detalj slike: KRK Art dizajn

Ako

Ako je život zlato,

Hajde onda da vredimo;

Ako su zagrljaji ljubav,

Zašto ih onda štedimo?

Ako je jutro pametnije od noći,

Zašto noću lupamo glavu?

Zašto se prepiremo, srdimo

I nadgovaramo, ako smo

Iskreni i u pravu?

Ako želimo,

Zašto ne tražimo?

Zašto ne živimo,

Kad za živa bića važimo?

Zašto tumaramo i srećemo,

U mukama se zakopavamo, a sreće prelećemo?

Šta su nam uzdasi i dileme,

Kad su nam usne neprestano neme?

Jezik nam služi da govorimo,

Jezikom kao mačem da se borimo,

Ako je on naše univerzalno oružje,

Ono što nas od životinje čini složenijim.

Zašto nas baš on čini sve primitivnijim i jeftinijim?

Kad smo od Boga postali svi,

Budimo zaista Njegovi mi.

Molimo se silno i tiho,

Jer bez Njega mi smo niko.

Žica

Želeo bih živeti

Izvan ovog sveta

Sa pravom na postojanje,

Veru i sreću deteta.

Želim da zakoračim

Izvan ove žice

I čujem izbliza te daleke ptice.

Ne želim se plašiti

I sa strahom počivati.

Želim život vršnjaka

I o budućnosti snivati.

Ne želim da me mrze,

Jer ja njih volim

I da mi oproste,

Što jesam – to što jesam,

Kad zatvorim oči, molim.

Dugo stiskam zube i pesnice stežem,

Nemoćan da menjam, živim i da zaspim.

Da odem ne mogu, da ostavim još teže,

A da predam neću,

Gde dedovi leže.

I moji drugari, retki, a i mali,

Plašljivi k`o srne

I život bi dali.

Jer junake nikad ne odaje snaga,

Već mudrost i čestitost naših velikana.

I na svaki praznik,

Ja gledam u nebo

I ponavljam:

Bože, vrati nam oteto.

Dete i otac

Ponekad moraš da padneš,

Da bi život podigao,

Jer ništa ne daje veću vrednost

Sreći, miru, zdravlju i ljubavi

Od ponora bezdana.

Ukoliko i postoji neka rana,

Zalepi na nju jedan cvetić,

Listić i čekaj da na nju sleti leptirić.

Spoznaja sebe je put ka spasenju,

Bogomladencu i otkrovenju

I nema mesta srdžbi i boli,

Kada se iskreno iz duše moliš.

Svi periodi su samo stanice,

A verom pomeramo te postavljene granice.

Poneku muku sami stvorimo,

Ali ne treba ni tada da se bojimo.

Život je priča ispričana pre rođenja

I širom su otvorena vrata spasenja.

Put koji do njih vodi je uzan i tesan,

Kao i svaki pravedni ovozemaljski dan.

Nemoj da brineš,

On je izbrinuo naše živote.

Veruj, ne posustaj, moli i želi

Povratak svom Roditelju.

Kada si najsrećniji,

Ti Mu kliči,

A kad si tužan opet Mu priđi.

I znaj da te gleda i kada uspevaš

I kada grešiš –

Što je za tebe dobro, daje ti da rešiš,

A sve što te kvari i zbog čega rđaš,

Odvraća na načine, da i ne posumnjaš,

Da je tu, u životu.

Otvori dušu i primi dobrotu,

Blagodaća su i sve prolazne boli,

Kada ti ih šalje, da Mu se moliš

I ne postoji veće bliskosti

I jačeg odnosa od onog između deteta i Oca.

Potraga za osmehom

Ti se najlepše smeješ, kažu

I oči ti sijaju

I srećom blistaš.

Tako me vide, pomislih

Ili lažu,

Jer se osećam sasvim drugačije

I moj osmeh to ne krije.

Nije tek uvek osmeh sreća,

Ponekad je i tuga iskrenija,

A ponekad i veća.

Kada zaboli najviše vrediš

I ne treba u životu da se štediš...

Ne radi sve zarad sreće,

Jer postoji i nešto iznad.

Ne možeš biti istinski srećan,

Ako osećaš za verom glad.

Zato plači, ali ne tuguj

I vidi probleme i dileme,

Kao vesnike iskušenja

I duše pobuđenja.

Pa te suze sačuvaj u maramici

I daruj ih nekoj slučajnoj ptici

I iz patnje daruj sevap,

Život je i dug i kratak.

Ili boli ili vredi,

Za patnjom blagodat sledi.

I neće ovaj problem biti veći

I neće stati na put sreći.

Iz dubine ljušture zvane telo –

Prolomi se glas veselo:

Daruj mi brige, jer Ja sam večnost.

Prati Moj put

I znaćeš života vrednost.

Tako i jeste, shvatih na kraju,

Pa se okrenuh nebu, suncu i zmaju,

Ali najdalje videh u sebi...

Zasija taj osmeh prelepi

I duša se ozari od sreće,

Ništa od života nije vrednije i veće.

PODELITE OVAJ TEKST NA: