detalj slike: KRK Art dizajn

MAMA

             Izlazio sam žurno iz maminog stana a kroz  još ne zatvorena vrata probijali su se njeni glasovi i znatiželjno pitanje.

''Kad se vraćaš Nešooo'? Reci da znam da podgrejem. Svrati kad se vraćaš do *Maksija, imaš cedulju šta nam treba. Javi se''…

I tako to uobičajno za nju svakodnevno u našem 'letnjem druženju', a ja zarobljen sa svojim mislima nešto čujem, nešto prečujem jer ne znam gde ću pre od silne trke i želje da sve obiđem, da sve vidim ponovo, i ponovo na mom tronedeljnom boravku u Beogradu. Kako sam zatvorio vrata i kako me je odjednom obhrvio sumnjiv miris i mrak iz hodnika, tako mi je sinula jedna sijalica u glavi.  ''Gde jurcaš magarče''?

Čujem kako kažem sebi pa zastanem. Vratio sam se u tipičnu Karabursku garsonjeru skrivajući lice da  osmehom ne otkrijem iznenađenje koje smeram da izvedem za mamu. Cela prostorija je mirisala na tek  skuvani kupus sa teletinom, domaće jelo baš za mene spremljeno, njen pikantni specijalitet pun đakonija koji obožavam a čije krčkanje me je inače probudio u 5 ujutru kada je jeftina struja kako kaže usamljena vremešna penzionerka.

''Šta si sad zaboravio''?

Smeje se mama znatiželjno razrogačenih očiju i otvorenih usta (valjda da bi bolje čula) mojoj poslovičnoj brzopletosti da ne kažem već zaboravnosti u kasnim 'šezdesetim' i nabraja na reumatično krivim prstima: ''naočari, telefon, ključeve....novčanik ''?

Između svake mogućnosti jeda širok kikot.

''Eee, jel' oćeš da napravim uštipke danas''?

Na kratko posipa naš kratki jutarnji razgovor sa šećerom u prahu ubacujući svoj nesumnjivi adut u meni. '''Videe', žute se ko' dukati, pet jezika govore a šesti nariču'', znala je šaljivo da hvali svoje obožavano pecivo dok  nam je punila tanjire. Sedam pored nje ćutke na krevet na kome ona provodi najviše vremena zadnjih par godina.

Zbunjena majka se osvrće oko sebe  pitajući se verovatno šta li ja kog đavola tražim tu na njenom dnevnom boravku, a ja je već spretno i lako bez otpora privlačim jednom rukom sebi, ljubim u široke obraze, kestenjaste oči i ne baš prekratku uvek negovanu kosu. Ljubim i peglam njene bore na starom ali još uvek lepom, svetlom licu. Majka u čudu. Gube joj se isprekidane, ispreturane reči jer poljupci guše, pljušte ko' kiša leti na Floridi odakle redovno dolazim njoj u posetu, preko reda zasipaju celu njenu glavu brkajući joj nedovršene rečenice. Jedan drugog smenjuju mokri 'cmokavci' zvučno i slatko kako to ona nama deci i dan danas radi kad ugrabi priliku dok smo usnuli a ona nam se lukavo i nečujno prikrade pa se 'ogrebe' za dražesni poljubac ili dva. Najduže ljubim oči mrseći joj trepavice sa obrvama u čvor. One tako sočne i meke sa gejzerom vrelih suza u sebi pa mi se prosto lepe za dušu od miline. One su me pratile i milovale pogledom celog života brinući se i radujući istovremeno. One su tople i čak osećam da nemirno trepere pod mojim usnama. ''Šta ti je bre Neeeešooo'? E jesi lud!''.

Kikoće se, ali uhvati šansu  kad joj se namesti zgodno da uzvrati poneki poljubac, sinu jedincu, kao grogirani bokser koji se brani svim sredstvima priteran u ćošak ili 'medicinskom sinu' kako me je na kraju prozvala duhovita mama i baka uvek spremna na šalu dok sam joj davao injekcije. Na sina na koga je toliko ponosna jer ona je Ljubica, Ljuba Kordunašica, koja i te kako voli da se ljubi što joj samo ime govori. Ja znam šta mi je, svestan sam njenih 86 godina, slabe cirkulacije u nogama, zloslutne gangrene u desnom stopalu i promenljivog pritiska. Obišli smo sve lekare.

''Kupujemo vreme'', rekao je sestri i meni mladi i poslednji hirurg koga smo videli, uljudno odbijajući očajničku ruku sa kovertom. Poljupci ne prestaju. Ona se već bez pogovorno predala i sad nemajući izbora broji izlive nežnosti na glas oslonjena na tvrdi jastuk trudeći se da dođe do vazduha. 28, 29, 30.... Uživamo u igri i maženju ko' deca 49, 50 lekovitih poljubaca?

 U nekom trenutku stigao me je zamor. Skoro da mi se ukočila i otkazala vilica pa sam završio rafalnu paljbu sa ljubljenjem 'mama Ljubice', ćutke ustao i izašao na isti način kao što sam i ušao ali sad praćen glasnim smejanjem iz stana. Neko je upalio svetlo u hodniku.

*Prodavnica, samoposluga u Beogradu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: