|
|
|
 | Мирјана Штефаницки Антонић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ИМЕ МОЈЕ АЊЕЛКЕ
Стигла из прапостојбине пољскеСа приобаља осунчане ВислеНа превлаку Балтичког мора Моја бака Ањелка*Сјајне косе као пламен у оку плаветном Њен родослов досеже до племена ПољанаСа поља равних, из Високих и Западних ТатриГде дувају руже западних ветроваКроз многе литицеВенаца цветних, подно Карпата Глас даљине одјекује непреглед пешчаном диномИ ћурликом птица селица Преци шаку песка донели из дубине мораСуживот у Богу кроз култ су пронашлиПреко Словена и народа славнихДо данас име пишу часно У мојим успоменама и даље живи на пољимаДржећи ме за рукуПлешемо мазурку и полонезу Моја бака АњелкаСјајне косе као пламен у оку плаветном - Ангелина (рођ. Шкура) Штефаницки,23. фебруар 1899, Наполамице, Галиција – 17. мај 1977, Вареш, Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаМирјана ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ
МИРИСАЛИ СМО НА САН(Река на обали среће) Јул, море, мирис нара.Срела сам те у једнојод улцињских улица,са погледом пуним прикривене сетеи рукама боје слоноваче.Био си тужно биће, иако си волеостихове Петра Петровића Његошаи шетње старим маслињацима. Постали смо пријатељи.Обилазили смо напуштене соланеи слушали тупе ударе чамаца о докове.Ноћу смо међу стенамапризивали звездеда нам сањају на длановима.Дању сакупљали песаки градили пешћане замкове у нашим срцима.Трчали смо ка дуги и у сусрет чергама,које су долазиле и одлазиле. Мирисали смо на саннад вечито заљубљенимводама Бојана - реке. Волели смо наше пријатељство,чемпресе и море.Више нема лета, улица црногорског приморја.Окружује ме Панонија.Стојим поред опустеле катедрале у граду. Недостајеш ми. СТВАРНОСТ БЕЛОГ ПАПИРА НА ДОПИСНИЦАМА Васку Попи Василе, Песниче љубавне магијеТвој међузвездани путОбојила сам посебном светлошћуГодине нас раздвајајуПесма нас спаја ,,Тишини бих те отеоУ песму те облачим”* Пратим те до Књижевне општине ВршацТраг твоје судбине меНе може са тог пута скренути Стварност белог папира на дописницима,,Слободно лишће” шири опојУ библиотеци коју си измаштао „Тишини бих те отеоУ песму те облачим” Василе, Песниче љубавне магијеЈедно смоА то је ПесмаСве је имагинација у тишиниФикција ПесникињеСвет маште нас стежеНије то литерарни апсурд Благодет је читати твоје Песме кроз векПесниче са дечјом чистотом душе * стихови Васка Попе: ,,Тишини бих те отео. У песму те облачим.”
ПЕСНИК ИЗВАН ДОБА Душку Трифуновићу Клопара и пишти локомотива на хоризонту Сарајево – Илијаш – Зеница – ДобојХуком возови долазили и одлазилиСтрофом им Песник страх разбијао „Има нека тајна веза“ У купеу топлом и мекомПесник утoчиште нашаоСнежном срмом пређу лирску ткаоСтихови му из тунела израњали “Има нека тајна веза” У возу настаде велика школа рокенролаТајним надахнућем уплетенаСваки разред поезија зрелаДугметом бијелим закопчана „Има нека тајна веза” Добој – Шамац – Пазова – КарловциТу где се руже ваздухом напајајуИ њишу влати траве најмириснијеИзнад вечно плавих винограда „Има нека тајна веза“ Стих до стихаОбодом напаћене душеПесник изван добаГору Фрушку песмом чува „Има нека тајна веза”
КАПЉИЦЕ КИШЕ ПРОСУЛЕ СЕ НА ПОРТРЕТ УМЕТНИКА Џејмсу Џојсу ,,Камерна музика" стиховалаСвоме јунаку и духовном водичу ОдисејуЗвуци допирали до имагинарне ИтакеИз даблинског предграђа РотамуДо Трста, Париза и Цириха Песник у нешто верује из своје душеЗажмури и види Нору БарнаклИ види поље и звезду снохватицуИ звезду падалицуИ звезду шуњалицуИ СањалицуНаставња да гледа пољеВиди два пољаУ пољу Нору Барнакл Капљице кише просуле се Закопчај кошуљу Џејмс Алојзијус ЏојсКиша и даље падаКваси ,,Портрет уметника у његовим младим данима"Техником унутрашњег монолога Песниче овековеченог временаДаном када си први пут срео Нору БарнаклИ почео да пати од ,,идеалне несанице" попут ,,тока свести"Заједно са Читачима кроз ,,Бдење Финигана" Капљице кише просуле се кроз непрегледна пољаЗакопчај кошуљу Џејмс Алојзијус ЏојсКиша и даље падаПопут суза радосницаИспуњених слатком мешавиномПредане љубави и болне чежње Напиши Нори Барнакл песму и своју животу поемуРадуј се ПесничеСутра је шеснаести јун - Блумов Дан Стићи ће песма на послату адресу Као деценијама што стижеЗа тај шеснаести јунДа! За тај шеснаести јун У част Норе У част ,,Уликса" - Џејмс Алојзијус Џојс, Даблин, Ирска, 1882. - Цирих, Швајцарска, 1941.
|
