detalj slike: Novi Bečej - on line

XIX deo možete pročitati OVDE 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

XH deo

ZADRUGE

 51.

Ka' su zapravo počele one zajebancije sa zadrugama, ja ti ne umem kasti, al' očas je to i do nas došlo… Od Majerovog dućana silne neke kancelarije preopravljali,pa ko će sad biti upravnik? Neki Čeda Srbijanac…Pun Srem zagula igloncoša,al' ovaji'sve ušijo. U Vlajkovom je bircuzu svoj astal imô, tu je manje-više isve zadružne poslove svršavô, tu sam ga ja jedareda i upoznô…

"Ko ti gu nadenu,kumrija, majke mu ga spalim! Jel'gu nije lepše slavuj…Ja ću te vikam slavuj-pile."

I pre sam ja nešto o tom razmišljô, al' kad me sad bába tako nakaćurijo, nema mi druge neg'da pitam mog druga Čedu da me primi u zadrugu. Zadružnaštalapunakonja,a od plugova ikolečki ne mo'š ljucki ni proći…Sigurno im treba kovač.

Nisam bijo rad da o tako važnoj stvari u bircuzu diva-nimo jerbo znam ga kaki je brljiv. Ka'se oždere,sve kod njega može. Da sam ga pitô da me primi za sekretaricu,rekô bi :

"Slavuj-pile,ti zna'eš ko sam išto sam…Ako ja kažem "da",onda je "da"…Ako gu kažem "ne", mogu oni iz komitet da se jebu. Zaj'tra na sabajle da mi dojdeš."

Jeste…Kad ja zaj'tra dojdem 'nako mamuran,iscakô bi me iz kancelarije kô dva idva. Bilo bi ono :

"Marš napolje,džukelo jedna. Malo li je što te celu noć pojim sa špriceri, sad još iposô da ti davam."

Zato,bato, sve po propisu.

"Dobroj'tro,druže upravniče!"

"Slavuj-pile,ti li si…Koji moj sad iti iskaš?"

"'Teo sam nešto da vas priupitam,al' bi volô nasa-mo…Ako može…"

"'Ajde,brate, uđi si u moju kancelariju."

U Čedinoj kancelariji baš kô ono kadgoda u Majerovom dućanu…Nema čega nema…Navukli drugovi iz švapski'kuća sve što čemu valja išto se poneti moglo…

Na patosu veliki ćilim od čiste vune…Da su kadgoda samo gospocki tabani po njemu gazili,u to nema sumnje,a da će mu ovi naši seljački opanci glave doći, neće… ProstroČeda krpare idužom ipopreko.

U ćošku veliki kredenac…Kanda da su Švabe u njemu knjige držali,al' nit'je Čeda puno za te stvari marijo nit'priliči upravniku narodne zadruge da mu švapske knjige prašinu skupljadu….Natrpô ti on tudekana puno lepši'stvari…Kojekak'i'escajga iporculanski'čaša,kô ono kadgoda u Mitićevoj robnoj kući.

Od koga su mu astal pozajmili, ne umem ti kasti, al' da se ovaj kojim slučajom i vrati, ne bi ga poznô…Što od kafe, što od vina ikuvane rakije, fleka do fleke…

'Ajd'sad, tek tol'ko da se vidi da je zadruga narodna, na zidu partijska zastava…S jedne strane drug Tito, s one druge,drug Staljin…Obojica zdravo ozbiljni inamrgo-đeni, ne vole Čeda tako nadrndane dai'gledi, pai'stavijo sebi iza leđa. Da ne bi pomenuti drugovi mlogo zavirivali kad štogod muva il'nateže flašu iz ladice, zakucôi'uncut visoko, koji prst do plafona…

"Gukni,golube!"

"Druže upravniče…"

Strogo pazim da se ne zajebem,pa kažem "Čedo".

"Vi znate da sam ja kovač ipotkivač. Svršijo sam zanat kod majstor Vase Rajčevića na Volji. Vojsku sam, fala Bogu,odslužijo, vreme je više ida se ženim,al'kako da se ženim kad nemam sučim ni sebe 'raniti…Ako ste voljni da me primite u zadrugu,pošteno bi'se odužijo…"

"Slušaj,slavuj, nesam znao da si kovač. Ja te znajem kô jebivetra,al'isto ti se 'vata…Da te puno ne zamajavam,o'ma'da ti kažam…Imam si kovača, dobar majstor, koj će mi moj još jedan."

To da ima kovača,ja sam već znao…Dovô je on nekog svog rođaka iz Leskovca,a da je tako dobar kô što ga fali, baš i nije. Pričali su mi ljudi da nije loš čovek, 'oće sve da uradi ivredan je, al'samouk pa mlogo toga nije ni bijo kadar da odradi kako treba.

"Kako ti se ono vika tatko?"

"Miloš..."

"A da,Miloš, zna'em čoveka…Mnogu fin čovek ne znajem samo kako gu uspeja da načini tak'u budalu…Jel'on ušaja u zadrugu?"

"Nije..."

"Odlično…Idi si doma ikaži tatku da uđe u zadrugu. Upisajam njega.Upisajam tebe isvršen posô. Obojica imejete platu,možeš si tri snajke doma da dovodiš."

Mislim se,idi ti,Čedo,u materinu!Pa nisam ja baš tol'ko glupav kol'ko ti misliš…Koja ti je to računica? Bába da zemlju iradila da uđemo u zadrugu pa ondak oremo ikopamo tuđe njive… Da sam volô da kopam,ne bi kod tebe ni dolazijo.

Ondak naposletku, što me najviše ipogodilo…On dovô svog čoveka iz pizde materine da potkiva sremske konje,a ti,majstor Mito,'ajde u brazdu…Koju sam materinu tol'ke godine provô na zanatu.

Kad sam došô kući,ne smem bábi ni da pomenem di sam bijo išta sam radijo.O tom šta mu je Čeda poručijo,da ine divanim. Znam šta bi kazô :

"Jebem ja mater itebi iČedi,a zadrugi obaška."

    52.

Jedno jutro,prdnulo mi nešto u glavu…Kad već tako dangubim, što ne bi o'šô malko na posedak kod mog druga Milutina?Zdravo sam ga se uželio,a nit'je Beograd prekosveta nit'se ja imam kome lepše izjadati…

Kako naumijo tako iuradijo,al'jebô ga,čedo,iBeograd ionaj njegov vakultet…Kad bi ti opričô di sam sve prošôina kol'ko sam vrata zakucô, ne bi mi verovô…U jedan par, od sve muke, sednem nasred trotuara pa se nešto premišljam…U Putinci',trišora ičet'ri šorića,pa ne može to naš poštar Paja do podne obići… Ni slučajno…Onomad mu kupili bacikli,pa još gore. Kad je štogod trezan,ne sme na njega ni sesti,a jel'se kol'ko nacvrcô, očas ga digod zaboravi…

Kol'ko njima u Beogradu poštara treba ikad oni muče-nici tol'ku varoš obiđedu,to niko ne zna…

Bilo, kako bilo, skoro da sam i ja celu varoš obišô,pa biće da je već dobro i podne prošlo…

"Doktore Stajiću,traži vas jedan gospodin…Kako ste rekli da se zovete?"

"Mita…Ka'šte vi njemu,gospoja, Mita kumrija"

Obradovô mi se moj doktor, znaš kol'ko…Jel'kogod čerez nas prošô….

"Kolega da vas upoznam s mojim bratom Mitom…"

Di ćeš se bolje izdivaniti neg'u bircuzu,pa 'ajd'sad…Pustim ja njega prvog. Računam,šta su njegove muke s pram moji', brzo će on završiti…

"Dobro mi je,kumrija…Da se mnogožalim,bio bi bezobrazan…"

Radi čovek ono što je oduvek volô,pa šta'š lepše,al'ima ion jednu muku….Bijo je,kaže,rad da ide dalje na škole,al'neće ovi na vakultetu ni da čujedu dok ne uđe u partiju…

"Pa jebô je on ipartiju, što,brate,ne uđeš…Šta te košta?"

Smeje se Milutin,a samo je on umô tako slatko da se smeje…Kaže: dobri moj kumrija,jel'mo'š ti da stvoriš kad moj Boža jednog dana ode gore kod deda Mindre,šta će ga ovaj prvo pitati…

"Jel'Božo…Što onaj tvoj nesretnik ne slavi Svetog Nikolu?"

"Slavijo bi on,tato, kako ne bi slavijo, al'ne sme…U partiji je."

"Dobro,sine,ako je tako da ga jebem…Al'što anti-krist nije decu krstijo?"

"Kažem ti,tato…Ne sme od partije."

"Jebala vas partija, pa jel'vam ona preča od svi'nas imrtvi'iživi'Stajića…"

Opričam, ja ondak njemu moje muke…Sve po redu. Od onog slučaja u miliciji do onog šta si mi bába imati kazali ionog kako me Čeda odjebô…

Ćuti on, nije rad da me prekida,al'reč jednu da ne izusti, nije greda…Sve sam ga ja po licu razumô,a gadno se nešto namrštijo…

"Slušaj,kumrija…To što su ti otac imati rekli,sve stoji ifala Bogu da su ti rekli…Za tvoje dobro…Nisi više balavac i ne priliči ti da jedeš hleb tuđim usti-ma…"

"Pa jebeš ga,Milutine, jesil'ti meneka razumô ono za Čedu?"

"Za tog Čedu ti ništa ne brini. On je sad moja briga…Kako se preziva?"

"Ne znam,brate. Svi ga znadu kô Čedu Srbijanca."

Traži on od kelnera parče 'artije pa upisuje…Zadruga Putinci… Upravnik Čeda Srbijanac.

"Rešićemo to, ne sekiraj se. I nad popom ima pop, negoda ja sad tebi kažem ono najvažnije… Ako Bog dâ pa mi ovihdana daju ono malo stana što su obećali, odmahse ženim, a 'oću da mi ti iSava kumujete…"

Što je to meneka, čedo moje,obradovalo, ja ti ne mogu rečima opriličiti…'Teo bi,kobojagi,da mu čestitam,a suza suzu sustiže…

"E,dobri moj kumrija, pa štosad cmizdriš?Koja ti jematerina?"

"Od radosti,moj Milutine, kako ne bi'? Pun vakultet finog iškolovanog sveta,a ti 'oćeš meneka iSavu za kumove…Fala ti,brate,na toj počasti."

"Idi,kumrija,s milim bogom. Pa ja ne bi dao vas dvojicu za ceo svet."

  53.

Kako mi je Milutin ono za Čedu obećô, tako sve i ispalo…Ka'smo se jedareda dobro ožderali,sve mi moj upravnik po redu priznô. Kaže…Jedno jutro, "vika" ga sekretarica :

"Druže upravniče, drug Boško je na vezi."

U,bog te jebô…Drug Boško glavna budža u komitetu. Celi okrug od njega drkti,a Čeda obaška.

"Čedo, jel'ti bio neki dan Mita Filipović?"

Čeda se usere kad ga ovaj pita kol'ko ima sati,a sad ga još zbunijo s nekim Mitom,pa ni da bekne…

"Čedo,jebô te bog…Jel'te taj Mita pitô da ga pri-miš za kovača?"

Kad je Čeda čuo ovo "za kovača", o'ma'mu sad lakše…Sad bar zna o kom'se radi…

"Jeste,druže Boško,bio je al' sam gu odbijo. Imam si kovača."

"Slušaj,Čedo…Ne smem ni da ti kažem ko me sad zvao iz Beograda. Sto kovača da imaš, ovog ćeš uzeti za stoprvog. Jesi me razumeo?"

"Jesam,druže Boško,će bidne kako kažeš."

"Dobro... Ujutru da me obavestiš da je počeo da radi."

Kak'i kurir, kak'a materina…S tak'im se stvarima nije sigrati,pa evo ti njega u našoj avliji…

"Pomoz Bog,upravniče, kojim dobrom?"

"Ništo me ne pitaj,Miloše…Ima li gu onaj tvoj?"

"Tu je negdi u avliji, sa'ću ga ja zvati."

"Aj'',brate,vikaj gu što pre."

Da je milicija po meneka došla,ne bi se bába tol'ko uspla'irijo. Poplašijo se mučenik da ga ovaj ne piše u zadrugu…

"Ne sekiraj se bábo…Znam ja šta je po sredi…"

"Slavuj-pile, zaj'tra rano da se javiš na posô. Jesi gu razumô što ti vikam?"

"Dobro,druže upravniče, fala ti… 'Aj'sedi da popijemo štogod za muštuluk."

"Nemam si kad, drugi put…Ništo me ne pitaj."

Šta ima da ga pitam, koju materinu!Samo ka'sam se ja dočepô zadruge,za ostalo ćemo mi lako.

Jebô je on izadrugu! Celi svet je kune iproklinje,a meneka fino. Da se puno falim, baš nešto ine volem, a da se štogod žalim, bijo bi brezobrazan…Kad primim platu, nije to da kažeš bog zna šta, al' ruku na srce, tol'ke novce ni popa lakše ne zaradi.

Volô je Čeda da se dere na meneka,al' zdravo me je i volô.... Kak'i bi to upravnik zadruge bijo da i svog kočijaša nema, al' nije se ovaj s Čedom puno navozô…Ono baš, kad je štogod strogo službeno, a kad ide u švaleraciju il'na kak'u pijanku,ja ne ispuštam kajase iz ruku.

Jeboi'on ikajase, volô sami',čedo,više od očiju…U zadružnoj štali puno konja,pa kad tako digod pođemo,ne znam lepo kojog bi pre upregô…I deda Marko ibába su voleli konje, pa fala Bogu, ni u našoj štali nikad jasle nisu bile prazne…Bilo je tu i beljaca ičilaša izelja iriđana idorata iajgira…Čega sve nije bilo, od kljuseta do pastuva ito znaš kak'i…

Nije bába volô da trguje s konjima. Kupovô je iprodavô samo kad ustreba, a ni ja baš nisam za anglere marijo…Od nji'dobrog konja ne mo'š pazariti,a da ti kak'o zlo poture, očas posla.

Samo još ovo da čuješ, kako je bába tako jedared nagraisô. Ja sam još deran bijo,a imali smo neku kobilu, Cveta se zvala… Imala je beli cvet na vr'glave…Dobra je to kobila bila, al'jebeš ga…Ni čeljade kad omatori ničemu ne služi,a marvinče obaška. Šta će sad bába, ne sme s njom jesen čekati, proda je on Ciganima…Na onomalo novaca što je za nju dobijo, još neki dinar dometô pa o'šô u B'eljinu ne bil'štogod bolje našô. Sutridan, skoro da će već ipodne, na pô šora ga mati spazila pa viče:

"Trči,sine,pred bábu da vidiš šta je pazarijo."

Očas sam ja do njega dotrčô, al' kakav bába…I ne vidim ga. Gledim u konja,a on dorat, ito onaj paradoš…Kogod da je otoič iz pesme izišô. Digô glavu gore u nebesa,a griva puna vetra ito one košave sa Dunava što suši šunke po celom Sremu…Ne umem ti kasti ni ko mu je ime nadenô,al' da je štogod pogrešijo, nije…Vi'or.

"Bog s tobom,čoveče, kol'ko si gaplatijo?"

Zna Danica kol'ko je on novaca ponô,a nije ženamutava…Zna ona i kol'ko 'vaka bedevija košta.

Kaže njoj bába kol'ko je platijo…Nije on bijo od oni'što voledu da uveličavadu ni kad kupujedu ni kad prodajedu,a komšije vrtidu glavom…

"Alal ti vera,Miloše…Zdravo dobro si pazarijo, za takav pazar mora ljucki aldumaš pasti…"

Pašće aldumaš, nego šta…Ka'se naposletku ito obavilo,'aj'sad da ga isprobamo…Svi ga redom uprežemo,al' di ćeš ti tak'og ždrepca u Cvetine štranjke udenuti. Nisu one njemu ni na polak svatova. Krpi bába štranjke,a ja ne mogu dočekati. Vrtim se oko Vi'ora,a mati se boji da se ne ritne…

"Neće,ženo, ne boj se…Nije pudljiv…"

Dal'je ćudljiv… 'Oćel''teti da vuče, to ćemo tek vi-diti…Kad ga bábanaposletku upregô,svi na kola pose-dali,pa pala komanda…

"Otvaraj kapiju!"

Jedva majka uspela da otvori kapiju…Nije bába još čestito ni uvatijo za kajase,a Vi'or skočijo baš kô onaj pravi vi'or. Šta je za njega ono malo kola, pa mi deca skačemo po patosu kogod one ping-pong loptice.

Prošli jednim šorom, prošli drugim,pa 'ajd'sad ionim glavnim…Digod smo prošli,nema onog ko se za nama nije okrenô pa što se paradetiče,mogli bi se i vrnuti kući, al' nećemo…Još nam se voza...

"Daj,bábo,kajase da i ja malko teram."

"'Aj'bež'tamo…Vi'š da se ija jedva borim. Ima dana više neg'kobasica, teraćeš ga ka'se malko privikne na nas."

Dobro…Ka'smo ga u štalu uveli, puna štala…Zade-nula mu mati crven konac za ular,pa sad više nema zime. Nek'ulazi ko 'oće inek'se divi kol'ko mu volja…

Zajutra bába dobro poranijo,pa budi imeneka:

"'Ajmo,sine,da nakosimo mišlengera…"

Nije to sad, da kažeš šala…Vi'or može pojesti kô tri Cvete. Tudekana, već potkraj sela, ošinô ga bába kamdžijom a on u kas…Samo kak'i kas, naopako…To je sadoluja…Tandrču šaraglje, samo što ne otpadnedu, a na sicu kô na ringišpilu…

Volô sam ja tak'e stvari,al' ovo me baš zdravo popla-šilo. Uvatijo se bábi za kaiš,pa ne puštam…Kanda da se ibába malko poplašijo, već smo tu pred samom prugom, pa je rad da ga umiri:

"Oo!"… "Dura!"

Zategô kajase,samo što ne puknedu, al' badava…Ne da ovaj ne staje neg'sve više iubrzava…Kad je došô na prugu, bog ga materin, ukopô se u mestu…Bába ija poletili na njega.Da smo ga kojim slučajom omašili, pravo bi pod točkove ispali. Nismo mi još ni skopčali šta nas je to snašlo,al'nije svo zlo s tim…Vi'or se 'nako velik propô na zadnje noge pa vrišti kô sumanut.Ruda se polomila, štranjke popucale, sa'će i kola prevrnuti…

Neda mu bába da prevrne kola. Namak iskočijo,pa sva sreća uspô o'ma'da ga u'vati za ular...Sad samo čeka da ga ovaj u oči pogledi…

"Curik, curik…"

Malo po malo, umiri se Vi'or kô da ništa nije ni bilo, al' strašno ga sad tak'og i glediti. Pena mu udarila na usta,a po sapima ga oblijo znoj kogod da je celi dan dve brazde orô.

O'ma'je bábas'vatijo o čem'se tu radi:

"On ga jebô,pa ovaj se boji pruge."

Nije on to nikad pasirô,al' slušô je od ljudi da ima itak'i konja. Sve da kažeš normalno, ipreži ga iteraj u brazdu, al' kad vidi prugu,poludi. Nema te sile bož'je koja će ga preko nje prevesti.

Bijo je,bába uncut,pa je umô u momentu da se snađe. O'ma'on meni zapretijo :

"Slušaj,sine, ovo nikom živom da nisi divanijo. Jesi me razumô?"

Nisam ga baš o'ma'razumô,al' posle je imeneka došlo iz dupeta u glavu…Ta pruga preko koje Vi'or ne sme da pređe deli Srem na vinski isvinjski…Putinci se natrćili na granicu,pa nam kuća u vinskom,a njive u svinjskom, il',da kažeš, Donjem Sremu. E,sad jebeš ga…Koju će ti materinu dobar konj ako ne smeš s njim doći do njive?'Teo ne 'teo, moraš ga kome utrapiti, a ako se proču-je da je ćudljiv,teško će to ići. Mo'š ga dati Ciganima za klanicu.

Dao Bog pa za koji dan Mala Gospojina, vašar u Debe-ljači. Noćom ga bába iz štale izvô pa jel'prvi kupac naletijo, gotova stvar…Što ponudijo po to ga idobijo.

54.

Sa'ću ti se ja opet vratiti na Čedu…Sâm je on u Putince došô, sâm je tudekana tri godine iotprdijo, a u Leskovcu je ostavijo ženu idve ćerke…Starija Milanka, u Beogradu je za babicu učila,pa je počesto kod oca inavraćala, a žena iona mlađa, baš nikad…Nije to lepo ni kasti,al' kogod da ga baš nešto i nisu bile željne.

Ja sam Milanku na stanici idočekivôiispraćô pa smo se baš nekako izbližili. Nije ona bila neka lepotica,al' dao joj Bog da ume lepo da se smeje,pa šta'š lepše? Ko nasmejano ne vole,il'je velik namćor il'je zdravo ljubomoran!

Zdravo je ona volela materinu supu,a iDanica je nju puno zavolela. Jedared tako za ručkom, vrela supa nikad je posrkati, a tek će ti moja mati :

"Što se ti,čedo,ne bi udala za našeg Mitu?Vidi kako bi bili lep par…"

Svaka bi se udavača, da kažeš,štogod i postidila, al' ova jok!Kliberi se da pukne od smeja.

"Pa ne znam,strina Danice,'oćetelivi da prosite mene ilida ja pošljem Čedu da isprosi Mitu?"

Čeda je Milanku zdravo volô…Dobro sad, 'ajd'da kažeš…

"Kak'i je to otac da ne vole svoje dete…"

Jeste…Al' ovo je bilo baš nešto posebno…Kogod da mu je ona celi život bila, il'još bolje…Ono što mu od života ostalo. Kad je ona tu,nit'pije nit'digodaluta, prosto drugo čeljade…

Milanka je meneka o njinoj familiji sve otvoreno divanila,al' usta mi se,čedo,osušila ako sam kome reč jednu o tom prenô…

Rano su se Čeda injena mati zavoleli,pa dečurlija kô svaka dečurlija, 'oće da se uzmu…Njegovi velika siro-tinja, odgovara im snaja s dobrim mirazom, al' neće njen otac o tom ni da divani. Gazda Leka, predratni trgovac, traži bolju priliku za ćerku jedinicu.

Sučim je čiča u onoj staroj Jugoslaviji trgovô, ja ti ne umem kasti, al' u ovoj novoj dobru je robu odabrô…Dukat je dukat, stavijo ti na njega Franju Josifa il'zvezdu petokraku, svejedno… Niko ga neće odbiti…Ovde udeli,onde podeli,pa na posletku, u celom okrugu, nit'sme popa venčati nit'sme sudija razvenčati ako to gazda Leka ne odobri.

Znadu ovo dvoje za jadac,pa sa'će oni kobojagi uteći u beli svet…Kaki beli svet…Nisu oni još ni do Niša stigli,Leka i' pronašô…Da će ćerku vratiti kući, to je normalno…Da će đuvegiju najuriti ito je, da kažeš normalno, al' nije normalno da se dete rodi brez oca….Noćom Čedi krštenicu izvadili, noćomi'matičar venčô,pa zajutra sve lepo da lepše ne može biti…Rodila se Milanka, rodila se ova druga ćerka,al' malo po malo, počô Čeda da pije…Nije on,da kažeš,bijo ni loš otac ni loš muž samo uzelo ga to piće pod svoje,pa ka'se naždere ode od kuće i nema ga danima.

Žena kô svaka žena…Ćutala itrpila,al' Leku je to zdravo žderalo…Ka'se ovaj digodaosvinji,niko ne kaže:vidi one zagule Čede,neg'svi kažedu:

"Vidi Lekinog zeta…"

Kad je dara prevršila meru,kaže Leka onima u komi-tetu:

"Šaljite ga,drugovi,u pizdu materinu, da ga moje oči ne gledaju!"

 55.

Nije krv voda,a nisu ni ženske što su kadgoda bile…Vole Milanka pesmu iveselje. Malo koja slava po Sremu da će brez nas proći,a ićemo mi sad iu Voganj…Sveta Petka…Velika je to slava,a izvani smo. Imala je ona neku drugaricu u Beogradu, ova opet imala ujaka iujnu u Vognju, pa ništa tu sad više ine treba…

Ne treba, Bog zna kol'ko, ni zadružne konje na slavi vezivati. Lepo se oni privikli ina šatre ina muziku ina one silne trumbete,pa dok je Milanka o'šlada potraži drugaricu,ja se izvrnô na sic iuživam…Vazdan je u Vognju lepi'devojčuraka bilo,a sad obaška. Puno selo lepi'prija,pa ne znaš lepo u koju pre da glediš.

U neko doba, idedu nji'tri…U'vatile se pod ruku pa se nešto zdravo kikoćedu,al' ka'su čerez meneka došle kanda da se malko i zastidile. Oborile glave,al' ovoj u sredi, neda đavo mira. Okrenula se na meneka,pa me baš 'nako ljucki odmerila.

E,on ga jebô, kô da me struja udarila…Zamakle one već podosta,a ja još ne mogu da dođem sebi…

"Mito, bog te jebô, pa jesil'ti poludijo…Šta si se uzrujô kô neki balavac?"

Al','ajd'sad…Ka'ti đavo dođe po svoje svašta tu možeš očekivati. Zapalim cigaru da se malko smirim,pa eto ti utom iMilanke. Voda neku devojku pod ruku.Ne poznam čeljade, al'mora biti da je to ona drugarica…

"Mitke da te upoznam sa Sofi."

Kak'a Sofi, bog je jebôiSofi!Nije je valjda iz cirku-sa dovela? Nije,naopako, kak'i cirkus…Fina devojka, So-fija se zvala, al' Milanka vole tako da se kerebeči.

Ićemo mi sad kod ujaka iujne da štogod prezalogaji-mo. Ka'su ljudi već tol'ko naspremali,greota da se gladni sa slave vratimo…

I ujak i ujna mi se baš namak dopali. Vidi se po kući da nisu neki kulaci,al' da su dobri domaćini, to stoji…

"Slušte se,deco, nemoj te se ustručavati…"

Ka'sam gladan,ja se baš puno ine ustručavam,al' da sam pojô kol'ko sam mogô pojesti, ni slučajno…Zaškripijo kapidžik,a na kapidžiku onaj devojčurak što me 'nako odmeri-jo…Milanka iSofija zacikale,paod svog tog divana samo sam razumô kad je ova kaz'la:

"Mito, ovo je moja sestra Kata…"

Nedâ se Kata zbuniti. Pruža mi ruku, pa me pravo u oči gledi…Ne trepće…Nisam ja rad da ove dve štogod premete,al' ne mo'š to ni sakriti. Pocrvenijo i zamucô kô ona dečurlija kad deklemuju za svetog Savu…

Slava kô svaka slava…Džidža-bidža digod se okreneš,pa 'ajd'sad… 'Oćete,devojke,sladoled? 'Oćemo… 'Oćete da vam kupim lančić? 'Oće ilančić…Nije meneka greda do novaca neg'navalila Milanka da joj upucam ružu…Jebala je ruža,di se baš nje setila! 'Nako uzrujan ne bi pogodijo ni onu debelu Ciganku da se ispred ruže natrći,pa 'aj'sad da se nekako izvučem :

"Mani se,Milanka,ruže.Aj'mo pod šatru, jel'slava jel'nije?"

'Oće one ito, iz cuga pristale…Pod koju ćemo šatru?Pod onu u porti.Jeste gužva ito fest,al'sviradu Cigani iz Beške. Ka'su ono zimus na Banstolu svirali,dobro su meneka iMilanku upamtili,pa evo i'o'ma'za naš astal…

           "Ruse kose,curo imaš, žališ li gi ti…"

Kak'i žaliti…Digla se moja Milanka,pa flašu o astal "tras". Bog te jebô, cela se šatra okrenula da ito čudo vidi. Žensko,a lumpuje…Ono isprva, pravo da ti kažem, ni meneka nije bilo pravo,al' posle,reko',koi'jebe! Di su oni bili kad je Mita kumrija muzô švapske krave?

"Aco,brate, 'oću da čujem… 'Ajde,Kato, 'ajde zlato…"

U,Skočile Sofija iMilanka pa vrištidu. Nazdrav-ljamo se pa kako koju čašu ispraznimo,tako je zafijučemo. Pršti staklo po šatri, niko se još ne buni,al'ne bi'mu ja tako štogod ni preporučijo. Ja samo u Katu gledim, reko',dobro je…Sad je ona pocrvenila kô jabuka.

Zadružne su čeze, nije da kažeš lepo da na slavi osvanedu, pa 'ajd'sad da pođemo…Nismo još ni iz sela izišli,a Milanka se 'vako naginje da mi vidi oči:

"Mitke moj, ti si se meni zaljubijo… 'Aj'priznaj."

Nastaviće se ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: