О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


МИРИСАЛИ СМО НА САН

Мирјана Штефаницки Антонић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 

ИМЕ МОЈЕ АЊЕЛКЕ


Стигла из прапостојбине пољске
Са приобаља осунчане Висле
На превлаку Балтичког мора
 
Моја бака Ањелка*
Сјајне косе као пламен у оку плаветном
 
Њен родослов досеже до племена Пољана
Са поља равних, из Високих и Западних Татри
Где дувају руже западних ветрова
Кроз многе литице
Венаца цветних, подно Карпата
 
Глас даљине одјекује непреглед пешчаном дином
И ћурликом птица селица
 
Преци шаку песка донели из дубине мора
Суживот у Богу кроз култ су пронашли
Преко Словена и народа славних
До данас име пишу часно
 
У мојим  успоменама и даље живи на пољима
Држећи ме за руку
Плешемо мазурку и полонезу
 
Моја бака Ањелка
Сјајне косе као пламен у оку плаветном
 
 
 
- Ангелина (рођ. Шкура) Штефаницки,
23. фебруар 1899, Наполамице, Галиција –
17. мај 1977, Вареш,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија
Мирјана ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ
 



 

МИРИСАЛИ СМО НА САН

(Река на обали среће)

 
Јул, море, мирис нара.
Срела сам те у једној
од улцињских улица,
са погледом пуним прикривене сете
и рукама боје слоноваче.
Био си тужно биће, иако си волео
стихове Петра Петровића Његоша
и шетње старим маслињацима.
 
Постали смо пријатељи.
Обилазили смо напуштене солане
и слушали тупе ударе чамаца о докове.
Ноћу смо међу стенама
призивали звезде
да нам сањају на длановима.
Дању сакупљали песак
и градили пешћане замкове у нашим срцима.
Трчали смо ка дуги и у сусрет чергама,
које су долазиле и одлазиле.
 
Мирисали смо на сан
над вечито заљубљеним
водама Бојана  - реке.
 
Волели смо наше пријатељство,
чемпресе и море.
Више нема лета, улица црногорског приморја.
Окружује ме Панонија.
Стојим поред опустеле катедрале у граду.
 
Недостајеш ми.
 
 
 
 
 
 

СТВАРНОСТ БЕЛОГ ПАПИРА НА ДОПИСНИЦАМА

                                    Васку Попи

 
Василе, Песниче љубавне магије
Твој међузвездани пут
Обојила сам посебном светлошћу
Године нас раздвајају
Песма нас спаја
 
,,Тишини бих те отео
У песму те облачим”*
 
Пратим те до Књижевне општине Вршац
Траг твоје судбине ме
Не може са тог пута скренути
 
Стварност белог папира на дописницима
,,Слободно лишће”  шири опој
У библиотеци коју си измаштао
 
„Тишини бих те отео
У песму те облачим”
 
Василе, Песниче љубавне магије
Једно смо
А то је Песма
Све је имагинација у тишини
Фикција Песникиње
Свет маште нас стеже
Није то литерарни апсурд
 
Благодет је читати твоје Песме кроз век
Песниче са дечјом чистотом душе
 
 
* стихови Васка Попе: ,,Тишини бих те отео. У песму те облачим.”
 



 
 
 

ПЕСНИК ИЗВАН ДОБА

                 Душку Трифуновићу

 
Клопара и пишти локомотива на хоризонту 
Сарајево – Илијаш – Зеница – Добој
Хуком возови долазили и одлазили
Строфом им Песник страх разбијао
 
„Има нека тајна веза“
 
У купеу топлом и меком
Песник утoчиште нашао
Снежном срмом пређу лирску ткао
Стихови му из тунела израњали
 
“Има нека тајна веза”
 
У возу настаде велика школа рокенрола
Тајним надахнућем уплетена
Сваки разред поезија зрела
Дугметом бијелим закопчана
 
„Има нека тајна веза”
 
Добој – Шамац – Пазова –  Карловци
Ту где се руже ваздухом напајају
И њишу влати траве најмирисније
Изнад вечно плавих винограда
 
„Има нека тајна веза“
 
Стих до стиха
Ободом напаћене душе
Песник изван доба
Гору Фрушку песмом чува
 
„Има нека тајна веза”
 



 
 
 

КАПЉИЦЕ КИШЕ ПРОСУЛЕ СЕ

НА ПОРТРЕТ УМЕТНИКА

                                            Џејмсу Џојсу

 
,,Камерна музика" стиховала
Своме јунаку и духовном водичу Одисеју
Звуци допирали до имагинарне Итаке
Из даблинског предграђа Ротаму
До Трста, Париза и Цириха
 
Песник у нешто верује из своје душе
Зажмури и види Нору Барнакл
И види поље и звезду снохватицу
И звезду падалицу
И звезду шуњалицу
И Сањалицу
Наставња да гледа поље
Види два поља
У пољу Нору Барнакл
 
Капљице кише просуле се
Закопчај кошуљу Џејмс Алојзијус Џојс
Киша и даље пада
Кваси ,,Портрет уметника у његовим младим данима"
Техником унутрашњег монолога
 
Песниче овековеченог времена
Даном када си први пут срео Нору Барнакл
И почео да пати од ,,идеалне несанице" попут ,,тока свести"
Заједно са Читачима кроз ,,Бдење Финигана"
 
Капљице кише просуле се кроз непрегледна поља
Закопчај кошуљу Џејмс Алојзијус Џојс
Киша и даље пада
Попут суза радосница
Испуњених слатком мешавином
Предане љубави и болне чежње
 
Напиши Нори Барнакл песму и своју животу поему
Радуј се Песниче
Сутра је шеснаести јун - Блумов Дан
Стићи ће песма на послату адресу
Као деценијама што стиже
За тај шеснаести јун
Да! За тај шеснаести јун
 
У част Норе
У част ,,Уликса"
 
 
-  Џејмс Алојзијус Џојс, Даблин, Ирска, 1882. - Цирих, Швајцарска, 1941.







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"