detalj slike: KRK Art dizajn

Draga moja da ti kažem…

         Volela je te susrete sa Enom. Ena je bila od onih osoba koje bi ste mogli slušati danima da ne trepnete. Devojka neverovatne harizme i izgleda. Imala je istančan ukus sa posebnom aromom čaja od papaje. Taj sladunjavi štimung impresije koji vas obuzme kad ste u Eninom prisustvu budi u vama osećaj sreće. Jer sreća i jeste kad imate nekog kome s' lakoćom možete reći toliko toga.

I baš tog petka, kad se trapava nedelja bližila svom kraju, prijao joj je susret sa Enom u kafeu Que Passo.

         Umorna od pogrešnih poteza i samoobmana Darija se uvukla u ljušturu samoće. Danima je odbijala telefonske pozive, izbegavala izlazak na ulicu, sedela u sobi i premotavala Aleksine poruke na mobilnom telefonu. Nije mogla da veruje da je sebi dopustila da uđe u priču u koju nije smela ni u ludilu. Uzalud su joj bile opomene, Darija nemoj, koči, begaj! Uzalud! Ponela se kao prava uspaljenica verujući u njegove lepe reči. Da, lepe reči su mamac za žene poput nje, za duše koje su tanane i hiper senzibilne. Aleksa je baš umeo lepo da laže. Fantazija reči uklopljena sa muzikom koja prija budi u tebi osećaj leta u nebo. Eh, prijale su joj te obećavajuće reči kojim se olako rasipao. I iz dana u dan svaki njen tren zvao se Aleksinim imenom. Nije ni osetila koliko je postala ovisnik o tim tajanstvenim senzacijama koje su izazivale njegove reči. I kao što biva kad je shvatila da je uvučena u zamku u kojoj su mnoge već odavno bile pre nje Aleksa je nestao u vidu lastinog repa. U prvom trenu je bila u neverici, zatim ju je obuzeo bes, bila je ljuta, ne na Aleksu, već na sebe što je dozvolila da je jedan takav poput njega nasamari. Da, baš on kojem je verovala. Ne kažu džabe, nije kriv onaj ko laže, već onaj ko u laž poveruje. A ona ju je oberučke zagrlila.

         Darija pažljivo sluša Enu dok joj priča o Filipu i smeška se u neverici da se ista priča u isto vreme dogodila. Ena joj govori o strasti, ljubavi, zanosu, o Filipovim obećanjima. O tome kako je umetnička duša i da mu treba žena koja će da ga razume, podrži. Da će priču koja je klimava da završi, samo da se strpi… da sačeka. I čekala je Ena, čekala dok joj se srce cepalo u paramparčad, dok je puderom krila modrice zadobijene Filipovim izlivom ljubavi. Čekala je dok nije shvatila da nema šta da čeka, da je Filip samo neko ko ume lepo da laže i da je bije. A ona je bila ta koja je odigrala epizodnu ulogu u njegovoj farsi života.

         Darija je zagrlila Enu, to drago biće i s' osmehom joj je rekla:
        „Draga moja samo da ti kažem, isto to se dogodilo i meni, i sad kad tebe slušam shvatam samo jedno, da više nikad neće!“

PODELITE OVAJ TEKST NA: