detalj slike: KRK Art dizajn

Uroš Mikulić: Moć pisane reči – svemoć!

Bitišemo u vremenu gde tradicionalne vrednosti (vrednosti tradicije) treba da nam postanu potrebe tradicije, a mi ih, nasuprot tome, sve više guramo u bezvređe. Pokušaji da se iskoreni pravoslavlje, razapne ćirilica, zatre etno-pesma, ismeje folklor – postaju sve češći i prisutniji... I bojim se da smo spustili odbrambene barijere koje smo donekle imali. Splašnjava naša vekovna borba za Zlatno slovo Ćirilovo, Svetu srpsku zemlju, Krst časni i rumenu trobojku...

Uprkos depopularizaciji svega što ima epitet „arhaikos“, ja nastojim da se uvek osvrćem stazama duhovnosti koje su utabali Lazar Hrebeljanović, Sveti Sava, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Vladika Petar Petrović Njegoš, Milica Stojadinović Srpkinja, Patrijarh Pavle, Justin Popović, Milunka Savić... - Urroš Mikulić

 

Урош Микулић рођен је 24.2.2007. године. Иза себе има објављену збирку песама "Под погрешним небом" (2022) и роман "У раљама смрти" (2023)

Književni ESNAF

Književna radionica Kordun

Neda Gavrić – Banja Luka, 27.09.2024

Kako je tvoje putovanje u svet književnosti započelo u tako mladim godinama i koje te inspiracije motivišu da nastaviš da pišeš, istražuješ i stvaraš?

Započelo je igrom slučaja. U trećem razredu osnovne škole dobili smo domaći zadatak da napišemo nastavak jedne kratke pesme. U pitanju je bila pesma Ljubovija Ršumovića. Sećam se da se nisam baš najbolje snašao, ali taj zadatak je u meni probudio želju za književnim, pre svega poetskim, izražavanjem. Kroz dolazeće godine tu želju sam negovao, snažio, gradio – i ona je izrasla u nepobitnu ljubav, koju baštinim duboko u sebi.

Nekoliko godina kasnije, ponovo igrom slučaja, počinjem da pravim prve ozbiljnije književne korake, pod mentorskim okriljem Tode Nikoletića, velikog pisca za decu i probuditelja dečijih srca. Stazom na koju me je Tode postavio pre podosta godina – koračam i danas, sigurno i smelo.

Što se inspiracije tiče nisam baš najsigurniji odakle je crpim. Nisam onaj kalibar pesnika koji inspiraciju pronalazi u npr. kiši, zalasku sunca, prirodi, samoći... Inspiracija je, u mom slučaju, pitanje trenutka. Ona se usija i zasvetluca, kao neka zvezda, a ja, kao pravi pustolov, krenem u pohod na nju...

Koristiš li svoj talenat za pisanje kao sredstvo za izražavanje svojih osećanja, stavova i doživljaja o svetu oko sebe?

Kao sredstvo za izražavanje svojih osećanja, stavova i doživljaja o svetu oko sebe koristim – pisanu reč, a svoj talenat koristim kao propratni činilac kako bi svoja osećanja, stavove i doživljaje na što originalniji i verodostojniji način predstavio svojoj čitalačkoj publici.

U ovom vremenu obilatog književnog obezvređivanja moramo težiti istom cilju: Dokazati da je moć pisane reči – svemoć! Sredstvo može biti univerzalno i svojstveno... Neka nam u ovoj bici za književni opstanak cilj opravdava sredstvo.

 

Урош радо представља своје стваралаштво

Kako se nosiš s kritikama i na koji način konstruktivni povratni odgovori doprinose tvom rastu i razvoju kao pisca? Prihvataš li  sugestije starijih kolega?

Sa kritikama se susrećem na svakom pedlju svog književnog puta. I pozitivnim i negativnim. Iako po svojoj (čovekovoj) prirodi teže prihvatam negativne kritike, one mi daleko više znače nego pozitivne. Negativni utisci su oni koji me vraćaju na tlo uvek kada hvalospevi krenu da me šalju na izlet do samoga Sunca, ali moram biti iskren i reći da je više onih pozitivnih, što me posebno raduje. Ono o čemu vodim računa kada su kritike u pitanju jeste balans. Ne dozvoljavam da me pozitivne kritike previše uzvise, ali se isto tako i trudim da me negativne ne deprimiraju. Kad je reč o sugestijama starijih kolega, uvek ih rado prihvatam i podobno razmatram. Sve te sugestije imaju posebnu težinu jer dolaze od ljudi koji su svoj spisateljski zanat vešto i uspešno ispekli. Isto tako gajim uverenje da će, u budućnosti, neki dolazeći spisalački naraštaji jednako ceniti i vrednovati moje kritike i sugestije.

Koje teme smatraš najvažnijim za mlade književnike danas i na koji način vidiš svoju ulogu u zajednici, kao pisac, ali i kao mlada osoba koja ima potencijal da podstakne pozitivne promene kroz svoje delo?

Nesumnjivo smatram da je književnost za decu najznačajniji i najplemenitiji ogranak književnosti. Ne uspevam nikako da se pomirim sa svojim neumećem stvaranja za decu. Iskreno se nadam da ću kroz svoje književno stasavanje doživeti fazu kada ću da zakoračim u raskošnu odaju posvećenu dečjem stvaralaštvu. Oduvek sam se divio piscima koji na sasvim originalan način primiču književnost dečjim srcima.

Svoju ulogu, kao pisca i mlade osobe, vidim u procesu vraćanja književnosti, a pre svega poezije, tamo gde im je mesto oduvek bilo, a gde se danas ne nalaze...

Kada je reč o poeziji, smatram da današnji ritam života pomalo odbacuje poeziju na njenoj metafizičkoj razini. Potreban nam je povratak vremena kada je lepa pisana poetska reč bila temelj svekoliko-bivstvujućeg.

Kako tumačiš ulogu društvenih mreža u popularizaciji književnosti među mladima i na koji način koristiš te platforme za interakciju s publikom?

Чест гост у радио емисијама

Kada je reč o društvenim mrežama kao vidu plasiranja književnosti u šire mase, moje mišljenje je podeljeno. Sa ove svetlije, pozitivne strane, društvene mreže pomogle su mladim stvaraocima da brže steknu afinitet i javno spoznanje, pomogle su međusobno umrežavanje stvaraoca, pomogle su u uspešnijoj i efikasnijoj promociji stvaralaštva, pomogle su u lakšoj komunikaciji autora i čitaoca (čitalačke publike)... Sa druge strane, pojavom interneta, a pre svega društvenih mreža, broj plagiranih radova je vrtoglavo skočio i sve više raste. Takođe – kojekakve umotvorine, floskule i tzv. citati često se zlurado pripisuju doajenima književnosti, koji nemaju nikakvih referentnih tačaka sa navedenim. Koliko puta samo nabasamo na neku „stupidariju“, a ispod nje piše Meša Selimović, ili Miloš Crnjanski, ili Ivo Andrić...

Lično do sada nisam imao neprijatnih iskustava na društvenim mrežama, kada je u pitanju moj rad, ali sam prisustvovao velikom broju nevolja i grozomora čiji su protagonisti bili moji prijatelji i kolege.

Mišljenja sam da sve što proizađe kao produkt čovekovog delanja ima svoje dve strane, a na nama je da odlučimo koju stranu ćemo zastupati i kojoj ćemo se nadati.

Društvene mreže odigrale su, i igraju i dalje, važnu ulogu u procesu mog afiniteta i silaska u šire krugove društva.

Kada govorimo o uticaju tradicionalnih vrednosti na mlade generacije, na koji način reaguješ na promene koje se dešavaju u vezi sa tim?

Svedoci smo da tradicionalne vrednosti sve više gube pažnju mladih ljudi.

Bitišemo u vremenu gde tradicionalne vrednosti (vrednosti tradicije) treba da nam postanu potrebe tradicije, a mi ih, nasuprot tome, sve više guramo u bezvređe. Pokušaji da se iskoreni pravoslavlje, razapne ćirilica, zatre etno-pesma, ismeje folklor – postaju sve češći i prisutniji... I bojim se da smo spustili odbrambene barijere koje smo donekle imali. Splašnjava naša vekovna borba za Zlatno slovo Ćirilovo, Svetu srpsku zemlju, Krst časni i rumenu trobojku...

Uprkos depopularizaciji svega što ima epitet „arhaikos“, ja nastojim da se uvek osvrćem stazama duhovnosti koje su utabali Lazar Hrebeljanović, Sveti Sava, Jovan Dučić, Aleksa Šantić, Vladika Petar Petrović Njegoš, Milica Stojadinović Srpkinja, Patrijarh Pavle, Justin Popović, Milunka Savić...

Bojim se da će na toj stazi početi da izniče crno korenje koje će nas sve više spoticati.

Bezglavo smo krenuli prema zalasku sunca... (ova rečenica nije pesnička slika...)

Na koji način tvoje poznavanje književnosti obogaćuje tvoje svakodnevne interakcije i proširuje tvoje shvatanje sveta oko tebe, inspirišući te da sagledavaš život kroz različite perspektive i slojeve značenja?

Prava je dragocenost imati mogućnost sagledati savremeni svet kroz prizmu književnosti, a još veća dragocenost – obrnuto.

Poznavanje književnog jezika je neprocenjivo i nemerljivo. On raskiva sve amove koje nameće potmuo sistem. On apsorbuje sve društveno-socijalne zaraze koje hrle ka nama sa svih strana. On, jednostavno, oplemenjuje!

Bavljenje književnošću i njeno poznavanje, već sada, otvorilo mi je mnoga vrata o kojima sam samo maštao... Lepa pisana reč uči nas beskraju životnih puteva...

Радо виђен у друштву лепшег пола

Kakvu moć vidiš u aktivnom učešću mladih u društvenim pitanjima i veruješ li da pojedinci tvoje generacije mogu biti pokretači pozitivnih promena u svetu, donoseći novu energiju i sveža rešenja za aktuelne izazove?

„Svet je jedan veliki mehanizam, sastavljen od bezbroja malih šrafčića. Dovoljno je da jedan od njih zakaže i ceo mehanizam prestaje sa radom“ kroz ovu moju parafrazu, na koju sam naišao jednom prilikom, trudim se da posmatram savremeni svet. Činjenica je da nam je gomila šrafova poiskakala iz mehanizma, ali ipak nekako uspevamo da se pokrenemo kroz neki vid potpore. E – upravo taj vid potpore kroje, nesumnjivo, mladi ljudi. Uvek su oni bili pokretači na bolje. Današnji tempo života primorava sve nas da široko gledamo i još šire mislimo. Svi koji posmatraju uskogrudo, postaju žrtve podlog sistema...

Mladi su donositelji inovacija, oni diktiraju brzinu kojom idemo napred, i moramo u potpunosti da im se prepustimo... I – da im verujemo!

Na kraju, kako zamišljaš svoje mesto u svetu književnosti za deset ili dvadeset godina i na koji način ta vizija oblikuje tvoj kreativni proces i motiviše te da istražuješ, napreduješ i ostavljaš trag u književnom svetu?

Moje književno mesto, u budućnosti, definisaće isključivo moja čitalačka publika. Kada se to pita mene, kao autora, veoma mi je kompleksno da objektivno sagledam stvari. Meni je, trenutno, najznačajnije da nastavim da se krećem ovom stazom, da odolim svim iskušenjima koja pokušaju da me smetnu sa nje, da iza sebe ostavim plodonosne tragove i da ostanem verodostojan zvanja  pisac... a šta me na kraju te staze čeka, o tome mogu samo da maštam, i da večeras, kao i svake potonje večeri, ušuškan tananom poetskom promišlju, odem na počinak.

 

Првенци који трасирају пут младом писцу

PODELITE OVAJ TEKST NA: