|
|
|
NE PADA IVER DALEKO OD KLADE  | Dragana Lisić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NE PADA IVER DALEKO OD KLADE
Biografska Mene je majka umalo rodila U kombiju na pola puta do porodilištaDok je vozio stric Jer je bio trezniji od tate I jedini kod kuće „Je l’ muško?“ pitala je komšinica„Muško s greškom!“ rekao je tataEh tata, da znaš da si bio vidovitOd ženstvenosti i danas imamSamo tu grešku – žensku pišu Nije se osvrtalo na oktobarsku kišuPilo se tri dana u moje ime Iako ga tad još niko nije znaoPa četvrti nije bilo šta da se jedeAl kad je bal nek je bal, beg nije cicija „Zvaće se DraganaPo mojoj babi Dragici“Odluči tata, a mama obori pogled„Nek bar bude draga i mila“Prozbori, al nije ni snila Da ću da radim isključivo ono Što mi je srcu dragoDa ću biti drska i prekaUmeti stati i ostatiI pobeđivati i nemilo i nedrago Nisu imali za Pampers„Peri pelene u ledenoj vodi sa bunaraIli je grej na smedervcu, snašoKad si se jebala bilo ti je slatkoA posle jebanja zalud kajanja" Al šta zna baba s jezikom zmijeIma kajanja, ima bola, ima i depresije„Htela sam da te uzmemI da skočim u onaj bunarDa skratim muke i sebi i tebi Jer ne pada iver daleko od kladeA para se na paru lepiI tebe čeka čemer i jad Za druge je mir, sreća i sklad“Beše i majka vidovita Al’ ja za sudbinu ne marimDajem svaki atom snageDa budem srećna kad ostarim„Ona je prva od nas koja ima fakultetOna je jedina koja može da obiđe svet“ „Nas dvojica sami s tobomA ti plačeš, muči te tiba,Malo čaja, pa malo mleka,Opet čaja, mleka pa pivaI kad se ukakiš – kô nova A bila si lepa ko anđeo, Dado“Moj stric je znao lek za sveI umeo da prepozna lepotuPekao mi pomfrit i vodio me na pecanjeŠteta, samo četrdeset godina osta u životu Tetke su me poljubile u obraz Pa zato sad imam rupiceKažu deformitet nekog mišića na licuAl’ nauka priča koješta, to jeDa sahranim suzu u tu jamicu Zato nemoj da lažeš sebe Da možeš da mi lomiš srce,Mamiš suze i skidaš krunuJa nosim u tim plavim očimaTeret poslednjeg izdanka loze U njima svi moji preci trunuI svi oni sa mnom svetu prkoseI štagod kogod kaže, ja oca čujem„Ti si ćerko tatin sin, sa tobom se ponosim“
Poslanica bratu Kako ti je moj veliki brateTamo gde te nikoRođenim ne zoveTamo gde u prikrajku sedišI glumiš sinu i oca i majkuKako ti je tamoGde te za siroče smatrajuBez igde ikogaTamo gde ni pomena nemaO tvojoj porodiciO tvojoj majciTamo tuđu sestru zoveš svojomKako ti je kada krvariš rukeNa posluRadeći sa staklomKrv pomešana sa prljavštinomCrveno-crnaTo je tvoja bojaA ja te u belom pamtimSa dvadesetak kila manjeBez bradeBez boraSa širokim bisernim osmehom na licuDoteranogJoš i danas osetim tvoj parfemKada neko prođeA tako je gušioI smetaoI nerviraoKao i ti.Sećam se kada sam se ljutila na tebeJer bi mi pojeo pavlakuIli ostatke fila za oblatneJedini kolač koji nam je majka pravilaI to dvaput godišnjeOpet veju snegoviSetiš li se da ti se majka zoveSnežanaUjutru kad žuriš na posaoPo ovoj hladnoćiZna li tvoj sin da kaže tetkaSetiš li se da se neko rodioŠesnaest godina nakon tebeDa ti kvari životSetiš li se da si se sa nekim derletomDodavao balonomI nikad nije bilo dostaSećaš li se da si tom derištuDonosio picu sa poslaPica više nije tako ukusnaKao nekadNišta više nije kao nekadTo derle se sada udajeA na svadbi nema brataNema zaštiteNema utočištaPlačeš li jer se udajemOd sreće ili tugeŠto bi plakaoJoš jedna glupost u nizuTo derište samo pravi greškeUdara glavom o zidI posle se kajeKaje se i jer nije bilo uz tebeKad je trebaloKad se očekivaloA ipak sada sebično očekujeDa ti budeš tuKrajnje nezahvalnoAli u mislima si uvek tuSvaki naš razgovorProživljavam hiljadu putaPremda se nije desioNijedanOd ondaTako bih ti pohitala u zagrljajI isplakala u njemu okeanAli ne moguNe želimNe smem da kaljam tvoju belinuU njoj želim da te pamtimCrveno crna nije tvoja bojaNe želim da joj dozvolim da bude
Odakle crpe snagu te žene
Odakle crpe snagu te ženeOd života izudaraneI povijeneIznurene i zatočeneBoginje majkeRatnice hrabreŠto tiho svoju bitku vodeOdakle crpe snagu te žene NeshvaćeneU svojoj borbi usamljeneSamci u braku, u mrklom mrakuOdakle crpe snagu te žene Od Meseca ili SuncaIz vazduha ili vodeGde im sav taj teret odeNa licu im blagost sija U očima iskra vereTe njihovo društvo prijaI tvoj se bol u trenu spere Nova religija Zaglušujući zvuk fena.Zagušujući miris farbe za kosu.Drečećecrveni lak za nokte.Vrištećeotvoren dekolte. Bol prilikom čupanja obrva.Bol prilikom depilacije.Malih i velikih regija.Bol prilikom treninga. Bol. Žrtva. Sve za lepotu!Hiljadu i jedan sloj šminkeZa hiljadu i jedan lajk.Sve sa ciljem da se sakrije šupljina. Akcenat na dekoraciji školjke.Nužan. Jer bisera nema.Bog je mrtav. Ljubav je istorija.Živeli fitnes treneri i veze za jednu noć. Ne volim krastavce Kao puž, da ne bih bila golaćTamo gde odlazimTovarim u ranac i što treba i što ne treba(Ako niko kifozu nije rešio teretomBiću pionir u toj kineziterapiji)Na sav taj tovar Tata tura i svoje krastavcePunu kesu, da mi se nađeDomaći su, kažeAli, tata, ja ni ne volim krastavceOvde mi svekrva sadi papriku i krompirOd toga mogu da živimOvde bolje razumeju moje potrebe Nikad to nisi umeoMrzela sam te zbog toga Sada gulim onaj krastavacObazrivo, kao da ću rasećiI tvoje prste Koji su ga vredno zalivaliČupkali travu da ga ne ometa u rastuEh, da si bar mene negovao takoMeni je uvek bila suša Ljubav – ko kapi za očiA čupalo se žito mesto kukoljaPotkresao se svaki komadTalenta i samopouzdanjaNema veze, tata,Konačno sam otpustilaKoliko se da(Komad traume uvek ostaje negde duboko)Žvaćem onaj krastavac I znam da je značio:Volim te, sine, možeš ti to Pokajani razbojnik Imam mnogo manaAl` nijedna nije snažnaKo Nebeska Mana Padala sam do najnižih dubinaAl` Otac se uvek radujeDa dočeka Bludnog sina Živela sam grešan životAl` svaki korak vodio meDa kleknem pred kivot Nanizalo se svakakvog blataAl` sve se to ispovednom suzom spereI ostane boja plava i boja zlata Posvuda tražih kap topline oca i majkeAl` to čovek ne nadoknadi Sem Bogooca i Bogomajke I sada kad napokon Ljubav udišemViše ne moram ni da pišemDa bih vam se dopala, Da bih sav kal spralaTu sam da budem putokaz nekom vredanA Put i Istina i Život – samo je Jedan
|
