детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 3

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ПТОЛЕМЕЈ (90-168 н.е.), грчки астроном

Грк Клаудије Птолемеј рођен је у Александрији у Египту, где је и радио. Иначе, о његовом животу се мало зна. У свом развоју најпре се определио на тумачењима Хипарха и Аристотела, према којима је Земља била у центру васионе, а планете и звезде су ротирали око ње правилним кружним путањама. Птолемејев систем је коришћен после њега четрнаест векова, све до Коперникових открића 1543. године. Коперников систем кретања планета био је заснован на геоцентричном моделу универзума. Према овом моделу, Птоломеј је направио математичке прорачуне кретања свих планета и звезда у облику осамдесет епицикличних кругова различитих пречника. А како ни Птоломеј у своје време није знао да се планете крећу по елиптичним путањама, зато су његови прорачуни нетачни, али су ипак били најближи до времена Коперника. Птоломејево дело, Велика збирка астрономије или Велика синтакса, потпуно је сачувано.

У домену математике, Птоломеј је понудио прве прорачуне географске дужине и географске ширине, што је омогућило приказивање пројекција сферних површина са картама нацртаним у размери. Чак и ове прве карте имају доста нетачности, екватор је предалеко на северу, а Азија предалеко на истоку. Међутим, Птоломејеве карте су подстакле морепловца Кристофора Колумба да крене на запад, очекујући да ће открити краћи пут до Азије, којим је случајно открио Америку.

Птоломеј се бавио и астрологијом, тврдећи да звезде утичу на човека, као нека врста зрачења. Једно од веома важних наслеђа Птоломеја је његов завршни текст Оптика, у коме је дао прве описе оптичких принципа. Након што је успоставио принцип рефлексије, Птоломеј је почео да испитује преламање светлости кроз воду, на основу емпиријских запажања.

АЛ-ХВАРИЗМИ (780-850), узбекистански математичар, географ и астроном

Ал-Кхваризми је рођен у Кхваризму (сада Кхива) у Узбекистану. Његово пуно име је Абу Ја'фар Мохаммед ибн Муса Ал-Кхваризми. Радио је у Багдаду и први је увео арапске бројеве у математику. Он је један од најугледнијих математичара, географа и астронома арапског света. Свој систем рачунања представио је у одељку Рачунање са хиндуистичким комплексним бројевима. Након што је преведен на латински, прихваћен је у целом западном свету, а и данас се сматра јединственим глобалним језиком. Већ са двадесет година, 800. године, у Багдаду је основао Ал-Мамун (Кућу мудрости) у којој се налази библиотека са преводима познатих грчких филозофа и уређајима за астрономско посматрање. Ал-Кваризмијево дело Рачунање са комплексним бројевима и остацима је заправо увод у употребу аритметике, која је касније названа алгебра. Ал-Кваризми је први увео квадратне једначине у то дело, иако их је изразио само описно. Такође је увео концепт комплексних бројева (уклањање негативних предзнака, пример:

24 к″ - 8 к = 16 к″ + 4 к + 60, што даје 8 к″ - 12 к = 60, тј.

8 к″ - 60 = 12 к Дакле, Ал-Кваризми се сматра оцем алгебре и име Алгорисми (Алгоритми) је изведено из његовог имена. За Ал-Кваризмија се тврди да је био први који је чак израчунао синусе и тангенсе.

У доменима астрономије и географије проширио је дела Птоломеја, примењујући линије географске дужине и ширине, које је уцртао на географске карте, много прецизније од свог претходника.

УМАР ИБН ИБРАХИМ АЛ-ХАЈАМИ (1048-1131), исламски математичар

На Западу је познат као Омар Хајами, један је од најзначајнијих исламских песника, математичара и астронома. Радио је 18 година у опсерваторији Исфахан, 300 км јужно од Техерана. Измерио је дужину сунчеве године од 365,24219858156 дана, што је апсолутно тачно и најпрецизније у историји. Он је предложио соларни календар са 8 преступних година у периоду од 33 године, што је тачније од грегоријанског календара. Године 1079. послао је своје предлоге тадашњем шаху, али то је, нажалост, остало ван научног домета.

РАСТКО НЕМАЊИЋ–Св. САВА (1169-1236), оснивач српске државе и цркве

Растко Немањић је рођен у Мишићима, код Новог Пазара, као најмлађи син и кнез свог оца Стевана Немање, великог жупана, и мајке Ане (Анастасије). У раној младости отишао је на Свету Гору 1192. године, где се замонашио у манастиру Светог Пантелејмона и добио име Сава. Његов живот и дело уграђени су у духовни развој целокупног српског бића, којим је поверио цео српски народ. Својим умом учинио је многа добра дела у циљу стабилизације и јачања српске државе. Помирио је браћу и деловао као прави савладар, свом брату краљу Стефану и његовим синовцима. Схватио је да је јединствена и стабилна држава велико добро српског народа. У његово време манастири су постали средство верског живота и духовног стваралаштва. Још за живота постао је легенда о којој су се традиције преносиле кроз векове. Деловао је као светац и просветитељ. Дела Светог Саве просветљују српску традицију, познату као Светосавље. Светосављански дух је одржавао биће српског народа у тренуцима његове најтеже историјске прошлости.

За живота је два пута боравио у Светој земљи, 1229-1230 и 1234-1235, у оквиру своје црквене дипломатије. Умро је на повратку са свог другог ходочашћа у Јерусалим, на Богојављење 1236. године, у Трнову у Бугарској. За живота је веома стручно одржавао добре дипломатске односе са Ватиканом, зарад државних интереса Србије. Установио је Аутокефалност Српске православне цркве 1219. године и укључио је у оквире источног хришћанства – православне цркве. Исте године постављен је за првог српског архиепископа у манастиру Жича. Мошти Светог Саве пренете су из Трнова у манастир Милешеву 1237. године, а Турци су их 1594. однели на Врачар и спалили. Овај варварски чин, незапамћен у људској историји, још више је учврстио духовну снагу српског народа. Светосавље је успело да преживи сва досадашња насиља над Србима. Светосављанским импулсом вођени су Арсеније Чарнојевић, прота Матија Ненадовић, Његош, Милан Ракић, Јован Дучић, Васко Попа, Матија Бећковић и небројени други српски уметници.

Савин дан, 27. јануар, најавио је Милош Обреновић 1827. године, а Михајло Обреновић је 1841. године објавио Закон о обавези свих српских школа да славе овај дан. Служећи на Светој Литургији у Трнави, на Богојављење, Свети Сава је рекао:

Чујте ме браћо, последњи и први,

По језику и вери смо исте крви.

Ми смо браћа, сестра је наше јединство,

Јер ми смо деца Христа једног и истог Бога.

Реч братство је лако истаћи,

Али када се једном изгуби, тешко га је стећи.

Држите га као своја ока оба,

Ово омогућава тестамент из Христовог гроба.

ЛЕОНАРДО ФИБОНАЧИ (1170-1250), италијански математичар

Фибоначи је рођен у Пизи и сматра се најодговорнијим за прихватање арапских бројева (видети Ал-Хваризми стр. 8), прво на латинском, а затим и у целом западном свету. Објавио је своју књигу Књига рачунања 1202, којом је показао ефикасност рачунања арапским бројевима.

МАРКО ПОЛО (1254-1324), венецијански путописац

И иако не припада класи научника, овде се помиње као први који је донео вести о Азији у Европу и касније је у великој мери утицао на велике истраживаче, као што су Кристифор Колумбо и други. Марко Поло је рођен у Венецији у Италији, син трговца који је путовао у Монголију и Кину. На свом другом путовању повео је Марка 1271. и остао је до 1295. По повратку из Монголије и Кине био је ухваћен у Ђенови, где је држан у затвору две године. За то време он је свом затворском колеги диктирао своје утиске са путовања по Азији, а овај их је 1298. објавио као Опис света. Многи читаоци су ово дело примили као чисту фантазију, док је Кристоферу Колумбу и Џону Каботу послужио веома корисно.

ЈОХАНЕС ГУТЕНБЕРГ (1400-1468), немачки проналазач

Гутенберг је рођен у Мајнцу у Немачкој, а радио је у Стразбуру у Француској више од 30 година. Проналазач је прве штампарије, покретних слова, 1450. У периоду 1450-1456 штампао је бројне књиге, календаре, Папску милост и прву Библију. И иако Гутенбергов проналазак није научно дело, то откриће је у почетку постало једно од кључних револуционарних за развој у Европи и пружио академским грађанима могућност да размењују научна сазнања. Крајем петнаестог века, десетине хиљада књига су већ биле штампане, што је створило неограничену експанзију научних идеја.

ЛЕОНАРДО Да ВИНЧИ (1452-1519), италијански проналазач, научник и уметник

Леонардо Да Винчи се сматра се најсјајнијим умом у историји људске цивилизације. На несрећу њега и свих нас, живео је у времену када је сваки напредак био потпуно забрањен. Због тога су скоро сва његова дела остала необјављена вековима након његове смрти. Као уметник оставио нам је непревазиђена дела ренесансе: Тајну вечеру (1495-1497) и Мона Лизу (1503-1506). Бавио се астрономијом, географијом, палеонтологијом, геологијом, ботаником, зоологијом, хидродинамиком, оптиком, аеродинамиком и анатомијом. У свим овим дисциплинама био је геније, једном речју, непревазиђен. Као сликар, оставио је бројне слике и скице људског тела, феноменално тачних пропорција. После векова сујеверја, увео је рационалан и систематски приступ проучавању природе. Дуго је посматрао ствари у природи, правио скице и белешке, понављао експерименте неколико пута да би обезбедио тачност пре извођења закључака. Ништа није препустио случају. Тек тада је понудио своје закључке за људску употребу. Са великом прецизношћу проучавао је лет птица и након тога дизајнирао бројне летеће машине. Тако је дизајнирао хеликоптер, пет векова пре његовог стварног настанка. Такође је конструисао падобран 1485. године, три стотине година пре његовог настанка. При томе је тачно израчунао величину падобрана и одредио врсту материјала за његово безбедно спуштање. Изузетно је добро проучио принципе рада полуга и зупчаника, на основу чега је конструисао први бицикл и кран. У областима хидродинамике, конструисао је бројне машине на водени погон, такође неколико векова пре индустријске револуције. Чак је скицирао и апарат за мерење влажности, и ронилачко одело са доводом ваздуха под водом. Док је радио за војводу од Милана (1482-1499) дизајнирао је оружје за лансирање пројектила, митраљез, први тенк и прву подморницу. Пројектовао је бројне мостове и системе за наводњавање. Ипак, пре свега остаје упамћен као непревазиђени сликар и архитекта. Чини се да се геније, попут Леонарда Да Винчија, заиста рађа само једном у миленијуму.

ХРИСТОФЕР КОЛУМБO (1451-1506), италијански истраживач

Кристифор Колумбо, чувени морепловац, остао је упамћен као највећи истраживач свог времена. Открио је Нови свет, Америку 1492. Рођен је у Ђенови, Италија. Крећући на пут из Европе преко Атлантика, веровао је да ће пловећи на запад открити ближи пут ка Азији. Том приликом је открио нови континент, Америку.

АМЕРИГО ВЕСПУЧИ (1451-1512), италијански морепловац

Веспучи, такође италијански навигатор, први је употребио назив Нови свет за Америку. На свом првом путовању придружио се Кристифору Колумбу у Шпанији 1492. године, одакле су отпловили преко Атлантика. Године 1499. поново је прешао Атлантик и детаљније истражио регион Амазона у Бразилу.

Немачки картограф је 1507. препоручио назив Америка за Нови свет у част Америга Веспучија.

ВАСKО де ГАМА (1469-1525), португалски морепловац

Васко де Гама је португалски истраживач који је први пронашао пловни пут до Индије. На пут је кренуо јула 1497. године, а у Индију је стигао маја 1498. и вратио се 1502. године.

НИКОЛАC КОПЕРНИК (1473-1543), пољски астроном

Пољски астроном Коперник, као свештеник, користио је цркву да посматра звезде са њеног звоника. Студирао је на Универзитету у Кракову, а од 1491. до 1503. године на Универзитету у Ферари, у Италији, где је и докторирао. Његов епохални рад о ротацији небеских сфера објављен је док је био на самрти. Католичка црква се противила учењу Коперника и забранила њихово објављивање. Чим је исти објављен, црква му је 1543. године ставила забрану, која је остала до 1835. Коперник је први установио да се планете Сунчевог система ротирају око Сунца, а не Сунце око Земље. Ово је срушило концепт који је важио још од Аристотела. До овога је, по свој прилици, дошао на основу учења Аристарха. Католичка црква се такође противила хелиоцентричном моделу кретања планета скоро три века.

Коперников залазак је са Сунцем у центру кретања планета, а Земља обилази свој пут око Сунца годину дана. Свој став је изнео 1510-1514 у делу Комментариолус. Према Коперниковој теорији, Земља такође ротира око своје осе, што траје 24 сата за један пун обрт. Према овој тврдњи, постао је јаснији и положај звезда на небу. У почетку Коперник није желео да објави своје дело Kомментариолус, али је оно кружило међу његовим пријатељима. Плашио се противречности према схватањима Библије. Чак и када је црква 1616. године укинула забрану хелиоцентричног модела света, забрана је остала све до 1835. године, када је прихваћена у целом свету. После објављивања „Револуције небеских тела” 1543. године, Коперникову теорију нису прихватили многи академици, све док Јоханес Кеплер није понудио своју теорију о ротацији планета по елиптичним путањама, уместо кружних 1609 година. Коперник је израчунао дужину соларне године као 365,2425 дана или 365 дана, 5 сати, 49 минута и 29 секунди, а дужину тропске године као 365,2422 дана или 365 д, 5 сати, 48 минута и 46 секунди, што одговара на данашња мерења простора.

Наставиће се...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: