detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 4

Dr SIMO JELAČA

MIKELANĐELO BUONAROTI (1475-1564), italijanski umetnik

Italijanski slikar dovoljno poznat samo po imenu Mikelanđelo. Od svoje 13. godine pomagao je slikaru Domeniku Gilandiju, a ubrzo potom krenuo u školu, uz pomoć bogate porodice Mediči. Godine 1496. otišao je u Rim, gde je 1497. završio svoju skulpturu Pieta. Vrativši se u Firencu, napravio je čuvenu statuu Davida (1501-1504), a zatim je ponovo otišao u Rim da radi sa papom. Ukrasio je čuvenu Sikstinsku kapelu u Vatikanu (1508-1512). Godine 1537. završio je oslikavanje Tajne večere iznad oltara, a nakon toga se posvetio arhitekturi i sagradio crkvu Svetog Petra u Rimu.

FERDINAND MAGELAN (1480-1521), portugalski moreplovac

Navigator Magelan je 1519. oplovio svet, istražujući Južnu Ameriku, tokom čega je otkrio prolaz u Pacifik, kasnije nazvan Magelanov prolaz. Mislio je da je blizu Azije, ali mu je trebalo 90 dana da stigne do Filipina. Magelan je lično poginuo na Filipinima (ubili su ga tamošnji starosedeoci), a samo jedan njegov brod, od pet članova posade, uspešno se vratio u Portugal i tako prvi put oplovio svet.

GALILEO GALILEJ (1564-1642), italijanski naučnik

Galileo je rođen u Pizi, u Italiji, gde je studirao medicinu, koju nikada nije završio. 1583. primetio je da oscilacija lampe u katedrali traje isto vreme bez obzira na dužinu amplitude. Godine 1586. izumeo je hidrostatičku vagu za određivanje relativne gustine tela, a 1610. godine konstruisao je teleskop na bazi prelamalja svetlosti. Godine 1632. objavio je Dijalog u kome se bavio dva sistema sveta, što ga je dovelo u sukob sa crkvom i zahtevalo da se odrekne Kopernikovog gledišta. Određen mu je kućni pritvor.

Galilej se bavio matematičkom fizikom, a njegova najznačajnija dostignuća su u domenu pravila kretanja. Odbacio je mnoga Aristotelova objašnjenja, uključujući i da teža tela brže padaju na zemlju. Galilej je bacao predmete sa krive kule u Pizi, utvrdivši da sva tela padaju istim ubrzanjem, a to je dovelo do zakona po kome sva tela padaju istom brzinom u vakuumu. Isto su kasnije potvrdili i drugi istraživači. Galilej je takođe utvrdio da sila privlačenja zemljine težine i horizontalna komponenta deluju istovremeno na bačeno telo, što je kasnije potpunije definisao Njutn. Galilej je takođe konstruisao prvi sat sa klatnom, ali je napravljen tek posle njegove smrti.

I iako su pre Galileja napravljeni različiti teleskopi, on je napravio svoj astronomski teleskop, koji je bio zaista superioran za to vreme. Njime je prvi otkrio postojanje kratera i planina na Mesecu i Veneri. Takođe je bio prvi koji je otkrio četiri meseca oko Jupitera.

VILIJAM ŠEKSPIR (1564-1616), engleski pisac

Vilijam Šekspir se smatra najvećim piscem pozorišnih dela na engleskom jeziku. Rođen je u Stratfordu na Ejvonu. Napisao je 37 drama, među kojima su najznačajnije tragedije: Romeo i Julija (1595), Hamlet (1599-16010, Otelo (1602-1604), Kralj Lir (1604-1605), Magbet (1606); komedije: Dvanaesta noć (1601), San letnje noći (1595-1596); i istorijska dela: Ričard III (1591-1593) i Henri V (1599), kao i dela lakša za izvođenje, ljubavne pesme i sonate.

JOHANES KEPLER (1571-1630), nemački astronom i matematičar

Kepler je prvo radio kao asistent matematičaru Tiku Braheu u Pragu 1600. godine, a posle Braheove smrti 1601. nasledio je njegov položaj. Godine 1609. objavio je Novu astronomiju u kojoj je razradio svoja dva zakona o kretanju planeta. Godine 1611. objavio je Dioptriju, kao prvo delo o geometrijskoj optici. I objavio je svoj treći zakon o kretanju planeta u Harmoniji sveta 1619. Kepler je prihvatio Kopernikovo mišljenje o univerzumu i bio je briljantan posmatrač neba, koji je vrlo precizno beležio svoja zapažanja. Na osnovu Breheovih beleški, prvo je matematički izračunao kretanje Marsa. Ali, pošto je dobio Kopernikovo mišljenje o rotaciji planeta u pravilnim krugovima, njegovi proračuni nisu bili tačni. Osam godina kasnije ustanovio je da planete rotiraju oko Sunca eliptičnim putanjama, iako dva centra elipsi nisu bila mnogo udaljena, u kosmičkom smislu veličine. Tako je 1609. Kepler objavio svoja otkrića u ‘’Astronomia Nova’’, sa kristalno jasnim zakonom univerzuma. U svom sledećem delu ‘’Harmonikes Mundi’’ (Sveta harmonija) dodao je novi zakon, koji je zajedno sačinjavao „Keplerove zakone kretanja planeta“.

Prema zakonu o kretanju planeta po eliptičnim putanjama, Sunce se nalazi u jednom od eliptičkih centara. Njegov drugi zakon kaže da sve planete prelaze jednake površine za jednako vreme, bez obzira na lokaciju njihove putanje. To znači da se planeta brže kreće približavajući se Suncu i usporavaju udaljavajući se od njega. Prema trećem Keplerovom zakonu, vreme pune revolucije planete oko Sunca predstavlja njenu godinu. Izraženo u astronomskim jedinicama, to vreme na kvadrat je jednako udaljenosti date planete od Sunca do trećeg stepena: A≥/T″=K. K je konstanta, ista za sve planete.

PIERRE de FERMAT (1601-1665), francuski matematičar

Francuski matematičar De Fermet smatra se ocem brojnih teorija. Po zanimanju je bio pravnik, a matematiku je studirao iz hobija. Analitičku geometriju je razvio zajedno sa svojim kolegom, takođe Francuzom, Reneom Dekartom (1596-1650).

BLEZ PASKAL (1623-1662), francuski naučnik

Paskal je napravio prvi digitalni računar 1642-1644, a 1647. dokazao da se vazdušni pritisak u atmosferi smanjuje sa povećanjem nadmorske visine. Pre njega je do iste tvrdnje došao Italijan Evanđelista Toričeli (1608-1647). Paskal je ustanovio zakon po kome se pritisak u tečnostima u zatvorenoj posudi prenosi ravnomerno u svim pravcima. Prva hidrostatska presa izgrađena je na ovom principu 1650. godine. Uprkos tome, Paskal je ostao upamćen i kao matematičar, pošto je sa devetnaest godina napravio prvu mašinu za računanje. Godine 1654. napravio je matematičko otkriće, koje će imati ogroman uticaj na buduće generacije, počeo je da izračunava verovatnoću pobede na kocki i sa Pjerom de Fermaom izveo prvu teoriju verovatnoće.

U međunarodni sistem merenja uvedena je jedinica za pritisak Paskal, a u novije vreme u kompjuterskoj terminologiji i jezik Paskal, kao znak izuzetnih Paskalovih naučnih zasluga. U svojoj knjizi ‘’Pensees’’, o teoriji matematičke verovatnoće, on je istakao višegodišnje filozofsko pitanje postojanja Boga. Paskal, na isto pitanje, kaže: „Pametan čovek će izabrati da veruje, pa ako je u pravu, postići će svoje priznanje, a ako nije u pravu, neće ništa izgubiti.

ROBERT BOJL (1627-1691), irski fizičar i hemičar

Robert Bojl je započeo studije u Ženevi sa jedanaest godina. Od 1654. bio je na Oksfordskom univerzitetu, gde je upoznao Roberta Huka, sa kojim je radio eksperimente sa vakuumom. Godine 1662. formulisao je svoj zakon, nazvan po njemu ‘’Bojlov zakon’’, prema kojem je pritisak gasa obrnuto proporcionalan zapremini pri konstantnoj temperaturi. Na osnovu ovog zakona Robert Huk je konstruisao prvu vakuum pumpu, uz pomoć koje je postigao veoma visok vakuum. Bojl je takođe eksperimentalno potvrdio da zvuk ne putuje kroz vakuum i da svi objekti u vakuumu padaju istom brzinom. U knjizi ‘’Skeptik hemičar’’ kritički se osvrnuo na Aristotelovo mišljenje o sastavu svih predmeta u prirodi (od zemlje, vode, vazduha i vatre). Predložio je ideju da se elementi sastoje od korpuskula, iako nije znao kakve vrste, a to će mnogo kasnije postati osnova atomske teorije.

KRISTIJAN HAJGENS (1629-1695), holandski matematičar i fizičar

Hajgens je rođen u Hagu, studirao je pravo u Lajdenu i studirao matematiku. Doktorirao je u Anzeru 1655. 1655. godine, zajedno sa bratom Konstantinom, konstruisao je teleskop od 10 stopa, kojim je 25. marta 1655. otkrio najveći Saturnov satelit Titan. Nešto kasnije objasnio je i Saturnove prstenove, kao čvrste pratioce planete.

Kao fizičar, verovao je da se svetlost ponaša kao talas, što je objavio 1690. godine u ‘’Traite de la Lumiere’’ (Tretman svetlošću), koji govori o refleksiji i prelamanju svetlosti. Njegovo mišljenje je ignorisano čitav vek, sve dok ga nije ponovo potvrdio Tomas Jang (1773-1829). Hajgens je takođe upamćen po satu zasnovanom na klatnu, iz 1657-1658, opisanom u Horologiumu (Sat). Hajgensov sat postao je monumentalan za napredak u istraživanjima u oblasti fizike. Matematički opis klatna predstavljen je u radu Horologium Oscillatorium (Sat klatno) 1673. U tom radu Hajgens je prvi put pomenuo pojam inercije. Hajgens je blisko sarađivao sa Lajbnicom, koga je podržavao u kontroverznom sukobu sa Njutnom, u domenu gravitacije. Postoje indicije da je Njutn prisvojio Hajgensove nalaze u oblasti svetlosti, kao i neka otkrića Roberta Huka u oblasti vakuuma. Hajgens se smatra osnivačem Francuske akademije nauka, u koju je izabran za člana 1665. godine i čiji je ugled podigao svojim delima. Pre toga, postao je član Engleskog kraljevskog društva 1663. godine.

ANTON Van LEVENHOEK (1632-1723), holandski naučnik

Levenhuk se smatra prvim istraživačem protozoa, ljudskih spermatozoida, bakterija i crvenih krvnih zrnaca (1674-1684). Proučavao je protozoe u vezi sa tropskim bolestima, uključujući malariju. Otkrio je da su bakterije uzročnici kolere i tetanusa. Nakon njegove smrti, u svetu je ostalo 247 mikroskopa, od kojih je sedam i danas u upotrebi, jedan čak i sa rezolucijom od 2 mikrometra.

ROBERT HUK (1635-1703), engleski naučnik

Robert Huk je upoznao Roberta Bojla 1656. godine na Oksfordskom univerzitetu, gde su zajedno radili vakuumska istraživanja. Huk je otkrio zakon elastičnosti i napravio najsavršeniju vakuum pumpu 1659. godine, uz pomoć koje je Bojl napravio mnoga svoja otkrića. U domenima svetlosnog testiranja prihvatio je zaključke Kristijana Hajgensa, prema kome se svetlost ponaša u obliku talasa. Isak Njutn mu se suprotstavio po ovom pitanju, a Robert Huk je kasnije tvrdio da je došao do otkrića koja su Njutnu donela najveću slavu, prisvajajući njegove rezultate iz lične prepiske (Kvantne petlje, str. 65). Robert Huk takođe tvrdi da je Njutnu predložio univerzalnu gravitaciju, koju je Njutn kasnije predstavio kao svoj čuveni zakon gravitacije.

Huk je prvi dokazao da se svi materijali šire pri zagrevanju, a za njega je priznat samo Zakon elastičnosti 1670. On je dokazao da su deformacije tela direktno proporcionalne primenjenoj sili. Takođe je prvi upotrebio termin ćelija u svom delu ‘’Mikrographika’’. U ovom radu je takođe objasnio sagorevanje, kristalnu strukturu pahuljica i proučavanje fosila (davno izumrla stvorenja). Došao je do zaključaka koje će kasnije objasniti Čarls Darvin. U oblasti astronomije, Huk je locirao Veliku crvenu tačku na Jupiteru i prvi je tvrdio da velika planeta Jupiter rotira oko svoje ose.

SEKI KOVA (1642-1708), japanski matematičar

Seki Kova se smatra japanskim ocem matematike. Kao dete pokazao se kao genije, razvio je briljantnu teoriju determinanti, koje se danas koriste za rešavanje simultanih jednačina.

ISAK NjUTN (1642-1727), engleski fizičar i matematičar

Njutn je rođen na Božić, 25. decembra po julijanskom kalendaru. Rođen je sa sedam meseci, kao Kepler. Radovi Galileja, Keplera i Hajgensa bili su stepenice kroz koje se astronomska nauka penjala do veličanstvenog znanja. Njutn je 1672. objavio svoje prvo naučno delo ‘’Nova teorija o svetlosti i bojama’’, a 1687. delo ‘’Philosophiae Naturalis Principia Matematika’’ (Matematički principi prirodne filozofije), koje je danas poznato samo kao ‘’Principia’’. Rano se upoznao sa delima Euklida, Arhimeda, Apolonija, Kopernika i drugih naučnika, nakon čega je osetio svoju superiornost.

Njutn nije bio primećen kao darovit u ranoj mladosti. Nije se isticao ni na Univerzitetu Kembridž sve do izbijanja kuge (1665-1666), kada je Triniti koledžu zapretilo zatvaranje. U domenima istraživanja prvo se bavio razmatranjem zakona prirode i matematike, kada je formulisao mnoge naučne principe, koji će kasnije postati osnova njegovih uspeha. Do univerzalnog zakona gravitacije došao je kroz prepisku sa Robertom Hukom (Huk tvrdi da je Njutn prisvojio rezultate njegovih istraživanja) 1680. Nakon ubeđivanja Edmonda Haleja 1684. da je primetio da se planete kreću eliptičnim putanjama, prema Johanu Kepleru, Njutn odgovorio da se zasniva na zakonu gravitacije. Zatim je ponovo izračunao svoje dokaze koje je objavio u Philosophiae Naturalis Principia Matematika. Ovaj zakon gravitacije pretpostavlja da sva tela privlače jedni druge silama proporcionalnim njihovim masama i obrnuto kvadratima njihovih rastojanja. Ovim je Njutn uspeo da objasni Keplerove eliptične orbite planeta oko Sunca. Na osnovu Galilejevih nalaza, Njutn je predstavio i zakone kretanja, prema kojima Zakon inercije kaže: „da telo koje miruje ili se kreće pravolinijski konstantnom brzinom teži da nastavi to stanje sve dok ga druga sila ne izvuče iz to stanje“. Prema drugom zakonu kretanja, sila koja izaziva kretanje jednaka je proizvodu mase i ubrzanja, a treći zakon kretanja kaže da je sila dejstva jednaka sili reakcije. Napravio je prizmu kojom je sunčevu svetlost razdvoijo na crvenu, žutu, zelenu, plavu i ljubičastu i nazvao ih spektrom.

Godine 1660. Njutn je obnovio Galilejev teleskop, čime je eliminisan problem aberacije. Njutn je u nauci prihvaćen kao jedan od najvećih umova svih vremena, iako postoje dokazi da se nije baš trudio za svoja dostignuća, već je mnogo preuzeo od drugih (Hajgens, Huk, Galilej). Međutim, kada se jednom stekne imidž, čak i bez stvarne osnove, teško ga je promeniti. Slično će se kasnije pominjati u prikazima Tomasa Edisona, Guljelma Markonija i Alberta Ajnštajna.

Milutin Milanković ima divne reči hvale za sve naučne velikane. Evo šta on kaže o Njutnu: „Njutnove principe svojim sadržajem zauzimaju prvo mesto među svim delima naučne literature. Zbog činjenice da je u tom delu objavljen opšti zakon prirode kojem se povinuje ceo univerzum, a i zbog toga što se kretanja svih nebeskih tela povinuju ovom zakonu sa apsolutnom matematičkom tačnošću, tako da ih možemo pratiti u daleku budućnost i davna prošlost kroz proračune. Zato Njutnovo delo predstavlja i danas vrhunac egzaktnih nauka, model pozitivne filozofije i ponos čovečanstva dokle moć uma može da dosegne. Tvorac tog dela smatra se najboljim primerom ljudske dobrote.

  Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: