detalj slike: KRK Art dizajn

 OBEĆANjE

Veroljub je bio vrlo uzbuđen kada mu se posle upornog udvaranja otvorila i rekla da prihvata da budu zajedno. Bio je vrlo ranjiv nakon rastanka sa svojom do tada najvećom ljubavi i bilo mu je potrebno potvrđivanje, pripadanje, podrška. Jasenka je bila nešto najlepše što je video u životu i njena naklonost bila je pravi lek za njegov poljuljan ego. Počeo je sam sebe više da vrednuje, poverovao je čak da mu je Bog šalje kao nadoknadu za  pretrpljenu patnju u  prethodnoj vezi u kojoj je dao celog sebe, a  ona je ipak otišla ne obazirući se na njegov bol.

Jasenka je bila strasna i nežna, plaha i smirena, oličavala je moć u svakom smislu, a njena lepota je bila frapantna. Sve je bacala u zasenak.

Veroljub je shvatao da mu je Bog dao novu šansu, da se uspravi i nastavi život. Prekonoć je odbacio stari bol, povređenost, patnju  kao što zmija skida svoju košuljicu i podmlađen duhovno rešio da  ovaj put uspe. Obećao je sebi  da će učiniti sve da bude srećan sa ovom čudesno lepom devojkom.

Počeli su da se pojavljuju u gradu, svi su mu čestitali kao na najlepšem trofeju, a on se onako ranjen pridizao i uživao u nanovo stečenom samopouzdanju. Ljubav  među njima je cvetala, sreća  je bila tako vidljiva, opipljiva, stvarna.

No, nikad  se unapred ne zna! 

Iznenada se ukazala prilika da bude sama u kući i pozvala ga je na večeru. Njeni su bili vrlo imućni i vrlo ugledni ljudi, biti deo njihove porodice bila je velika čast, tako je Veroljub mislio dok je ulazio u raskošan salon.

Ona je blistala, ali kao da je u njenim očima video neku setu. Izneo je svoje oduševljenje kućom, a ona je rekla, ako želiš, možeš biti deo ovoga, ja želim što pre da zasnujem porodicu a moji su voljni da mog muža prime ovde i da uživamo u životu.

Bio je to za njega malo neobičan šlagvort za veče u kome treba pre svega da uživaju jedno u drugom. Uostalom,  bili su u vezi tek  tri meseca i ovakve teme su bile daleko od njih koliko god da je pomisao na to bila privlačna.

Ona se potrudila da pripremi dobru večeru, da posebno sve aranžira i da ga oduševi u svakom smislu. On se nadovezujući se na već rečeno našalio:

_ Pa, ti si baš spremna za brak, nisam očekivao da sve to znaš.

_ Naravno, rekla je i posle neprirodno duge pauze progovorila sasvim izmenjenim glasom.

-Zapravo, ja sam te i pozvala ovde da te zaprosim!

On je prasnuo u smeh, misleći da je reč o šali.

-Otkad to devojke u našem gradu prose momke, to je neka  nova moda za koju  još nisam čuo. Ili je to privilegija bogatih da i to mogu!

Međutim, ona je bila sasvim ozbiljna i ponovila  je to isto.

Ma, koliko da je bio fasciniran idejom da bude u braku sa  njom pa još na njeno insistiranje, ovo mu se uopšte nije dopalo, nešto tu nije bilo normalno.

Uzeo ju je za ruku  jer je video da je ona bila u velikom grču

i rekao nežno:

-Ljubavi, čemu sve ovo, šta te muči, kaži otvoreno!

Pomislio je da su joj možda  roditelji namenili nekog bogatog, pa joj je nezgodno da mu to kaže.

Ona je opet utonula  u neugodno ćutanje.

 Zbunjen pustio ju je da sama kaže šta ima.

Nedugo potom  ona duboko uzdahnu, ustade, okrenu mu leđa i zagledavši se u park, tiho izusti.

-Žao mi je što ću te razočarati, ali ja moram da se udam.

- Imaš neku drugu opciju osim mene - spontano i s tugom izusti on.

- Ne,  želim svim srcem da to budeš baš ti!

- Pa, šta je onda problem, uradićemo to kad dođe vreme, tek  tri meseca se zabavljamo  i ne poznajemo se dovoljno....

Ona ga nestrpljivo prekide:

-          Vreme  radi protiv mene u ovom slučaju!

-          Ne razumem, imaš dvadeset četiri godine...

-          I trudnoću od četiri meseca- jedva čujno izgovori Jasenka spuštajući se na pod pored njega.

-          Ali, kako... Veroljub je uspeo samo to da izusti šokiran onim što je čuo!

_ Ako ti išta značim, molim te ni reč više, nemoj nikad  da me pitaš ko je, nikad neću moći da ti kažem...Izgovorivši to pobegla je u kupatilo i dugo tamo ostala zatvorena.

On je poptuno skrhan nemo sedeo u fotelji, pitajući se ima li kraja životnim nedaćama. Zašto, zašto, zašto...

Posle nekog vremena ona je došla i tiho sela nasuprot njega.

Sasvim smireno je progovorila.

-Eto, najgore je prošlo. Rekla sam ti  to što me je razdiralo od našeg prvog susreta kad sam osetila da ti mogu dati srce, da si čovek vredan najveće ljubavi i poštovanja. Sad znaš, možeš da odeš kao da ničeg nije  bilo među nama, da me prezreš, šta god hoćeš ... i bićeš u pravu. Zapravo, ja sam sve ostalo neočekivano i za samu sebe izgovorila u velikom uzbuđenju zbog tvoje reakcije, a zapravo samo sa m htela da ti kažem da mi je potrebna pomoć da nađem  nekog lekara da ovo rešim. Ovde me svi znaju i to sama nikako ne mogu. A onda sam sve ono izblebetala u očajanju.

On je kao zaleđen nemo sedeo neko  vreme dok je napetost rasla.

Posle nekog vremena pružio joj je ruku i rekao da se smiri i da mu da malo vremena da sve to proživi, pa će tražiti rešenje.

 *****

 Prošla su tri paklena dana za njega jer mu se svet ponovo srušio i sad još teže i bezizglednije.

A onda je počeo  da stvari sagledava iz njenog ugla. Shvatio je da se neko surovo poigrao sa njom. Znajući kako su njeni strogi i konzervativni, ubili bi je da saznaju za ono što joj se desilo. Pomislio je da je možda i silovana, ko zna uostalom šta je u njenoj duši ako ništa ne može da kaže, time je već na neki način sve rekla. Slao joj je povremeno kratke poruke  samo da je  ne bi ostavio da bude sama u svom očaju, a  rekao joj je  da će uskoro prelomiti i doći da joj o svemu lično kaže.

U strašnom sukobu, već prilično  snažne ljubavi koju je osećao i povređenog ponosa, pomislio je da ga ona verovatno i ne voli, nego  da ga koristi kako bi rešila svoj problem, odlučio je ipak da bude veliki, makar i na svoju štetu. 

Odmah je znao  da neće ni pokušati da učestvuje u nečemu tako rizičnom kao što je prekid kasne trudnoće. Oženiće se, prihvatiće to nedužno stvorenje kojem već  preti smrt i koje on već sažaljeva i nikad neće upitati ko je otac. Ako ga Bog već iskušava, spreman je da to prihvati kao njegovu volju.

 No, trebalo je to izdržati. Tri noći nije uopšte spavao ni jeo, pio je samo vodu da bi mu mozak bio bistar i neprestano krstario po sobi. Mogu... ne mogu... treće opcije nije bilo... Mogu, ne mogu... Mogu...

Trećeg jutra je na trenutak zadremao. Kratak san ga je okrepio. Budeći se osetio je neku duboku radost koja ga je ponela, istuširao se i poleteo ka njoj. Znao je šta će obećati, a on  nikad ne izneveri svoja obećanja.

PODELITE OVAJ TEKST NA: