detalj slike: KRK Art dizajn

XVIII deo možete pročitati OVDE

 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

XIH deo

ĆUPRIJA

48.

Na kraj varoši, zdravo je velika ćuprija bila. Ko je podigô i kad je podigô, ne umem ti kasti, al'posleratno doba.Još tu bilo svega isvačega, pa se nova vlast bojala kak'i diverzija. Čuvali smo je idanjom inoćom, naopako da je kogod smeo na njoj zastati,a da će sići ispod da se ispiša, bože sačuvaj!

Niko tu stražu nije volô,sem Lekića. Jel'ko štogod zasrô,ćuprija mu ne gine,a za nas dvojicu da ti ine diva-nim. Još ni polak kazne ne odradimo, dve nas nove čekadu.

Običnim danima tek po koja kola da prođedu,al' sredom isubatom, bože sačuvaj…Pazarni dani, dovoze Vlasi robu na pijacu, pa ka'se posle rastrčidu po varoši,ne znaš dal'su puniji kad dolaze il'ka'se vraćadu.

Naše je bilo da i'zaustavimo ipretresemo,a šta smo tražili jebô me ceo svet ako idan danaske znam…

"Šta ti je u balonu?"…"Rakija…"

"Jel'to tvoje vino?"…"Jeste, 'oćete da probate?…"

Probaj ovdi, probaj ondi pa 'teo ne 'teo, moraš se nacvrcati. Jedared se tako zarana ljucki naprobali pa kad je zvezda upekla, bog ga materin, da pomremo od vrućine. Trčimo za 'ladovinom kô kerovi za koli',pa 'ajd'tamo, 'ajd''vamo i naposletku završimo pod ćuprijom. Nema nam neš-to mušterija, zalegli na travu ipridremali.

"Jaro…Znaš šta sam ja smislijo?"

"Ajd' da čujem…"

"Sa'će Vlasi početi da se vraćaju s pijace. Viđaj ko je dobro pazarijo,pa mu prodaj tvoj pištolj."

"Kak'i pištolj, naopako…Jes'ti kršten?"

"Pa tvoj valter, bog ga jebâ!"

Tak'a itak'a stvar…Jel''oćeš?…Oću…Kol'ko smo cigare zavili,tol'ko je iplan opriličen, a biće da se još ni čiklići nisu zagasili, evo ti i prve mušterije…

Nit'bolji'konja, nit'većeg fićfirića od kočijaša, a na snaši dva reda dukata…Stoj…Da pretresam,nemam šta kad je čovek sve prodô,a di ima novaca,biće ipaza-ra…

"Zemljače,tak'a itak'a stvar…Daću ga u pô cene…"

Drži ovaj da ga štogod zajebavam,pa se sve nešto iskanjira,al' naposletku pita on, pošto…

"Za tebeka,zemljače, tol'ko itol'ko…"

Nisam puno ni zacenijo, njemu se roba dopada, pa nema tu sad puno pogađanja. Vraća se kod snaše po novce. Nešto ga ona na vlaškom zapitkuje, al' ništa joj ovaj ne odgova-ra…On meneka novce,ja njemu pištolj.

"Slušaj,zemljače…O ovom ni crnoj zemlji, nisi dete. Ako do čega dođe,otićemo obojica u materinu."

"Ne sekiraj se ti ništa."

Strpô Vlaja pištolj u nedra isteže ga kogod derište kak'u dobru sigračku. Kad je seo na kola, švićnô po konjima, preletijo ćupriju. O, reko' :

"Bog ga jebô ćaknuti, 'oćel'još jari uteći…"

Neće…Nisu njemu ni oni prefrigani četnici utekli,pa neće ni ovaj jebivetar. Odvô ga na stranu, tura ruku u nedra ivadi pištolj.Ovaj pobelijo kô krpa! Nešto mu kobojagi objašnjava ipokazuje rukom na meneka, al' badava mu…Ljucki se Mitar namrgodijo, sa'će kobojagi obojicu da 'apsi! Povuci-potegni, legô Vlaja na rudu.Jebeš sad inov-ce ipištolj, samo ka'se on od 'apsa spasijo.

Ide Mitar na meneka itrlja ruke :

"Kol'ko si mu uzô?"

"Sto dinara…"

"Jebâ te vrag itebe isto dinara. Mogâ si uzeti itrista."

Dobro…Samo ka'smo se mi uputili, nije greda za cenu. Dobra roba dobro ide,a za mušterije nema problema. Da si pecaljku u ribnjak zabacijo,više bi se načekô da se štogod upeca.

Ovaj sad nešto,da kažeš,i obazriviji. Vrpolji se ipremišlja, al' naposletku pristaje. Kad je 'nako strašljiv do Mitra došô, kak'i naopako da se štogod buni.Svojom rukom izvadijo pištolj iz nedra i brez pô reči zbrisô.

Naveče o'ma'odemo u bircuz da spiskamo novce da nas ne bije maler. Poručili jareće pečenje, pô litre vina isifon sode. Došô Cole kelner da naplati,pa se krsti :

"Lele,da mi ovoj ko pričava…Pô kile vina na vas dva…Lele Mitre da neste bolni?"

Idi,Cole,u očin, jezik pregrizô…Nesmo bolni al' nesmo ni blesavi da se ožderemo,pa da se pred kim izla-jemo.

U sredu Vratolomije…Ne voledu ni komunisti na taj dan u polje izići,pa navalijo svet kô mutav. Kola za koli'prolazidu,al' čekam ja ona prava…Ono isprva, sve nešto gledim da na koga brez snaše utrefim, jerbo suti ženske mlogo sumnjičavije od muški', al' ondak naposletku ine mora to biti tako…Kojem petlu ne treba kokoška,neće taj puno ni za pištolj mariti…

U neko doba, evo meneka mog čoveka... Kicoš neki veli-ki pa dal'je više mustaće zašiljijo il'usta nakrivijo da se zlatni zubi vididu.

"Dobar ti dan,zemljače…"

"I tebi,drug milicajac…"

Nije mi čovek, da kažeš,ništa lošo ni uradijo, a spopô me neki andrak da baš njega zaludim. Dok je na koli'sedijo nisam premetijo da je tako dugačak,al' kad je sišô, sin ga materin, pa tom ne treba motka da trese oraje.

Počô ja da mu deklemujem moju recitaciju,a on 'ladan kô špricer. Gledi u meneka ikerebeči se.

"Crnikumrija,di si baš na ovu zagulu natrefijo?"

Al' gotovo je sad…Ka'si se usrô,moraš se iobrisati. Sa'ću ja kobojagi da mu štogod izapretim,al' nema potre-be…Vadi durunga novce ibroji…

"Jel'dosta?"

"Dosta je…"

I kod Jare isprva, sve da kažeš,kako valja, al' kanda da se neće tako isvršiti. Tura mu ovaj ruku u nedra,al' kako praznu šaku zavuče, tako praznu i izvadi…Pretura ipo koli',al' badava…Nešto se tu kô malko iprepiredu pa jedared, 'ajd'u materinu…Guša ga jara, ne može ga 'nako krakatog ljucki do'vatiti, pa se sve se na prste izvija…

"Di je pištolj,mater ti jebem,govori…"

"Bacijo sam ga u Timok."

Kako bacijo,grom te spržijo?! Jesi l'ti normalan, službeni pištolj baciti u Timok!Di si ga bacijo?Tamo na sredini…

Trk tamo,al' šta imaš da vidiš…Nadošô Timok ljucki pa dal'je brži dal'je mutniji. Da koga izaludiš da u njega siđe,brzo bi jopet tražijo drugog da ovog nesretnika traži…Stojimo tako sva trojica kô pokisli svatovi,a Vlaja kô da se malko ipokajô što nam je tak'u komendiju priredijo.

"Znate šta,ljudi…Znao sam ja za ovaj jadac s pišto-ljom. Mog ste komšiju prošle subote zajebali, pa jebiga…'Telo mi se nešto da ija vas zajebem. Da sam znao da će ovako ispasti ne bi očiju mi…Neg''ajte vi meni lepo vratite moje novce da ja idem. Dece mi moje,neću nikom pričati."

Mater mu jebem gloncošku! Pravo me u oči gledi pa kô da me omađijo. Nit'znam ka'sam turijo ruku u džep nit'ka'sam novce izvadijo,a oni'već trpa u nedra.

"U zdravlju,drugovi milicajci!"

Kak'o zdravlje,pička ti materina! Vrat skršijo,dabog-da!Nisam volô da kunem,al' morô sam. Ako mi se kletva, da kažeš,ivrati, nije to ništa naspram onog što nas kod Lekića čeka.

Seli posle pod ćupriju i umusili se kogod dete ka'se ukaki. Gore na ćupriji, kola za koli'tandrčedu, al' kakav pretres….Šta smo preturali, to smo inašli.

"Znaš ti,Jaro,šta bi bilo dobro?"

Kak'o crno dobro…O'šlo naše dobro u Timok,al' neće moj jaro meneka da uvredi…

"Kaži,jaro,da čujem."

"Da bacim ja iopasač ifutrolu?"

"Što da baciš,bog te jebâ…'Oćeš posle kasti da se imi bacimo."

"Ma slušaj samo…Kad odemo kod Lekića,ja ću mu 'vako kasti... Druže komandire…Meneka je,da prostite,najeda-red proteralo. Skinô sam opasač, stavijo ga na ogradu iotrčô pod ćupriju. Dok sam obavijo posô,dunô vetar isrušijo opasač s pištoljom, pravo u Timok."

Nije prošlo,al' bar mi se jaro malko nasmejô.

"Ne benavi,jaro…Dok si živ,zvali bi te usrani, a jopet nema ništa od tog. Ne znaš ti,bolan,Vlase…Kol'ko noćas brujaće po Krajini o našem belaju…Onom će močugi svaka snaša u selu triput dati samo da joj ispriča kako je miliciju zajebô…"

U neko doba kanda da je imoj jaro štogod pametno smi-slijo…Može biti da su Vlasi tako zaguljeni,al' kad je za slagati nismo mi Srbi za bacanje…

"Slušaj,jaro, možda more 'vako…Sve nek stoji kako jeste,samo ćemo novce izbaciti."

"Marim ja…'Oćeš kasti Lekiću da smo prodavali pištolj za jeksere?"

"Baš tako…U tom grmu leži zeko. Ja sam prodavô pištolj da bi tebe obučijo.Ti si, da kažemo, trebô da sačekaš lice koje se uvatilo u zamku, pretreseš ga ipro-nađeš pištolj to jest dokaz da je lice izvršilo krivičnu radnju. Kad se desilo to što se desilo, ti se kâ neiskusan pripravnik malo zbunijo, što je opet nepoznato lice iskoristilo, odnosno selo na kola ipobeglo u nepoznatom pravcu… A, šta veliš?"

Vidim ja da se u mom jari probudijo islednik,al' zajebô se moj islednik u ovoj računici. Drugi je ovo film,a nit'je on kadgoda glumijo razbojnika nit'je Lekić glumijo babicu.Više se taj naslušô laži neg'što smo mi kadri istine izdivaniti.

"Jel',jaro,kako si ono kazô?Ti si prodô pištolj…"

"O,jebâ te vrag! Prodâ sam ga u cilju nameštanja zamke."

"Dobro, dobro…Kaži ti samo meneka jesil'novce uzô kobojagi il'zapravo."

"U, jebâ te bog…"

Jeste, jeste,druže isledniče…Kašće Lekić :

"Dobro,drugovi…Izgubili ste državni pištolj, u redu. Nek'ide u materinu, neće država propasti zbog jednog pištolja.Niste priveli tog nesretnika, pobegô vam.Nek'ide i on u metrinu i 'vako nam puni zatvori pa samo nam još on fali.Al'pobogu,braćo, vratite državi bar one novce što stei'kobojagi uzeli…"

Šta da vratiš…Budžu Marjanovu…Okreni-obrni is'vatimo mi naposletku da nismo stvoreni za tak'e rabote…Da smo se usrali, usrali smo se, ni Timok nas ne može oprati.NećemoLekiću ništa nidadivanimo. Sami ćemo u 'apsanu ući, sami se izaključati,a oni samo posle nek'od-rede kol'ko ćemo odležati.

Usput se ja nešto premišljam…

"Kumrija,bog te jebô glupavi, ko te tako gadno proklô,da mi je znati,lakše bi mi bilo. Pođeš u vojsku da braniš državu, ona o'šla u materinu. Pođeš u miliciju da 'apsiš lopove irazbojnike, tebeka u'apse…Pa,pička ti materina, neće te više puštati samog ni na pišanje da ideš…"

Al''ajd'sad…Ništa mi to, kako bi'ti kazô, nije tako strašno kogod ono kad mi moj drug Sreta dođe na pamet. Lepo kô da ga gledim kako ide šorom,pa kako koga sretne:

"Jesi čuo za kumriju, mater mu jebem brezobraznu…Došô mi otoič čika Miloš: Sreto,sine,pomagaj…Neću,čika Miloše. Tebeka istrina Danici svaka čast,al' za lopova neću prstom da mrdnem. Nek ga streljadu…".

Streljali il'ne streljali,puće bruka po selu,pa me žao ioni'moji'nesretnika. Nisu se oni od meneka ničem dobrom ni nadali,al' 'vako štogod nisu ni sanjali. Kad pročitadu depešu,kô da gledim šta će biti…

"Danice, mater ti jebem, šta si ti meneka rodila…"

Ćuti ova iplače, zna šta sad sledi…

"Da sam ja znao da će se on na one tvoje umetnuti,ne bi ti meneka u ovu kuću ušla!"

"Ti njeni" su uja'Rada Bogdanovački…Za dame ione druge frajle, lepi Rada, inače bivši blagajnik bivše zadruge Šašinačke ipenzionisani nosilac ''Partizanske spomenice''.

Nekako se nezgodno utrefilo pa kad je ona stara država počela da truli,injemu kola pošla nizbrdo.Volô je ženske,al' kako koju u kuću dovede, ne valja…Ova 'oće da se obuče, ovoj ne valja starinski nameštaj,a jebeš mu mater…Sve to zdravo košta.

Blagajnik kô svaki blagajnik…Tol'ke menice ispisô,pa kako ne bi koju ina sebe atresiro. Prošlo to jednom, prošlo drugi put,pa jedared, 'ajd',Rado,u očin…Kol'ko je dobijo,ne umem ti kasti,al' na robiji ga je irat zatekô, na robiji je ipartizane dočekô…

Deda Milenko, otac mu nesretni, dvared od bruke pokušavô da se obesi,al' nije trebô. Brajko moj, kom'se 'oće ibikovi mu se telidu. Ka'se rat svršijo,malo ko da ima tako jaku biografiju :

"Drug je Rada, zbog naprednih ideja, pune tri godine čamijo u zloglasnom mitrovačkom zatvoru…"

Nisu se Filipovići mlogo po 'apsanama vodali, al' jebeš mu mater, nijei'ova baš puno ni mimoišla…Taman tol'ko da ima sad Danica sučim da uzvrati:

"Na Žiklina se umet'o, jebô vas on!"

Na šoru, naopako…Ne smem ni da pomišljam. Jel'Danica nos iz avlije promolila, biće ono :

"Jel'Danice, jel'tvoj Mita još u miliciji?"

"Jeste,sestro,u miliciji je…Izvini,žurim, ostalo mi mleko na šporetu."

"Ta neće pokipiti,ne boj se…Kaži mi samo kol'ko je dobijo?"

 49.

Na raportu, stali pred Lekića ideklemujemo. Malo Mitar, malo ja pa da vi'š bogati…Kogod ono na pričesti. Kako štogod iz tebeka iziđe,o'ma'ti kô nešto ilakše.

Sve smo mi redom izneli,al' smo ona prva dva slučaja preskočili. Nije, da kažeš, da štogod krijemo neg'eto…Baš da ovi ne kažedu :

"Jebeš ga,drugovi, pa kod vas to učestalo."

Zvera Lekić po plafonu,kô da nas nešto ine sluša. Mislim se,navikô je čovek na naše gluposti, ova mu još do moska nije ni došla, al' kad dođe vriskaće kô Damjanov zelenko.

Kad ono jok... Slušô nas još malko,pa kaže:

"Jeste završili?"

"Jesmo,druže komandire. Sve smo vam pošteno priz-nali. Da se branimo, ne možemo, inećemo…Spremni smo na najstrožu kaznu."

Pazi ti sad…Druže komandire, pa još "vi"…Nema više onog "znaš zemo…"

"Kaznijo je mene bog kad mi vas dvojicu poslâ…Neg'sad vi mene dobro slušajte…To što ste zasrali, biće da je poslednje što ste kod mene zasrali…"

Opa,bato! Šta će sad biti?

"Prvo ti,Mitre…Stigâ ti je dopis iz Beograda. For-miraju KOS…Setili se tebe ievo zovu te ljudi da se vratiš. Vratiće ti i čin i mesto,pa ako bog dâ već najesen, bato moj, putuješ u Moskvu da svršiš vojnu akademiju."

Nije zajebancija…Potura mu ćage pravo pod nos…

"Tol'ko od nji', a sad da čuješ zeru iod mene.Ako si primetijo, a primetijo si, nisam te pitâ jel''oćeš jel'nećeš…Kol'ko još danas da si spakovâ kufere iod pone-deljka si na novoj dužnosti."

Dal'je Mitru to bilo pravo il'nije, vrag će ga znati, al' ćuti… Kô zaliven. Lekić ga je već jedared iz blata izvu-kô, sad eto opet preko svega prelazi, pa di smeš da mu se suprostavljaš.

"Dosta je,Mitre,bilo gluposti…Nisi više balavac. Vreme je da se neđe skrasiš, porodicu da stvaraš. Da je sve bilo kako treba,već bi decu u školu vodijo…Jesam u pravu."

"Jesi,zemo, sve je tako kako kažeš."

"A ti,mali…Ti si,bogami,dobro od Mitra zanat izučijo. Sve si njegove budalaštine kâ sunđer upijo…"

Ćutim ija…Jebeš ga, šta da se bunim kad je tako.

"Neću da grešim dušu, dobar si čovek…Da nisi, ne bi te ovaj tol'ko za sobom vodâ, a i meni si bio drag, jebâ te vrag sremački…Tebi fali još mesec inešto da doslužiš tu tvoju nesretnu vojsku. Kol'ko je već služiš, jebâ je bog ivojsku?"

"Ušô sam u šestu godinu,druže komandire."

"Eto ti ga na! Bog te jebâ, ljudi za šest godina završe vakultet,ožene se irazvedu, a ti ne moreš vojsku odslu-žiti. Nego, 'vako sam ja smislijo…I ti pakuj tvoje prnje,pa ćeraj s Mitrom do Beograda,a od Beograda pravo kući. Nemrdaj nikud dok ne poš'ljem tvoja dokumenta."

Retko je Lekić palijo,al' kad mu tako dođe,prepolovi "Zetu" pa jednu polu vrati u tabakeru,a onu drugu opljune imetne u cigaršpić. Povuče dva-tri dima, eto tek tol'ko da ga želja mine.

"Nafalijo sam te, bog te jebâ, rođena mati da čita,ne bi te poznala…Ako ti to štogod pomogne,probaj da te pri-me u službu,a ako ti je dosta milicije,snalazi se…Mlad si,brate,pa bori se za život. Jel'tako?"

"Tako je,druže komandire, puno vam fala."

Na razduženju vraćam ovo, vraćam ono, a za pištolj nit'me oni šta pitadu nit'ja šta divanim. Pravimo se ludi ija idržava.

Razdužijo se iMitar,samo on je njegov valter zadržô. Trofejni je pištolj pa kô borac ima na to pravo.

U nedelju naveče strpô nas Lekić u kampanjolu, on nas lično na stanicu prati…Kazô bi kogod :

"'Oće da bude siguran da ste otputovali da može čovek mirno spavati…"

Nije to,čedo,po sredi…Zdravo je njemu teško od svog se zeme rastati…Ima u Zaječaru puno dobri'ljudi isa mlogima se on idruži ilepo slaže, al'jebeš ga…Nit'je ko od nji'u Sanu pišô, nit'se s kozama po Kozari jurcô. Kad premeti da su ga jake brige spopale,Mitar njemu zapeva :

        "Oj,Prijedrore,u srcu te nosim

          itvojim se imenom ponosim…"

Došô ajziban u stanicu strogo na vreme,al' neće on još skoro iz nje izići…Ne sme otpravnik da podigne onu palicu dok se mi ne ispozdravljamo…Jebeš ga,čedo…Jači je komandir milicije od svi'redova vožnje…

"Zemo, čim se smestiš,'oću odma'da mi javiš. Prvom prilikom kad budem mogâ doću da te obiđem."

I s meneka se lepo pozdravijo…Baš 'nako ljucki…Ka'smo već iu vagon ušli,on viče :

"Mali,jebâ te bog, ja te ine pitâ jel'imaš ti nova-ca?"

"Imam,druže komandire, ne sekirajte se."

Nas dvojica, usput, više ćutimo neg'što divanimo. Žao meneka što se moram s njim rastati, znaš kol'ko, a ion se umusijo kogod da je sve koze po Kozari pogubijo…

Razumem ga ja, čedo, pa ne volem puno ni da ga uznemiravam…Ja, da kažeš, bar znam di ću…Idem svojoj kući isvojima pa kako mi bude,a on mučenik opet ispo-četka…

U Beogradu svrnemo u bircuz pa 'ajd'jednu,'ajd'drugu, al' kod treće odustali…Ako nastavimo kako umemo,opet ćemo štogod zasrati…Ustaje Mitar iuzima svoj kufer.

"Jaro,brate moj, nećemo se ni pozdravljti. Da će bog za koji dan eto nas opet zajedno."

Vraga će dati…Imô je on kanda preča posla neg'da udešava da se nas dvojica sretnemo…Kako je tad moj Jaro na vrata izišô,nit'sam ga kadgod vidijo,nit'štogod o njemu čuo… Al' kogod da je u zemlju propô.

Ja sve držim da su ovi njega o'ma'u Rusiju poslali,a jebeš mu mater, kako je posle vreme došlo, bolje da je o'šô u pičku materinu!

  50.

Čita moj drug Sreta one 'artije što mu Lekić poslô,pa sve lepo ne može da veruje. Nakitijo moj komandir,al' kogod da sam umro pa mi sad držidu govor na groblju

"Drug je Mita kao napredan omladinac u potpunosti svatijo složenost situacije u kojoj se naša zemlja nalazi. Na kursu je pokazao visok stepen spremnosti da kao pripadnik narodne milicije brani tekovine naše narodnooslobodilačke borbe…"

Ondak na posletku…Ako veli, ja sam,drugovi,skinô bedu s vrata,a vi sad va'te oči sa zagulom…

"Preporučujem oblasnom komitetu da gore pomenutog omladinca ima u vidu za prijem u partiju,a što se tiče eventualnog prijema na službu takođe smatramo da nema nikakvih ni stručnih ni ideoloških prepreka jer je imenovani po svršetku kursa u potpunosti ovladao znanjima iumećima neophodnim za službu u narodnoj miliciji.

Smrt fašizmu, sloboda narodu!"

Cvrc…I da 'oćeš lepše, ne može…Raste Sreta,pa samo što ne probije onaj plafon…Kako ine bi, naopako…Kad pokaže pismo u komitetu,svi će ga redom po ramenu tapšati:

"Alal ti vera,druže Sreto…Umeš da odabereš ljude samo tako…"

Jebeš mu mater,čedo, ako ćemo pravo, za dobrog rukovodioca to ti je i najpreče.Jebô ti rukovodioca koji voli da radi! Kad je tako vredan,koju se materinu igurô u rukovodioce?!

E,da sam ja umô da se guram,ne bi sad tako nasekirô mog rukovodijoca :

"Sreto,brate, nisam ja rad ni u partiju ni u mili-ciju…"

"Kako nisi rad, grom te spržijo!Tol'ki narod kumi imoli da gaprimimo u partiju,a tebeka guradu,pa nećeš…"

Neću,pa šlus…

"'Ajd'da kažemo…Bojiš se da nisi dovoljno sazrô za partiju…U redu, to poštivam….Al'što nećeš u miliciju, mater ti jebem glupavu. Jel'ti lakše da celi vek mlatiš čekićom po nakovnju il'da obučeš uniformu ibudeš gospo-din."

Zavolô sam ja uniformu, kako je ne bi zavolô…Nisam ti ja od oni'zagula što uživadu dai'se kogod plaši, al' ruku na srce, nikad me u mom veku tol'ko sveta nije poštivalo kol'ko ono malo dok sam je nosijo, al' jebeš ga…Baš tog sam se ibojô…

Nije svet, da kažeš, mali…Kad tad će ono za ćupriju doći,a računô sam ikad dođe, za Mitu kovača, manje-više…Ne isplati im se puno ni da ga tražidu po Sremu, al' Miti milicajcu ne bi oprostili.Taman posla!

Sedi,Mito,di si…Ni za di si, nisi…Najsigurnije je tebeka kod tvog bábe. Ka'te tako brljivog napravijo,nek te itrpi.

Kad,'oćeš očin…Okreno ibábaćurak natraške. Trpijo me koji dan,pa ondak kaže:

"Slušaj,sine, dosta je bilo itvoga…Lepe si godine naprcô,a ništa u životu nisi stvorijo. Vrtiš se u krug kogod konj u dolapu…Jesam u pravu?"

"Ne znam, bábo, nisam o tom ni razmišljô."

"Razmišljô ti il'ne razmišljô, vreme ti prolazi…Ja više da te 'ranim nit'sam kadarnit''oću. Nisi glupav, nisi ni ćorav, vidiš,brate,isam. Novaca ni otkuda,a svi samo ištete…Noćaske da mi umre mati,nemam je sučim sa'raniti."

Iznenadijo me moj bába, baš dobro…Kako bi ti kazô, nisam to od njega očekivô, pa ne znam lepo ni šta bi mu odgovorijo.Gledim u Danicu, spustila glavi ićuti.Znači,il'mu odobrava il'će pre biti da je ona sve to ismislila samo sad poturila njega da izdeklemuje.

Lepo Mito…Sa'si ti ispo gurav što te Švaba tol'ke godine na robiji držô, što ti onaj vlaški ugurcuz bacijo pištolj u Timok inaposletku, što bába ne može da zaradi novaca…

Jeboi'on inovce, sve ti se u životu oko nji'vrti kô onaj jedek na vratilu od bunara, pa pitanje je samo ko se za koji kraj jedeka u'vatijo…Koi'je imô,nije se puno usrećijo,a ko nije, još i manje.

Imô ti je moj deda Marko nekog brata od strica…Sad dal'Živorada il'Žiku, ne mogu ti tačno kasti jerbo nisam nikad dedu ni pitô, uglavnom Žiklin su ga zvali.Kazô bi 'vako,po špic nametu,da je bijo opasan,a i jeste bijo, bog ga ubijo! Pravi 'ajduk. Još kô deran je čuda stvarô,a zlo goveče doveka june,pa ka'se zamomčijo još gori…

Počô on, kobojagi, da trguje s konjima,al' tak'og anglera još mati nije rodila. Nikad taj ništa ne kupuje,a kad prodaje,navek kod njega najbolja roba. Znadu žandari, iovi naši ioni tamo u Srbiji, otkuda je roba došla,al' badava kad ga ne mogu nigdi u'vatiti…

Nisu oni znali di će ovaj zanoćiti,al' kol'ko kad sedneš na mravinjak da pokažeš koji te mrav ujô…

E,jedne noći, prevari se Žiklin pa u svojoj kući zanoćijo. Kol'ko je ono malo vatre na ognjištu potpalijo,tol'ko je žandarima trebalo da opkole kuću. Sa svi'strana. Da se u miša pretvori,ne bi im utekô…

Zovedu ga oni da se preda, al taman posla…Neće on njima živ u ruke,pa zapali kuću. Ova trskom pokrivena, planula kô plast sena.

"Sad je gotov…"

Kom'na radost, kom'na tugu, krsti se svet za krštenu dušu,al' neće ova još nikud…Prošlo od tad godina i  go-dina dok jedareda stiže deda Marku depeša iz Amerike. Piše mu brat Žiklin glavom ibradom…

Kako je u onom dimu uspô da utekne,a da ga niko ne premeti to samo on isotona znadu.

Navek je on volô da se fali,a sad kobojagi ima isučim. Lepo se,kaže,skućijo, svega ima, a kol'ko ima novaca to ni sam ne zna…Nedade mu Gospod poroda,pa nema više volje ni da i' broji…..Nije rad da svoju muku državi Ameriki ostavi,pa bi eto zdravo volô da mu deda Marko pošlje Miloša, mog bábu, da ga ovaj nasledi.

Deda Marko neće o tom ni da divani…Kaže kad je ovdi tako sopanđilo bijo mo'š misliti kak'a je tek tamo čuda stvarô pa ti se nji'ova prepiska na tom pismu isvršila. Nit'je deda njemu štogod odgovorijo,nit'je ovaj više pisô.

Odavno je već ideda Marko otputovô, kad zovedu jeda-reda bábu u opštinu.

"Šta sad 'oće,koju materinu?

Zdravo se bába nasekirô…Kad seljaka u oštinu zovedu,ne mož' to biti na dobro…Ako nije za porez,ondak je za vojnu vežbu,al' ovog puta baš ni jedno ni drugo…Kanda da je kak'a lepa stvar po sredi jerbo kako se ovaj na vrati'pojavijo, čika Žarko pisar iskezijo one njegove nausnice :

"Uđi,Miloše,šta se snebivaš kô nova mlada. Ima čika Žarko za tebeka dva glasa. Jedan je loš, to o'ma'da ti kažem, al' je zato ovaj drugi zdravo lep ibrez muštuluka neće proći."

Što kaže svet "dok jednom ne omrkne,drugom ne osvane" pa kom je sad omrklo? Stricu Žiklinu…Retko tak'a sorta od starosti umire,al' eto...I tu se ovaj nije dao….Izjavljuje čika Žarko saučešće, pa jebeš ga…Mora čovek i koju lepu o pokojniku…

"Volem ja,Miloše,ka'se naše čeljade belog 'leba u belom svetu dočepa,a za Žiklina sam se posebno radovô…Nije to,čedo,šala do Amerike ni doći a tol'ki kapital iz nje izneti,dai'ne divanimo… Ej,da ti znaš kol'ko su nas puti svirci pratili…"

Drma bábaglavom…Milo mu je, da kažeš, 'vako štogod lepo o pokojnom stricu čuti,al' ne može baš ni sve da mu općuti,pa se u sebi premišlja :

"Ne seri,Žarko,boga ti, di će ti duša grešna. Kol'ko si samo puta slao žandarme po njega?"

"Za ovaj drugi glas…Nije loše, moj Miloše…Stric ti je ostavijo nasledstvo. Šta si dobijo ikol'ko si dobijo, ovde ne piše, moraš ići u Beograd kod nekog advokata Konstatinovića pa će ti on sve lepo preneti."

E,ti'dana, dok se bába spremô na put, u kući džumbus. Nit'se radi nit'se spava, samo se špekuliše.On ga jebô! Malo koje zlo da nas je obišlo, al' 'vako štogod još nismo pasirali.Kako potrošiti novce?

Ženske ti nekako više smisla za te stvari imadu,pa je o'ma'isto veče Danica izdeklemovala Milošu :

"Okani se zemlje, jebala te zemlja!Vi'š da ovaj ugur-cuz sve vole samo ne vole motiku. Novu kuću ti njemu sazi-daj…Kad prođe svet šorom da se ima začim iokrenuti."

Nije ova stara, da kažeš,ni tako loša, al' ne bi ja sad mlogo o tom…Niko još u selu nije staru srušijo što je bila loša neg'što će nova biti bolja,pa što bi sad imi puno izvoljevali…Od rane zore šparta bába po avliji, samo nešto meri ipremerava…Kak'a je sad kuća ako nije na lakat,a kako će je na lakat staviti kad mu smeta vajat…Nije greda ni njega srušiti,al' di će novi sazidati kad mu deda Marko natrćijo bunar na sred avlije. Da ga zatrpava, dok je majka živa, ne sme ni da pomisli…..

Meneka baš nešto puno i ne pitadu pa ne volem puno ni da se trpam,al' ono čegasam se mogô setiti o'ma'sam iznô…

"Bábo ja bi''teo bacikli iradijo…Ako štogod preo-stane, marim ja, zidaj ti šta 'oćeš ikol'ko 'oćeš…"

"Ja sam,sine,sve držô da si ti glupav, al'nisi ti glupav…Ti si brezobrazan."

Majki duša u nosu…Da 'oće Gospod s mirom da je pri-mi,na ništa drugo ne bi ni pomslila,al' vidi žena šta se radi,pa ne može više da ćuti:

"Sram da vas bude…Samo vas gledim kako ste se uspa-lili,a i'te vi'te kakav vam je klozet. Sramota, naopako, kad gosti dođedu,ni vrata se ne mogu ljucki zatvoriti."

Šta ti vredi žalba brez štambilja…

"Ej Miloše, Miloše,da ti otac ustane kad vidi šta radiš,furtom bi se siroma'od muke u grob vratijo…"

Sva sreća pa neće ita ujudurma još zadugo. Lepo se bába doterô. Kupila mu Danica nove čakšire i papuče, pa 'ajd'sad,ide u Beograd kod advokata…Nije on mučenik volô putovati,pa nije čudo što je smrknut na put pošô,al' bog ga materin, smrknut se ivratijo. Ni da je direkt od pokojnog strica nasledstvo preuzimô.

Danica ne može puno da čeka :

"Govori,čoveče,kol'ko smo dobili, šta si se tu ukipi-jo?"

Ništa ovaj na to ne odgovara. Turijo ruku u džep ivadi neku kuvertu…

"Evo ti,ženo,tvoje nasledstvo…Tu ti je sve."

Šta je to sve?Celi sto dolara…On ga jebôi kuvertu, kad je 'vako glediš,debela kô trgovački šlajbok, a unutra samo sto dolara…Sve ostalo 'artija do 'artije…Nešto natrukovali američki advokati, nešto ovaj naš istolma-čijo i dopisô, pa je ljuckii napunili.

Šta su ovi iz Amerike napisali, to ne znam, al' ovaj je naš to 'vako sročijo:

"Vaš dragi rođak gospodin Žika Filipović,tog itog dana, tu itu, ispustijo je svoju plemenitu dušu.Po izričitoj želji dragog nam pokojnika, a po zakonima države Amerike, vi ste zakoniti naslednik dela zaostavštine... I tako dalje, itako dalje…"

Jebeš mu mater! Bijo to zakon države Amerike il'ovaj naš srpski, što više dobijaš,više ti se ioduzima. Ovde još puno advokata,pa dok je svaki ponešto oduzô do bábe došlo to što je došlo.Da ne bi mi štogod, ne dôBog,posumnjali, lepo su ljudi naposletku naveli:

"Vama pripada sto dolara iosmnajst centi koje vam darodavac s ljubavlju poklanja,a vi sa zahvalnošću pri-mate ispred advokatske kancelarije Konstatinović…"

Nije lepo kasti,al'jebeš sad,čedo,i darodavca inasledstvo. Sto dolara na tol'ko želja! Kogod da si zapa-lijo kamaru slame,pa 'aj'sad svi da pljunemo da je ugasi-mo…

I ovo…"sa zafalnošću primate"…mogla je advo-katska kancelarija Konstatinović komotno da izbaci. Dani-ca je to bábi mlogo jednostavnije protolmačila:

"Jebem ja,Miloše,i tebeka itvoju familiju!"

Nastaviće se ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: