детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 4

Др СИМО ЈЕЛАЧА

МИКЕЛАНЂЕЛО БУОНАРОТИ (1475-1564), италијански уметник

Италијански сликар довољно познат само по имену Микеланђело. Од своје 13. године помагао је сликару Доменику Гиландију, а убрзо потом кренуо у школу, уз помоћ богате породице Медичи. Године 1496. отишао је у Рим, где је 1497. завршио своју скулптуру Пиета. Вративши се у Фиренцу, направио је чувену статуу Давида (1501-1504), а затим је поново отишао у Рим да ради са папом. Украсио је чувену Сикстинску капелу у Ватикану (1508-1512). Године 1537. завршио је осликавање Тајне вечере изнад олтара, а након тога се посветио архитектури и саградио цркву Светог Петра у Риму.

ФЕРДИНАНД МАГЕЛАН (1480-1521), португалски морепловац

Навигатор Магелан је 1519. опловио свет, истражујући Јужну Америку, током чега је открио пролаз у Пацифик, касније назван Магеланов пролаз. Мислио је да је близу Азије, али му је требало 90 дана да стигне до Филипина. Магелан је лично погинуо на Филипинима (убили су га тамошњи староседеоци), а само један његов брод, од пет чланова посаде, успешно се вратио у Португал и тако први пут опловио свет.

ГАЛИЛЕО ГАЛИЛЕЈ (1564-1642), италијански научник

Галилео је рођен у Пизи, у Италији, где је студирао медицину, коју никада није завршио. 1583. приметио је да осцилација лампе у катедрали траје исто време без обзира на дужину амплитуде. Године 1586. изумео је хидростатичку вагу за одређивање релативне густине тела, а 1610. године конструисао је телескоп на бази преламаља светлости. Године 1632. објавио је Дијалог у коме се бавио два система света, што га је довело у сукоб са црквом и захтевало да се одрекне Коперниковог гледишта. Одређен му је кућни притвор.

Галилеј се бавио математичком физиком, а његова најзначајнија достигнућа су у домену правила кретања. Одбацио је многа Аристотелова објашњења, укључујући и да тежа тела брже падају на земљу. Галилеј је бацао предмете са криве куле у Пизи, утврдивши да сва тела падају истим убрзањем, а то је довело до закона по коме сва тела падају истом брзином у вакууму. Исто су касније потврдили и други истраживачи. Галилеј је такође утврдио да сила привлачења земљине тежине и хоризонтална компонента делују истовремено на бачено тело, што је касније потпуније дефинисао Њутн. Галилеј је такође конструисао први сат са клатном, али је направљен тек после његове смрти.

И иако су пре Галилеја направљени различити телескопи, он је направио свој астрономски телескоп, који је био заиста супериоран за то време. Њиме је први открио постојање кратера и планина на Месецу и Венери. Такође је био први који је открио четири месеца око Јупитера.

ВИЛИЈАМ ШЕКСПИР (1564-1616), енглески писац

Вилијам Шекспир се сматра највећим писцем позоришних дела на енглеском језику. Рођен је у Стратфорду на Ејвону. Написао је 37 драма, међу којима су најзначајније трагедије: Ромео и Јулија (1595), Хамлет (1599-16010, Отело (1602-1604), Краљ Лир (1604-1605), Магбет (1606); комедије: Дванаеста ноћ (1601), Сан летње ноћи (1595-1596); и историјска дела: Ричард III (1591-1593) и Хенри V (1599), као и дела лакша за извођење, љубавне песме и сонате.

ЈОХАНЕС КЕПЛЕР (1571-1630), немачки астроном и математичар

Кеплер је прво радио као асистент математичару Тику Брахеу у Прагу 1600. године, а после Брахеове смрти 1601. наследио је његов положај. Године 1609. објавио је Нову астрономију у којој је разрадио своја два закона о кретању планета. Године 1611. објавио је Диоптрију, као прво дело о геометријској оптици. И објавио је свој трећи закон о кретању планета у Хармонији света 1619. Кеплер је прихватио Коперниково мишљење о универзуму и био је бриљантан посматрач неба, који је врло прецизно бележио своја запажања. На основу Брехеових белешки, прво је математички израчунао кретање Марса. Али, пошто је добио Коперниково мишљење о ротацији планета у правилним круговима, његови прорачуни нису били тачни. Осам година касније установио је да планете ротирају око Сунца елиптичним путањама, иако два центра елипси нису била много удаљена, у космичком смислу величине. Тако је 1609. Кеплер објавио своја открића у ‘’Астрономиа Нова’’, са кристално јасним законом универзума. У свом следећем делу ‘’Хармоникес Мунди’’ (Света хармонија) додао је нови закон, који је заједно сачињавао „Кеплерове законе кретања планета“.

Према закону о кретању планета по елиптичним путањама, Сунце се налази у једном од елиптичких центара. Његов други закон каже да све планете прелазе једнаке површине за једнако време, без обзира на локацију њихове путање. То значи да се планета брже креће приближавајући се Сунцу и успоравају удаљавајући се од њега. Према трећем Кеплеровом закону, време пуне револуције планете око Сунца представља њену годину. Изражено у астрономским јединицама, то време на квадрат је једнако удаљености дате планете од Сунца до трећег степена: А≥/Т″=К. К је константа, иста за све планете.

ПИЕРРЕ де ФЕРМАТ (1601-1665), француски математичар

Француски математичар Де Фермет сматра се оцем бројних теорија. По занимању је био правник, а математику је студирао из хобија. Аналитичку геометрију је развио заједно са својим колегом, такође Французом, Ренеом Декартом (1596-1650).

БЛЕЗ ПАСКАЛ (1623-1662), француски научник

Паскал је направио први дигитални рачунар 1642-1644, а 1647. доказао да се ваздушни притисак у атмосфери смањује са повећањем надморске висине. Пре њега је до исте тврдње дошао Италијан Еванђелиста Торичели (1608-1647). Паскал је установио закон по коме се притисак у течностима у затвореној посуди преноси равномерно у свим правцима. Прва хидростатска преса изграђена је на овом принципу 1650. године. Упркос томе, Паскал је остао упамћен и као математичар, пошто је са деветнаест година направио прву машину за рачунање. Године 1654. направио је математичко откриће, које ће имати огроман утицај на будуће генерације, почео је да израчунава вероватноћу победе на коцки и са Пјером де Фермаом извео прву теорију вероватноће.

У међународни систем мерења уведена је јединица за притисак Паскал, а у новије време у компјутерској терминологији и језик Паскал, као знак изузетних Паскалових научних заслуга. У својој књизи ‘’Пенсеес’’, о теорији математичке вероватноће, он је истакао вишегодишње филозофско питање постојања Бога. Паскал, на исто питање, каже: „Паметан човек ће изабрати да верује, па ако је у праву, постићи ће своје признање, а ако није у праву, неће ништа изгубити.

РОБЕРТ БОЈЛ (1627-1691), ирски физичар и хемичар

Роберт Бојл је започео студије у Женеви са једанаест година. Од 1654. био је на Оксфордском универзитету, где је упознао Роберта Хука, са којим је радио експерименте са вакуумом. Године 1662. формулисао је свој закон, назван по њему ‘’Бојлов закон’’, према којем је притисак гаса обрнуто пропорционалан запремини при константној температури. На основу овог закона Роберт Хук је конструисао прву вакуум пумпу, уз помоћ које је постигао веома висок вакуум. Бојл је такође експериментално потврдио да звук не путује кроз вакуум и да сви објекти у вакууму падају истом брзином. У књизи ‘’Скептик хемичар’’ критички се осврнуо на Аристотелово мишљење о саставу свих предмета у природи (од земље, воде, ваздуха и ватре). Предложио је идеју да се елементи састоје од корпускула, иако није знао какве врсте, а то ће много касније постати основа атомске теорије.

КРИСТИЈАН ХАЈГЕНС (1629-1695), холандски математичар и физичар

Хајгенс је рођен у Хагу, студирао је право у Лајдену и студирао математику. Докторирао је у Анзеру 1655. 1655. године, заједно са братом Константином, конструисао је телескоп од 10 стопа, којим је 25. марта 1655. открио највећи Сатурнов сателит Титан. Нешто касније објаснио је и Сатурнове прстенове, као чврсте пратиоце планете.

Као физичар, веровао је да се светлост понаша као талас, што је објавио 1690. године у ‘’Траите де ла Лумиере’’ (Третман светлошћу), који говори о рефлексији и преламању светлости. Његово мишљење је игнорисано читав век, све док га није поново потврдио Томас Јанг (1773-1829). Хајгенс је такође упамћен по сату заснованом на клатну, из 1657-1658, описаном у Хорологиуму (Сат). Хајгенсов сат постао је монументалан за напредак у истраживањима у области физике. Математички опис клатна представљен је у раду Хорологиум Осциллаториум (Сат клатно) 1673. У том раду Хајгенс је први пут поменуо појам инерције. Хајгенс је блиско сарађивао са Лајбницом, кога је подржавао у контроверзном сукобу са Њутном, у домену гравитације. Постоје индиције да је Њутн присвојио Хајгенсове налазе у области светлости, као и нека открића Роберта Хука у области вакуума. Хајгенс се сматра оснивачем Француске академије наука, у коју је изабран за члана 1665. године и чији је углед подигао својим делима. Пре тога, постао је члан Енглеског краљевског друштва 1663. године.

АНТОН Ван ЛЕВЕНХОЕК (1632-1723), холандски научник

Левенхук се сматра првим истраживачем протозоа, људских сперматозоида, бактерија и црвених крвних зрнаца (1674-1684). Проучавао је протозое у вези са тропским болестима, укључујући маларију. Открио је да су бактерије узрочници колере и тетануса. Након његове смрти, у свету је остало 247 микроскопа, од којих је седам и данас у употреби, један чак и са резолуцијом од 2 микрометра.

РОБЕРТ ХУК (1635-1703), енглески научник

Роберт Хук је упознао Роберта Бојла 1656. године на Оксфордском универзитету, где су заједно радили вакуумска истраживања. Хук је открио закон еластичности и направио најсавршенију вакуум пумпу 1659. године, уз помоћ које је Бојл направио многа своја открића. У доменима светлосног тестирања прихватио је закључке Кристијана Хајгенса, према коме се светлост понаша у облику таласа. Исак Њутн му се супротставио по овом питању, а Роберт Хук је касније тврдио да је дошао до открића која су Њутну донела највећу славу, присвајајући његове резултате из личне преписке (Квантне петље, стр. 65). Роберт Хук такође тврди да је Њутну предложио универзалну гравитацију, коју је Њутн касније представио као свој чувени закон гравитације.

Хук је први доказао да се сви материјали шире при загревању, а за њега је признат само Закон еластичности 1670. Он је доказао да су деформације тела директно пропорционалне примењеној сили. Такође је први употребио термин ћелија у свом делу ‘’Микрограпхика’’. У овом раду је такође објаснио сагоревање, кристалну структуру пахуљица и проучавање фосила (давно изумрла створења). Дошао је до закључака које ће касније објаснити Чарлс Дарвин. У области астрономије, Хук је лоцирао Велику црвену тачку на Јупитеру и први је тврдио да велика планета Јупитер ротира око своје осе.

СЕКИ КОВА (1642-1708), јапански математичар

Секи Кова се сматра јапанским оцем математике. Као дете показао се као геније, развио је бриљантну теорију детерминанти, које се данас користе за решавање симултаних једначина.

ИСАК ЊУТН (1642-1727), енглески физичар и математичар

Њутн је рођен на Божић, 25. децембра по јулијанском календару. Рођен је са седам месеци, као Кеплер. Радови Галилеја, Кеплера и Хајгенса били су степенице кроз које се астрономска наука пењала до величанственог знања. Њутн је 1672. објавио своје прво научно дело ‘’Нова теорија о светлости и бојама’’, а 1687. дело ‘’Пхилосопхиае Натуралис Принципиа Математика’’ (Математички принципи природне филозофије), које је данас познато само као ‘’Принципиа’’. Рано се упознао са делима Еуклида, Архимеда, Аполонија, Коперника и других научника, након чега је осетио своју супериорност.

Њутн није био примећен као даровит у раној младости. Није се истицао ни на Универзитету Кембриџ све до избијања куге (1665-1666), када је Тринити колеџу запретило затварање. У доменима истраживања прво се бавио разматрањем закона природе и математике, када је формулисао многе научне принципе, који ће касније постати основа његових успеха. До универзалног закона гравитације дошао је кроз преписку са Робертом Хуком (Хук тврди да је Њутн присвојио резултате његових истраживања) 1680. Након убеђивања Едмонда Халеја 1684. да је приметио да се планете крећу елиптичним путањама, према Јохану Кеплеру, Њутн одговорио да се заснива на закону гравитације. Затим је поново израчунао своје доказе које је објавио у Пхилосопхиае Натуралис Принципиа Математика. Овај закон гравитације претпоставља да сва тела привлаче једни друге силама пропорционалним њиховим масама и обрнуто квадратима њихових растојања. Овим је Њутн успео да објасни Кеплерове елиптичне орбите планета око Сунца. На основу Галилејевих налаза, Њутн је представио и законе кретања, према којима Закон инерције каже: „да тело које мирује или се креће праволинијски константном брзином тежи да настави то стање све док га друга сила не извуче из то стање“. Према другом закону кретања, сила која изазива кретање једнака је производу масе и убрзања, а трећи закон кретања каже да је сила дејства једнака сили реакције. Направио је призму којом је сунчеву светлост раздвоијо на црвену, жуту, зелену, плаву и љубичасту и назвао их спектром.

Године 1660. Њутн је обновио Галилејев телескоп, чиме је елиминисан проблем аберације. Њутн је у науци прихваћен као један од највећих умова свих времена, иако постоје докази да се није баш трудио за своја достигнућа, већ је много преузео од других (Хајгенс, Хук, Галилеј). Међутим, када се једном стекне имиџ, чак и без стварне основе, тешко га је променити. Слично ће се касније помињати у приказима Томаса Едисона, Гуљелма Марконија и Алберта Ајнштајна.

Милутин Миланковић има дивне речи хвале за све научне великане. Ево шта он каже о Њутну: „Њутнове принципе својим садржајем заузимају прво место међу свим делима научне литературе. Због чињенице да је у том делу објављен општи закон природе којем се повинује цео универзум, а и због тога што се кретања свих небеских тела повинују овом закону са апсолутном математичком тачношћу, тако да их можемо пратити у далеку будућност и давна прошлост кроз прорачуне. Зато Њутново дело представља и данас врхунац егзактних наука, модел позитивне филозофије и понос човечанства докле моћ ума може да досегне. Творац тог дела сматра се најбољим примером људске доброте.

  Наставиће се...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: