|
|
|
 | Biljana R. Simić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Potrebujući nova jutra ubiremo nove dane
Sintagma odnosa među ljudima produbljuje momente, koji nas uvodeći u stvaralačke sposobnosti odnose u nove spoznaje, slične a različite od onih koje smo imali do sada.Edukovanost, koja nagrađuje novim spoznajama pretpostavlja potrebu da se razgradimo, i sasvim novim saznanjima produkujemo iznenadne uvide kojima savladavamo dosadašnja iskušenja, dajući budućim samo pregalačkim porivima novi entitet koji će nam razmahnuti Dušu novim treptajima ubrzanog pulsiranja Bivstva koje sledimo.Kredibilitet stican kroz odnose sa ljudima osmišljene svrsishodnošću uzajamnih davanja, i porivima, koji ih upotpunjuju. Uz momente dodatnih traumatičnih tragova i nadahnuća, jedan su od preduslova da se produbi stvaralačka sposobnost onog koji pretenduje da sagledava, puteve drugih, a i svoj. Ništa kao ta delatnost ne produbljuje naša očekivanja da ćemo ovo porivnim trudom na našem opstanku, ostvariti svrhu svog bivstvovanja, priklonivši se onom u nama, čega smo se uvek plašili, a osećali da je to smislenost, koju treba da ostvarimo putujući kroz vreme ovozemaljskog životnog trajanja.I tako svi naši putevi dobiše značaj trenutka u kome smo se obistinili do ovo svetovnog kraja.Trunčica istine koja nas razdvaja od trenutka do puta u beskonačno ima sadržaj u nečem što je uslovljeno potragom za večnim smirajem našeg Sopstva u odnosu na opštost predrasuda, koje poprimamo rođenjem, a zatim i prirođenjem, i ne znajući da nas upravo one teraju da u sadejstvu istih sa istančanim Jastvom, satkanim u našoj prostodušnoj potrebi da trajemo, sagledamo...I tako otuđeni, izgaramo u sagledavanju sebe, kakvi jesmo, hoćemo i bismo. Nadahnjući se vrlinama drugih, a isto tako i manama, poprimamo uzvišenije forme trajanja, nipodaštavajući tako sve što nas je moglo odvesti od isceliteljskog u nama.Nadahnjujući se formom realističnih trvenja, upražnjavamo tu sintagmu tragalaštva za nečim kvalitetnijim i svrsishodnijim u Nama.
Predistorija putovanja naših
Sažima sve priče koje smo imali, hteli mi to ili ne.Putevima rasutim ili popločanim traganjem za srećnim ishodom, kojem težimo, poprišta su bila različita, ovisno o unutrašnjem sadržaju koji nosimo, odnosno prenosom datih nam gena na pleća u onom obimu u kome se sa njima možemo nositi. Inspiracija koju dobijemo zavisno od snage kojom je prizivamo, putokaz je za put na koji stupamo i sa kojim se suočavamo, čas uplašeni skrećući sa njega čas hrabrim vraćanjem, dobijajući tako ponovo Putokaz, do novog skretanja.Istrajnost za koju smo se vezali da će nam Put sa koga povratka nema, jer je tako bolje za Nas.Strah tada više nema izbeglištvo u nama. Puštamo ga da se rasprši u ništavilu svoje besmislenosti.Suština kojoj prirodno težimo, zauzima Mu mesto i time odagnava onu nepotrebnu površnost, koja nas je plašila i odmicala od Nje.Naše Putovanje poprima Obojenost kojoj težimo, bez nepotrebnih priklanjanja površnosti, koja nam oduzima Značaj.Putovanje kroz Život tada postaje lakše i istinitije, prijatnije i opuštenije, približavajući nas Svetlosti od koje oči dobijaju neugasli Sjaj.
|
