detalj slike: KRK Art dizajn

IME MOJE ANjELKE

Stigla iz prapostojbine poljske

Sa priobalja osunčane Visle

Na prevlaku Baltičkog mora

Moja baka Anjelka*

Sjajne kose kao plamen u oku plavetnom

Njen rodoslov doseže do plemena Poljana

Sa polja ravnih, iz Visokih i Zapadnih Tatri

Gde duvaju ruže zapadnih vetrova

Kroz mnoge litice

Venaca cvetnih, podno Karpata

Glas daljine odjekuje nepregled peščanom dinom

I ćurlikom ptica selica

Preci šaku peska doneli iz dubine mora

Suživot u Bogu kroz kult su pronašli

Preko Slovena i naroda slavnih

Do danas ime pišu časno

U mojim  uspomenama i dalje živi na poljima

Držeći me za ruku

Plešemo mazurku i polonezu

Moja baka Anjelka

Sjajne kose kao plamen u oku plavetnom

- Angelina (rođ. Škura) Štefanicki,

23. februar 1899, Napolamice, Galicija –

17. maj 1977, Vareš,

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Mirjana ŠTEFANICKI ANTONIĆ

MIRISALI SMO NA SAN

(Reka na obali sreće)

Jul, more, miris nara.

Srela sam te u jednoj

od ulcinjskih ulica,

sa pogledom punim prikrivene sete

i rukama boje slonovače.

Bio si tužno biće, iako si voleo

stihove Petra Petrovića Njegoša

i šetnje starim maslinjacima.

Postali smo prijatelji.

Obilazili smo napuštene solane

i slušali tupe udare čamaca o dokove.

Noću smo među stenama

prizivali zvezde

da nam sanjaju na dlanovima.

Danju sakupljali pesak

i gradili pešćane zamkove u našim srcima.

Trčali smo ka dugi i u susret čergama,

koje su dolazile i odlazile.

Mirisali smo na san

nad večito zaljubljenim

vodama Bojana  - reke.

Voleli smo naše prijateljstvo,

čemprese i more.

Više nema leta, ulica crnogorskog primorja.

Okružuje me Panonija.

Stojim pored opustele katedrale u gradu.

Nedostaješ mi.

STVARNOST BELOG PAPIRA NA DOPISNICAMA

                                    Vasku Popi

Vasile, Pesniče ljubavne magije

Tvoj međuzvezdani put

Obojila sam posebnom svetlošću

Godine nas razdvajaju

Pesma nas spaja

,,Tišini bih te oteo

U pesmu te oblačim”*

Pratim te do Književne opštine Vršac

Trag tvoje sudbine me

Ne može sa tog puta skrenuti

Stvarnost belog papira na dopisnicima

,,Slobodno lišće”  širi opoj

U biblioteci koju si izmaštao

„Tišini bih te oteo

U pesmu te oblačim”

Vasile, Pesniče ljubavne magije

Jedno smo

A to je Pesma

Sve je imaginacija u tišini

Fikcija Pesnikinje

Svet mašte nas steže

Nije to literarni apsurd

Blagodet je čitati tvoje Pesme kroz vek

Pesniče sa dečjom čistotom duše

* stihovi Vaska Pope: ,,Tišini bih te oteo. U pesmu te oblačim.”

PESNIK IZVAN DOBA

                 Dušku Trifunoviću

Klopara i pišti lokomotiva na horizontu 

Sarajevo – Ilijaš – Zenica – Doboj

Hukom vozovi dolazili i odlazili

Strofom im Pesnik strah razbijao

„Ima neka tajna veza“

U kupeu toplom i mekom

Pesnik utočište našao

Snežnom srmom pređu lirsku tkao

Stihovi mu iz tunela izranjali

“Ima neka tajna veza”

U vozu nastade velika škola rokenrola

Tajnim nadahnućem upletena

Svaki razred poezija zrela

Dugmetom bijelim zakopčana

„Ima neka tajna veza”

Doboj – Šamac – Pazova –  Karlovci

Tu gde se ruže vazduhom napajaju

I njišu vlati trave najmirisnije

Iznad večno plavih vinograda

„Ima neka tajna veza“

Stih do stiha

Obodom napaćene duše

Pesnik izvan doba

Goru Frušku pesmom čuva

„Ima neka tajna veza”

KAPLjICE KIŠE PROSULE SE

NA PORTRET UMETNIKA

                                            Džejmsu Džojsu

,,Kamerna muzika" stihovala

Svome junaku i duhovnom vodiču Odiseju

Zvuci dopirali do imaginarne Itake

Iz dablinskog predgrađa Rotamu

Do Trsta, Pariza i Ciriha

Pesnik u nešto veruje iz svoje duše

Zažmuri i vidi Noru Barnakl

I vidi polje i zvezdu snohvaticu

I zvezdu padalicu

I zvezdu šunjalicu

I Sanjalicu

Nastavnja da gleda polje

Vidi dva polja

U polju Noru Barnakl

Kapljice kiše prosule se

Zakopčaj košulju Džejms Alojzijus Džojs

Kiša i dalje pada

Kvasi ,,Portret umetnika u njegovim mladim danima"

Tehnikom unutrašnjeg monologa

Pesniče ovekovečenog vremena

Danom kada si prvi put sreo Noru Barnakl

I počeo da pati od ,,idealne nesanice" poput ,,toka svesti"

Zajedno sa Čitačima kroz ,,Bdenje Finigana"

Kapljice kiše prosule se kroz nepregledna polja

Zakopčaj košulju Džejms Alojzijus Džojs

Kiša i dalje pada

Poput suza radosnica

Ispunjenih slatkom mešavinom

Predane ljubavi i bolne čežnje

Napiši Nori Barnakl pesmu i svoju životu poemu

Raduj se Pesniče

Sutra je šesnaesti jun - Blumov Dan

Stići će pesma na poslatu adresu

Kao decenijama što stiže

Za taj šesnaesti jun

Da! Za taj šesnaesti jun

U čast Nore

U čast ,,Uliksa"

-  Džejms Alojzijus Džojs, Dablin, Irska, 1882. - Cirih, Švajcarska, 1941.

PODELITE OVAJ TEKST NA: