijanski matematičar

Fibonači je rođen u Pizi i smatra se najodgovornijim za prihvatanje arapskih brojeva (videti Al-Hvarizmi str. 8), prvo na latinskom, a zatim i u celom zapadnom svetu. Objavio je svoju knjigu Knjiga računanja 1202, kojom je pokazao efikasnost računanja arapskim brojevima.

MARKO POLO (1254-1324), venecijanski putopisac

I iako ne pripada klasi naučnika, ovde se pominje kao prvi koji je doneo vesti o Aziji u Evropu i kasnije je u velikoj meri uticao na velike istraživače, kao što su Kristifor Kolumbo i drugi. Marko Polo je rođen u Veneciji u Italiji, sin trgovca koji je putovao u Mongoliju i Kinu. Na svom drugom putovanju poveo je Marka 1271. i ostao je do 1295. Po povratku iz Mongolije i Kine bio je uhvaćen u Đenovi, gde je držan u zatvoru dve godine. Za to vreme on je svom zatvorskom kolegi diktirao svoje utiske sa putovanja po Aziji, a ovaj ih je 1298. objavio kao Opis sveta. Mnogi čitaoci su ovo delo primili kao čistu fantaziju, dok je Kristoferu Kolumbu i Džonu Kabotu poslužio veoma korisno.

JOHANES GUTENBERG (1400-1468), nemački pronalazač

Gutenberg je rođen u Majncu u Nemačkoj, a radio je u Strazburu u Francuskoj više od 30 godina. Pronalazač je prve štamparije, pokretnih slova, 1450. U periodu 1450-1456 štampao je brojne knjige, kalendare, Papsku milost i prvu Bibliju. I iako Gutenbergov pronalazak nije naučno delo, to otkriće je u početku postalo jedno od ključnih revolucionarnih za razvoj u Evropi i pružio akademskim građanima mogućnost da razmenjuju naučna saznanja. Krajem petnaestog veka, desetine hiljada knjiga su već bile štampane, što je stvorilo neograničenu ekspanziju naučnih ideja.

LEONARDO Da VINČI (1452-1519), italijanski pronalazač, naučnik i umetnik

Leonardo Da Vinči se smatra se najsjajnijim umom u istoriji ljudske civilizacije. Na nesreću njega i svih nas, živeo je u vremenu kada je svaki napredak bio potpuno zabranjen. Zbog toga su skoro sva njegova dela ostala neobjavljena vekovima nakon njegove smrti. Kao umetnik ostavio nam je neprevaziđena dela renesanse: Tajnu večeru (1495-1497) i Mona Lizu (1503-1506). Bavio se astronomijom, geografijom, paleontologijom, geologijom, botanikom, zoologijom, hidrodinamikom, optikom, aerodinamikom i anatomijom. U svim ovim disciplinama bio je genije, jednom rečju, neprevaziđen. Kao slikar, ostavio je brojne slike i skice ljudskog tela, fenomenalno tačnih proporcija. Posle vekova sujeverja, uveo je racionalan i sistematski pristup proučavanju prirode. Dugo je posmatrao stvari u prirodi, pravio skice i beleške, ponavljao eksperimente nekoliko puta da bi obezbedio tačnost pre izvođenja zaključaka. Ništa nije prepustio slučaju. Tek tada je ponudio svoje zaključke za ljudsku upotrebu. Sa velikom preciznošću proučavao je let ptica i nakon toga dizajnirao brojne leteće mašine. Tako je dizajnirao helikopter, pet vekova pre njegovog stvarnog nastanka. Takođe je konstruisao padobran 1485. godine, tri stotine godina pre njegovog nastanka. Pri tome je tačno izračunao veličinu padobrana i odredio vrstu materijala za njegovo bezbedno spuštanje. Izuzetno je dobro proučio principe rada poluga i zupčanika, na osnovu čega je konstruisao prvi bicikl i kran. U oblastima hidrodinamike, konstruisao je brojne mašine na vodeni pogon, takođe nekoliko vekova pre industrijske revolucije. Čak je skicirao i aparat za merenje vlažnosti, i ronilačko odelo sa dovodom vazduha pod vodom. Dok je radio za vojvodu od Milana (1482-1499) dizajnirao je oružje za lansiranje projektila, mitraljez, prvi tenk i prvu podmornicu. Projektovao je brojne mostove i sisteme za navodnjavanje. Ipak, pre svega ostaje upamćen kao neprevaziđeni slikar i arhitekta. Čini se da se genije, poput Leonarda Da Vinčija, zaista rađa samo jednom u milenijumu.

HRISTOFER KOLUMBO (1451-1506), italijanski istraživač

Kristifor Kolumbo, čuveni moreplovac, ostao je upamćen kao najveći istraživač svog vremena. Otkrio je Novi svet, Ameriku 1492. Rođen je u Đenovi, Italija. Krećući na put iz Evrope preko Atlantika, verovao je da će ploveći na zapad otkriti bliži put ka Aziji. Tom prilikom je otkrio novi kontinent, Ameriku.

AMERIGO VESPUČI (1451-1512), italijanski moreplovac

Vespuči, takođe italijanski navigator, prvi je upotrebio naziv Novi svet za Ameriku. Na svom prvom putovanju pridružio se Kristiforu Kolumbu u Španiji 1492. godine, odakle su otplovili preko Atlantika. Godine 1499. ponovo je prešao Atlantik i detaljnije istražio region Amazona u Brazilu.

Nemački kartograf je 1507. preporučio naziv Amerika za Novi svet u čast Ameriga Vespučija.

VASKO de GAMA (1469-1525), portugalski moreplovac

Vasko de Gama je portugalski istraživač koji je prvi pronašao plovni put do Indije. Na put je krenuo jula 1497. godine, a u Indiju je stigao maja 1498. i vratio se 1502. godine.

NIKOLAC KOPERNIK (1473-1543), poljski astronom

Poljski astronom Kopernik, kao sveštenik, koristio je crkvu da posmatra zvezde sa njenog zvonika. Studirao je na Univerzitetu u Krakovu, a od 1491. do 1503. godine na Univerzitetu u Ferari, u Italiji, gde je i doktorirao. Njegov epohalni rad o rotaciji nebeskih sfera objavljen je dok je bio na samrti. Katolička crkva se protivila učenju Kopernika i zabranila njihovo objavljivanje. Čim je isti objavljen, crkva mu je 1543. godine stavila zabranu, koja je ostala do 1835. Kopernik je prvi ustanovio da se planete Sunčevog sistema rotiraju oko Sunca, a ne Sunce oko Zemlje. Ovo je srušilo koncept koji je važio još od Aristotela. Do ovoga je, po svoj prilici, došao na osnovu učenja Aristarha. Katolička crkva se takođe protivila heliocentričnom modelu kretanja planeta skoro tri veka.

Kopernikov zalazak je sa Suncem u centru kretanja planeta, a Zemlja obilazi svoj put oko Sunca godinu dana. Svoj stav je izneo 1510-1514 u delu Kommentariolus. Prema Kopernikovoj teoriji, Zemlja takođe rotira oko svoje ose, što traje 24 sata za jedan pun obrt. Prema ovoj tvrdnji, postao je jasniji i položaj zvezda na nebu. U početku Kopernik nije želeo da objavi svoje delo Kommentariolus, ali je ono kružilo među njegovim prijateljima. Plašio se protivrečnosti prema shvatanjima Biblije. Čak i kada je crkva 1616. godine ukinula zabranu heliocentričnog modela sveta, zabrana je ostala sve do 1835. godine, kada je prihvaćena u celom svetu. Posle objavljivanja „Revolucije nebeskih tela” 1543. godine, Kopernikovu teoriju nisu prihvatili mnogi akademici, sve dok Johanes Kepler nije ponudio svoju teoriju o rotaciji planeta po eliptičnim putanjama, umesto kružnih 1609 godina. Kopernik je izračunao dužinu solarne godine kao 365,2425 dana ili 365 dana, 5 sati, 49 minuta i 29 sekundi, a dužinu tropske godine kao 365,2422 dana ili 365 d, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi, što odgovara na današnja merenja prostora.

Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: