детаљ слике: КРК Арт дизајн

Драга моја да ти кажем…

         Волела је те сусрете са Еном. Ена је била од оних особа које би сте могли слушати данима да не трепнете. Девојка невероватне харизме и изгледа. Имала је истанчан укус са посебном аромом чаја од папаје. Тај сладуњави штимунг импресије који вас обузме кад сте у Енином присуству буди у вама осећај среће. Јер срећа и јесте кад имате неког коме с' лакоћом можете рећи толико тога.

И баш тог петка, кад се трапава недеља ближила свом крају, пријао јој је сусрет са Еном у кафеу Qуе Пассо.

         Уморна од погрешних потеза и самообмана Дарија се увукла у љуштуру самоће. Данима је одбијала телефонске позиве, избегавала излазак на улицу, седела у соби и премотавала Алексине поруке на мобилном телефону. Није могла да верује да је себи допустила да уђе у причу у коју није смела ни у лудилу. Узалуд су јој биле опомене, Дарија немој, кочи, бегај! Узалуд! Понела се као права успаљеница верујући у његове лепе речи. Да, лепе речи су мамац за жене попут ње, за душе које су танане и хипер сензибилне. Алекса је баш умео лепо да лаже. Фантазија речи уклопљена са музиком која прија буди у теби осећај лета у небо. Ех, пријале су јој те обећавајуће речи којим се олако расипао. И из дана у дан сваки њен трен звао се Алексиним именом. Није ни осетила колико је постала овисник о тим тајанственим сензацијама које су изазивале његове речи. И као што бива кад је схватила да је увучена у замку у којој су многе већ одавно биле пре ње Алекса је нестао у виду ластиног репа. У првом трену је била у неверици, затим ју је обузео бес, била је љута, не на Алексу, већ на себе што је дозволила да је један такав попут њега насамари. Да, баш он којем је веровала. Не кажу џабе, није крив онај ко лаже, већ онај ко у лаж поверује. А она ју је оберучке загрлила.

         Дарија пажљиво слуша Ену док јој прича о Филипу и смешка се у неверици да се иста прича у исто време догодила. Ена јој говори о страсти, љубави, заносу, о Филиповим обећањима. О томе како је уметничка душа и да му треба жена која ће да га разуме, подржи. Да ће причу која је климава да заврши, само да се стрпи… да сачека. И чекала је Ена, чекала док јој се срце цепало у парампарчад, док је пудером крила модрице задобијене Филиповим изливом љубави. Чекала је док није схватила да нема шта да чека, да је Филип само неко ко уме лепо да лаже и да је бије. А она је била та која је одиграла епизодну улогу у његовој фарси живота.

         Дарија је загрлила Ену, то драго биће и с' осмехом јој је рекла:
        „Драга моја само да ти кажем, исто то се догодило и мени, и сад кад тебе слушам схватам само једно, да више никад неће!“

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: