детаљ слике: КРК Арт дизајн

МАМА

             Излазио сам журно из маминог стана а кроз  још не затворена врата пробијали су се њени гласови и знатижељно питање.

''Кад се враћаш Нешооо'? Реци да знам да подгрејем. Сврати кад се враћаш до *Максија, имаш цедуљу шта нам треба. Јави се''…

И тако то уобичајно за њу свакодневно у нашем 'летњем дружењу', а ја заробљен са својим мислима нешто чујем, нешто пречујем јер не знам где ћу пре од силне трке и жеље да све обиђем, да све видим поново, и поново на мом тронедељном боравку у Београду. Како сам затворио врата и како ме је одједном обхрвио сумњив мирис и мрак из ходника, тако ми је синула једна сијалица у глави.  ''Где јурцаш магарче''?

Чујем како кажем себи па застанем. Вратио сам се у типичну Карабурску гарсоњеру скривајући лице да  осмехом не откријем изненађење које смерам да изведем за маму. Цела просторија је мирисала на тек  скувани купус са телетином, домаће јело баш за мене спремљено, њен пикантни специјалитет пун ђаконија који обожавам а чије крчкање ме је иначе пробудио у 5 ујутру када је јефтина струја како каже усамљена времешна пензионерка.

''Шта си сад заборавио''?

Смеје се мама знатижељно разрогачених очију и отворених уста (ваљда да би боље чула) мојој пословичној брзоплетости да не кажем већ заборавности у касним 'шездесетим' и набраја на реуматично кривим прстима: ''наочари, телефон, кључеве....новчаник ''?

Између сваке могућности једа широк кикот.

''Еее, јел' оћеш да направим уштипке данас''?

На кратко посипа наш кратки јутарњи разговор са шећером у праху убацујући свој несумњиви адут у мени. '''Видее', жуте се ко' дукати, пет језика говоре а шести наричу'', знала је шаљиво да хвали своје обожавано пециво док  нам је пунила тањире. Седам поред ње ћутке на кревет на коме она проводи највише времена задњих пар година.

Збуњена мајка се осврће око себе  питајући се вероватно шта ли ја ког ђавола тражим ту на њеном дневном боравку, а ја је већ спретно и лако без отпора привлачим једном руком себи, љубим у широке образе, кестењасте очи и не баш прекратку увек неговану косу. Љубим и пеглам њене боре на старом али још увек лепом, светлом лицу. Мајка у чуду. Губе јој се испрекидане, испретуране речи јер пољупци гуше, пљуште ко' киша лети на Флориди одакле редовно долазим њој у посету, преко реда засипају целу њену главу бркајући јој недовршене реченице. Један другог смењују мокри 'цмокавци' звучно и слатко како то она нама деци и дан данас ради кад уграби прилику док смо уснули а она нам се лукаво и нечујно прикраде па се 'огребе' за дражесни пољубац или два. Најдуже љубим очи мрсећи јој трепавице са обрвама у чвор. Оне тако сочне и меке са гејзером врелих суза у себи па ми се просто лепе за душу од милине. Оне су ме пратиле и миловале погледом целог живота бринући се и радујући истовремено. Оне су топле и чак осећам да немирно трепере под мојим уснама. ''Шта ти је бре Неееешооо'? Е јеси луд!''.

Кикоће се, али ухвати шансу  кад јој се намести згодно да узврати понеки пољубац, сину јединцу, као грогирани боксер који се брани свим средствима притеран у ћошак или 'медицинском сину' како ме је на крају прозвала духовита мама и бака увек спремна на шалу док сам јој давао инјекције. На сина на кога је толико поносна јер она је Љубица, Љуба Кордунашица, која и те како воли да се љуби што јој само име говори. Ја знам шта ми је, свестан сам њених 86 година, слабе циркулације у ногама, злослутне гангрене у десном стопалу и променљивог притиска. Обишли смо све лекаре.

''Купујемо време'', рекао је сестри и мени млади и последњи хирург кога смо видели, уљудно одбијајући очајничку руку са ковертом. Пољупци не престају. Она се већ без поговорно предала и сад немајући избора броји изливе нежности на глас ослоњена на тврди јастук трудећи се да дође до ваздуха. 28, 29, 30.... Уживамо у игри и мажењу ко' деца 49, 50 лековитих пољубаца?

 У неком тренутку стигао ме је замор. Скоро да ми се укочила и отказала вилица па сам завршио рафалну паљбу са љубљењем 'мама Љубице', ћутке устао и изашао на исти начин као што сам и ушао али сад праћен гласним смејањем из стана. Неко је упалио светло у ходнику.

*Продавница, самопослуга у Београду.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: