detalj slike: KRK Art dizajn

XX deo možete pročitati OVDE 

KOBOJAGI

- roman na sremačkom dijalektu, donosimo u nastavcima,

autor: Đoka Filipović

XHI deo

SRPSKA POSLA

56.

Priznô ti,Mito,il'ne priznô, ima tu nečeg…Nisam ja mlogo na ženidbu ni pomišljô, da kažeš, 'nako zapravo…Ne dôBog, da mi nije do tog bilo, al' dopô mi se momački život,pa mi se nešto ine žuri.

Ne žuri se meneka,al' se žuri ovim mojima…Kako koji svatovi šorom prođedu, zlo inaopako…

"Ej,Miloše, Miloše…Šta smo nas dvoje Bogu zgre-šili? Da je sreće,sad bi se s unucima po avliji vitlala,a ja nesretnica tuđe svatove ispraćam…"

Spremala se ona mučenica iza svoje svatove, znaš otkad? Još od onog dana ka'sam se s robije vratijo. Da se večeraske svatovi u avliji okupe,niko neokićen inedari-van ne bi iz nje izišô. Što peškira ikošulja, što čaršafa ihekleraja, pun šifonjer…Ne vole puno ni da ga otvara,a kad ga otvori,da se kome pofali,sve iz njega ispada.

Jedan dan tera ona Miloša da joj kupi novo korito.

"Bog s tobom,ženo. Šta ti sad najedared ovom starom fali?"

Šta će mu faliti…Nije ono, da kažeš,još nigdi istrulilo, al' ima jedna rupica, kol'ko stane glava od čiode. Ne smeta to njo'zi kad pere veš al'…

"Iju,Miloše, naopako, pa kako šta će mi? Stvori ti ka'se Mita bude ženijo, postave ga reduše na prag da ga svatovi preskaču, a ono curi…Pa jel'mi to treba? Da me celo selo olajava."

Jedno veče, materina će ga znati di sam se vucarô, al' baš dobro okasnijo…Skoro da će već ipetlovi zakukurikati a u njinoj sobi gore sijalica.Šta je sad naopako?Da kažeš da su zaboravili da ugase, nisu garant. Danici se tako štogod ne može desiti. Na svemu je mučenica šparala a na struji obaška. Kad gasi sijalice ipegla na'žeravicu,da joj puno ine zameraš,al' znaš ka'sam ja ono posle kupijo radijo,volô je grešni Miloš da čuje koju. E,da bi čuo mora staviti uvo na radijo, nedâ mu ova da ga ljucki odvrne, puno to struje vuče.

Ka'sam sad ušô unutra,imam šta ida vidim…Oboje obučeni sedidu za astalom, biće da nisu ni legali.A,rekô tu smo…Kanda da je Danica zakazala satanak, al' što bi ovi političari danaske kaz'li , nemadu kvorum pa čekadu meneka…Milošu oči na pô koplja, 'nako umoran na drljači bi zadremô, al' ne pušta ga Danica. Zdravo je važan dnevni red,pa nek trpi.

"Sedi,sine,s nama da prodivanimo koju."

"'Oću,bábo,samo kaži o čem'ćemo."

"O Musi Kesedžiji iMarku Kraljeviću, mater ti jebem brezobraznu! Sedaj tudekana da ja iz tvoji'usti čujem o'š se ti ženiti il ne'š…Da znamo više na čem' smo."

Vidi Danica da je lošo pošlo,pa 'aj'sad, da malo smiri duhove.

"Mito,sine,vi'š isam kako smo nas dvoje omatorili. Nismo više kadri nizašta. Voleli li bi,čedo,da dove-deš mladu, da ne lutaš noćom po selu kô gluva kučka."

Kanda da uvod nije bijo loš,pa 'ajmo sad na ono glavno :

"Ako ne mo'š da nađeš devojku, kaži,sine,slobodno. Tol'ko provodadžija po selu,pa naće neku, jebeš joj mater, kak'a je da je…"

Zdravo se to bábi dopalo,pa 'aj'sad da se ion nado-veže :

"Jeste,sine, pravo ti mati kaže. Miraz ne tražimo…Nismo, fala Bogu, ni na lošom glasu,pa samo kaži…Ovu 'oću, ovu neću."

Posleratno doba, još se tu u svemu oskudeva, samo se ne oskudeva u mladim udovicama. U svakom šoru više udovica neg'udavača, pa jebeš mu mater, moraš pokatkad kod koje i zanoćiti.

Tu di sam ja zanoćivô mlogo je interesenata bilo pa 'ajd'da može ičija mačaka iz avlije izići da je kogod ne premeti. Premetili su oni jedareda izadružne čeze,pa nabedili na Čedu.

"Nesam ja, sreće mi. To gu onaj ugurcuz na kumriju…"

Znao sam ja da je taj aber ido bábe došô al' ćutô je kurva matora…Dugo je, da kažeš, iizdržô.

"Slušaj sine…Ti si nama jedinac imi ćemo tebeka lepe svatove napraviti.Nek se priča po selu…Koja mlada ovaj prag pređe,neće zažaliti,al' nemoj, naopako, da mi dovodiš kravu s teletom.Jesi razumô šta 'oću da ti kažem?"

"Jesam,bábo, sve sam te razumô."

"Sa dva teleta da ine divanim."

Dobro je s tim zbunijo Danicu pa se ova samo vrpolji na onoj 'oklici:

"Kak'a krava s dva teleta!Naopako,Miloše, šta diva-niš makaršta?!"

"Ništa,Danice, ja to samo 'nako…Da ne bude posle, nisam znao."

Dal'zbog sitni'sati il'krave s teletom, dobro oni imeneka zbunili, pa sad nemam više kud…Opričam ja njima sve…I za slavu u Vognju, iza tu malu Katu kako mi se zdravo dopala,a rekô bi da sam se ija njoj dopô…Ka'su ovi to čuli, o'ma'se rasanili…Ni čija je…Ni kak'a je, neg'o'ma' :

"Ka' 'š ići po nju?"

"Stan'te,svetu, ako ime Božije priznajete! Ka'ste tol'ko čekali strp'te se još malko. Otiću za koji dan pa ako 'oće da odbegne,o'ma'je dovodim."

  57.

'Oćeš sad očin štogod čekati…Kogod da si kazô keru da ne dira slaninu…Sutridan se vratijo s posla, bába čisti avliju, a mati potkrečava ciglje na baštici.

"Bog s vama dvoma, je l'vi ne znate da je danaske crve-no slovo?"

"Iju,sine,kako ne bi znali, al' da prosti Gospod isvi sveti. Kako ćemo u 'vako prljavoj avliji tol'ki svet dočeka-ti."

Au,Mito, jebô te otac lajavi! Otkud si im,zagulo,makaršta idivanijo, sad je to gotova stvar. Samo još fali da po banderama okače…..

"Dođ'te,svete, ženi nam se naš Mita!"

Na astalu sve postavljeno…Paradajz čorba itaške sa šljivama, otoiči'Danica spremila da obraduje svog mladoženju. Gutam ja nji', gutadu one meneka…

Da mi je, da kažeš, žao momkovanja…Baš nešto inije…Na sigranke odavno nisam pristô a nemam više ni s kim kô čeljade u bircuzu posediti. Svi se moji parnjaci odavno poženili, jebô me otac blesavi, dok se ja nakanem,injini će se sinovi zamomčiti.

Da mi se Kata zdravo dopala,ito stoji…Kako mi u pamet dođe,tako me neki žmarci prođedu,al' kogod da sam golišav u koprive legô…Neću ja, kobojagi, puno o njoj ni da premišljam,al' badava kad je ne mo'š iz glave istera-ti…

Di ćeš se lakše brige rešiti ako ne'š u bircuzu…Pust ovaj kô da je kuga u njega udarila, pa se Vlajko zdravoobradovô da ima s kime prodivaniti koju,a imeneka sunce ogrejalo.Stari smo pajtaši bili, a jebeš mu mater, ako se kogod u selu u te stvari razumô onda je to on…

Još sam ja deran bijo ka'su ga njegovi prvi put oženili,al' nije to dugo trajalo. Nisu prijatelji ni sav štafir preneli Vlajko najurijo mladu. Kad ga kogod priupita što je najurijo, on mu odgovara :

"Mani je u materinu! Ne ume da mesi rezance."

Dal'je i posle kod rezanaca zapinjalo il'ko zna šta, uglavnom, zaređôti moj Vlajko pa jednu otera, drugu dovede. Ako koja i prezimi, neće duže od Đurđevdana…Ko zna dokle bi to tako išlo da ga jedared nije đavo odvô na šabački vašar. Ožderô se zagula pod nekom šatrom pa srao, kô što je umô, dok ga neki baća nije tresno flašom u glavu. Pukla flaša a pukla iglava…Nisu ga oni doktori u ambulanti još ljucki ni zašili, očas on 'nako smutljiv našô neku babicu pa je pravo s posla dovede kući…

Fali se Vlajko naveliko…Kako mu kogod u bircuz uđe,mora jednu popiti za novu mladu…Ono stvarno, što jeste-jeste…Ova ni nalik na one ranije. Gospođa Živka gracka žena, ume da drži do sebe,al' drži isvet da neće ona kod Vlajka puno 'leba pojesti…

Neće očin! Da ga sučim omađijala,ne bi ga tako naje-dared promenila. Ono kadgoda…Da on trezan bircuz zaključa, bože sačuvaj…Sad vraga. Ako zajutra popije jednu il'dve, u vr'glave, a posle celi dan tuče po kabezi. Smeje mu se svet kako svaki čas trči da piša,al' ništa ovaj ne mari…

Došlo proleće…I matičar u Opštini ne može od smeja sve one zakone ljucki da isčita al' smejô se on il'ne smejô, brak je sklopljen. Kad ledadžija donese led ostavi ga u bircuz pa trči kod gospođa Živke po novce. Za vino irakiju, isto tako…Što ona ne proba ine aminuje,to u bircuz ne ulazi.

Išlo tako kako je išlo, dok se gospođa Živka nije najedared pobolela. Pala u krevet,pa Bogu dušu…On da je tak'u gledi, nit'ume nit'je od bircuza kadar, pa di će sad išta će, nađe neku devojku da je ona dvori. Ova mlada ilepa,al' zdravo vredno isposobno čeljade. Ništa njoj nije teško. Po ceo Božiji dan trči oko Živke,pa je ova zdravo zavolela. Kako joj kogod u vizitu dođe, dal'će jednu il'dve o svojoj boleštini prozboriti, pa o'ma'pređe na malu…Ne može da je nafali…

Teradu nju lekari u banju…Dal'u Vrnjačku,dal'u Koviljaču, nije to sad ni važno, važno je da Vlajko ne pita šta košta… Ako treba, kaže,ibircuz će prodati samo da jojštogod pomogne.

I pomoglo…Kad je ova u banju polazila, na jedite je jade u ajziban popeli, a ka'se vrnula,sama sišla isama do kuće došla…

Čudo Božije…Svi se redom krstidu, al' kanda da će tu još kojekak'i čuda biti. Nije ona puno u banji ni bila,al' di ćeš ti lisicu u kokošincu ostaviti…Ono kadgoda, doki jedna mušterija za astalom sedi, nema ti kod Vlajka fajronta asad,vraga…Jel'omrklo,žuri mu se kući…

Što mu se žuri,nije teško pogoditi,a pogodila to posle igospođa Živka. Kod ovi'naši'snaša očas bi tu masna soda proradila,a kod ove jok…Pismena žena, neće mlogo ni da kune ni da proklinje negi'lepo oboje stavila pred sebe.

"Čula sam to, to ito…Jel'istina?"

Ova mala pocrvenila od stida. Suza suzu stiže, al' kobojagi, ništa ona ne priznaje…Vlajko stari uncut, kune se do neba:

"Nije,Živka,ocovog mi groba, laže svet. Pa ja nju gledim kô rođeno dete. Eto ne vidijo na oba oka ako te lažem."

Otkad ga znam,umô je tako da se kune kôCigani na vašaru. Kol'ko sam ga puti svojim očima gledijo kad mu se mušterija žali na vino…

"Vlajko, mater ti jebem brezobraznu. Zar meneka 'vako sirće da poturaš?"

"Nisam 'teo, dece mi. Ja onomad sklonijo bure a vi'š ti,neko ga vratijo. U,dobro si mi kazô, idem sad o'ma'da ga prospem."

Laže,pička mu materina! Nit'je njemu kogod u podrumu bijo nit'je on imô dece. Zna on dobro da je vino prokislo,al' neće Čivut da šteti. Jel'se kogod dobro nacvrcô,potu-ri mu,pa ako prođe,prođe,ako ne prođe,nikom ništa.

I kod gospođa Živke će ovog puta proći,al' evo kako…

"Slušajte me,vas dvoje…Šta svet po selu priča,to mene ne interesuje. Da me interesovalo,ne bihu ovu kuću ni ulazila. Ako je nešto među vama bilo,ne zameram vam,a ako nije ništa bilo, potrudite se da bude."

Zinô Vlajko kô tiče…Više su njega puti u laži u'va-tili neg što je istinu divanijo, al' 'vako štogod još nije pasirô.

"Ti si,Vlajko,držeći čovek,a ja ti, ovakva kakva sam, ništa ne mogu pružiti. Da živa u grob legnem ne mogu,a da idem iz kuće neću dok me iz nje ne iznesu."

Ondak ovoj maloj:

"Ti si,srećo moja,mlada iživot je pred tobom. Lepa si izgodna, možeš naći imlađeg ilepšeg od mog Vlajka,al'da znaš da te niko od njega neće više voleti ibolje sačuvati. Vidiš isama da u ovoj kući ima svega,a kad mi pomremo,sve to tebi ostaje."

Kome će šta iz kuće ostati to je njina stvar, al' selu bogami, velika muka ostala. Snaše po šorovima ožva-lavile od olajavanja, oni muški da pomredu od ljubomore, al' čudo,kô svako čudo… Kako došlo,tako iprošlo. Ovu malu prozvali Živkica pa kad nji'dve pod ruku šorom prođedu, milinai'glediti…

Od cele stvari ostala samo pesma što su je bećari jedared spevali…

                "Jorgandžije jorgan kroje,

                 poručijo Vlajko jedan za troje" 

58.

Nisam ja uspô sve do kraja ni da se izjadam,kad upada Sima šušak, zadružni kurir.Čudo jedno od čeljadeta.Dal'su njega bećari tako prozvali što šuška kad divani il'što je na sav svet šušljiv, ne umem ti kasti, al' da se Čeda s njime zdravo napatijo, to zasigurno znam…Digod da ga pošlje,brez cedulje ništa ne vredi jerbo nije ovaj kadar dve reči upamtiti.Više ti je on na njega 'artije potrošijo neg'na sve zadružne poslove,al' da ga iz službe najuri,ine pomišlja…

Kol'ko ga Gospod u svemu uskratijo,tol'ko mu i jakog šuraka udelijo.Nije ovaj bijo ni neki veliki borac, nit'je štogod od škole imô, al'eto…Umô je čovek pametno da ćuti pa iz Putinaca u Rumu,iz Rume u Mitrovicu,pa na posletku ido Beograda došô.

Sestra kô svaka sestra, ne može više da gledi brata kako se sa sedmoro dece pati.

"Slušaj,Simo…Sve ti je Milisav za zadrugu sredijo, ali…"

Šta je to "ali", sa' 'š viditi…

"'Ajde si,Simče,da nazdravimo…"

"Jok,fala."

"Oćeš si,špricer?"

"Jok,fala!Ja,druže upravniče,ič ne pijem."

"Ništo ne piješ?...Koj ćeš mi moj tak'i nikakav kad ništo ne piješ?"

Ne veruje Čeda dai tak'i u Putinci ima,al' ne veruje ni Sima šta ga snašlo.

"Jel'tako? Daj 'vamo tu flašu."

Kad je Sima nagô'mal'se drug upravnik nije šlogirô. Kakav cug, naopako! Nema tu cuga…Samo čuješ "klo", "klo",a jabučica na grkljanu i ne mrda. Izgorela mučenica kol'ko je brlje preko nje prešlo.

"Lele,mater ti jebem itebi ionom ko te poslô."

E, poslô sad njega Čeda po meneka,pa kad je ovaj vidi-jo da nisam kući, nikog ništa ine pita, zna već di sam…

"Kumrija,mater ti jebem blešavu, di se šmucaš? Traži te Čeda od jutroške."

"Jebo te Čeda! Sedaj tudekana da iti jedared piješ s pravim ljudima."

"Ne šmem,brate šlatki, na šlužbi šam…Ubiće me Čeda 'nako šašav."

"Kak'i Čeda, kak'a pizda materina!Dosta su Miti kumriji zapovedali kojekak'i dođoši. Ovo je moje selo ibiće 'nako kako ja zapovedam…Jesi me razumô?"

Čisto sumnjam da je sve razumô al' poslušô…S pija-nom se zagulom nije sigrati,a iVlajko donô čokanjče ito ono veliko…Zamirisala dudinjara pod nosom pa jebô sad iČedu izadrugu!

"Znaš ti,kumrija,da ovaj najmlađi deran nije njegov?"

"Kako nije, naopako?!"

"Nije, nije…Celo selo o tom divani. Zdravo lepo dete,a ne šuška."

"Pa čiji je ondak, sin ga dečiji?!"

"Kaže svet da je od ovog novog pope…Otkud znam…Nisam ja držô sveću."

"Vlajko,mater ti jebem šašavu!Ne šigraj še š onim što nije za šigru. Jel'žnaš da ža tak'e štvari koljem?"

Možda bi zagula nekog drugog inapô,al' Vlajka neće garant. Stari su oni pajtaši,pa im svaka zajebancija ipriliči a da vidišda im se ni muke mlogo ne razlikuju. Ovom puna kuća svega,samo nikad kolevku u nju nije unô,a kod ovog jedan pendžer i jedna vrata. Da mučenik odnekud svakom krevet inabavi, badava kadi'nema di poređati…

U neko doba gurka me Vlajko ispod astala…Čeda stoji na vrati igledi nas :

"Majke vam ga nabijem na obojicu!Lele,Vlajko,davaj nož da utepam luđaci."

Skoči Vlajko u momentu,al' kak'i nož, daleko ga bilo! Potura mu 'oklicu da sedne s nama:

"Izvoljevajte,druže upravniče, nemojte se srditi, greota je. Mita nam se ženi,pa čovek čašćava."

"Lele,zar gu ima lujka iza njeg'da pođe?"

"Ima,druže upravniče, ako Bog dá, u subatu idemo po nju."

Držô Čeda da ga zajebavamo,al' sad najedared svatijo da ima tu štogod iistine.

"Koj si ide?Ti imoja Milanka. Jel' takoj?"

"Tako je."

"A, znači u tom grmu lega zajko. Zato te ivikam celi dan. Poručila Milanka da je zaj'tra čekaš na stanicu."

E,sad kad je stvar već dotle došla,nema druge neg'da slavimo. Sima ija smo, da kažeš,pri fajrontu, a da Čeda puno ne kasni,iznômu Vlajko pun balon rizlinga krušedolskog…

"Ovo mi je lično vladika naš sremski poklonijo ka'sam jesenaske vodijo moje ženske na Majku Angelinu…"

Dal'laže, dal'istinu divani, materina će ga znati, al' ako je iod vladike,nije baš ljucki osvećeno…Očas Čeda počô da zapliće jezikom:

"Majke ti ga nabijem,kumrija, mlogu si mi mio,al'lud si,brate,kô da sam te ja načinijo!Da zna'eš da živ nisam bijo od brigu da ne muvaš ti štoj s moju Milanku."

  59.

Tu negdi…Dal'će biti tri'es'druge il'tri'es'treće, srpska seljačka stranka drži zbor u Putincima. Blizo su izbori pa agitju za svog čoveka, nekog poslanika Jančića…Nije se moj deda Marko uplitô u politiku ni kol'ko Švabe u ćirilicu al' eto…Pozvali ga ovi kô uglednog domaćina, a kako sam ija već povelik bijo, di će sad tako štogod brez meneka proći…

Jančić je kažedu, u svoje vreme veliki trgovac bijo, a kad je usrô motku u angleraju, bacijo se na politiku. Šta'š,čedo,većeg angleraja od poitike pa da vi'š da nije puno ni pogrešijo. Išlo mu to od ruke… Nisam se ja ni rodijo kad je za poslanika izabran,a kô poslanika su ga isa'ranili…

Ni on sam ne pamti kol'ko je 'vaki'zborova preko glave preturijo,pa zna čovek reda iabera. Na tak'im se stvarima ne špara. Dovukôiza pojesti iza popiti, pô sela za astal da zasedne,niko nebi gladan ustô.

Lepo odelo, lep šešir…Pravi gospodin, a ume čovek i gospocki da se ponaša…Zašô redom od astala do astala. Kezi se inazdravlja ionima što ga voledu ioni-ma što ga ne mogu očima glediti…U jedan par eto ti ga ikod nas.Deda pije vino, tek 'nako po malko uštrcne sode,a pred meneka klaker.Jebô klaker, gledim ja u vino, al'badava... Da smo sami,dao bi mi deda koji put da gucnem,al' nejde sad pred tol'kim svetom.

"Pomoz Bog,deda Marko! Kako zdravlje junačko?"

Ne stiže ovaj čestito ni otpozdraviti,a da na pita-nje odgovori, ni slučajno…

"O, al'ti je lep unuk!Kô slika…Vidi,Boga ti, plju-nuti deda."

Čelo nas sedi neki deda Trifun opančar…U svoje doba dobre je opanke pravijo dok jedareda nije prešô na one ženske sandalice na štiklice. Izveštijo se ljucki pa malo po malo, retko koja svekrva uSremu da će ti brez nji'snaju u kuću dočekati…

Ne umem ti kasti dal'je mučenik kadgoda iza svoju mladu sandalice spremijo,al' nijei'ova nikad nazula.

Čerez njega selo neko dete, bog te pita čije je. Jančić ga pomilovô po glavici,pa će ti 'nako u dahu:

"Vidi, vidi...Pa iti si,blago meni,pljunuti deda Trifun. Ako, ako...Bogu milom fala!"

Kad je narod prsnô u smej,s'vatijo Jančić da je uprskô,al'ništa ne mari. Ne da se on zbuniti. Jebô deda Trifu-na, ko mu je kriv što se nije ženijo,pa tera dalje,al' kogod da se ništa nije desilo.

"Kako ste?O, baš se radujem što vas vidim…"

Sve tako redom dok poslednjeg astala,a kad se narod dobro privatijo jela ipića popô se Jančić na binu…Nasred bine razglas iz Štraserovog bijoskopa, jaki,jebô ga Švaba, kako ovaj kucne u mikrofon,tako one kutije zagrme kô kaćuše.

"Dragi moji Putinčani, braćo moja…Volem vas, al' kô da sam se među vama rodijo…"

Dobro…Sad ka'smo svoji,sa'će sve ići lakše…Vi ste,braćo,ovo, vi ste,braćo,ono…Najbolji domaćini, najbolji majstori…

"Di bi nama bijo kraj da su svi tak'i?"

Veze li veze…Jebô ga otac! Znaš da laže,a lepo ti ga slušati. Samo pazi ti sad…Konac delo krasi,a Jančić to ljucki uvežbô…

"Dragi moji Putinčani…Glasali vi za mene il'ne glasali,ja ću opet biti vaš poslanik…"

Jesil'razumô šta je 'teo da da kaže?Ja sam ga 'nako balav o'ma'razumô…Dragi moji Putinčani,od volje vam glasanje,al' ako ne glasate za mene,jebali ste čvorka…

Ni bába nije volô politiku pa nisam s njim o poli-tiki nikad ni divanijo. Kako bi ti kazô…Imali smo neki stid, da izvineš, al' kogod da o onim stvarima divanimo…Znam samo da je zdravo volô starog kralja Peru. On ti je,čedo,bijo narocki čovek,a seljaka u tak'im stvarima ne mo'š zaluditi.

Aleksandra nije volô ni kô prestolonaslednika,a kô kralja obaška. Kad mu ovi iz Opštine rebnu porez o'ma'on jebe mater ivladi ionom napuderisanom.

Jedared mi nešto tako nadošlo,pa reko''aj'baš da ga pitam:

"Jel'bábo...Kad je ono bilo jesil'za kralja il'za Tita, di si ti ubacijo kuglicu?"

"U pičku materinu! Di bi drugo?"

  60.

Navek sam se ja pitô šta je to Stvoritelj zapravo 'teo kad je prvog Srbina iz rerne izvadijo. Ako je, da kažeš, štogod u receptu omanô, u redu…Al'pazi ti... Ako ga je baš tak'og izamišljô, onda je tu neka gadna zajebancija po sredi….

Ume Srbin ida zapeva ida zaplače ida mazi ida tuče, sve ume, samo ne ume da razume.

'Ajd'za druge…Nekidu u materinu, ni oni nas ne razumedu, al' ne volem ja,čedo,što mi sami sebe ne razumemo.Dok sam ono kadgoda u snagi bijo,malo koji Nikoljdan u Lazarevcu da je brez meneka prošô.Vole zet kad mu na slavu dođem, vole imoja sestra,al'…

"Volem,brate,kad mi dođeš, naopako da ne bi vole-la, al'što moraš navek da se oždereš?Stid me lepo od ovog sveta šta će kasti za nas…Kak'a smo to familija?"

On ga jebô, šta će kasti…Popijedu Šumadinci triput više od meneka,al'eto…Ona njina kuvana, mekana kô pišaćka, pa me očas prevari. One prve godine, supa na astal, a ja,čedo,pod astal.

Dobro sad…Slava kô svaka slava…Kom je volja -nek pije, kome nije -nek ne zakera…'Ajd'o ovom, 'ajd'o onom,pa divanu nikad kraja. Popi,prika,jednu za Kosovo, popi drugu za Miloša, pa dok dođemo do Tita iDraže,već se tu društvo dobro zagrejalo…

"Šta ka'š ti,prika Mito, će bidne nešto od ovo naše bra'stvo ijedinstvo?"

"Biće,prijatelj Živadine, kako neće biti…Brat je mijo koje vere bijo…"

"I to što kažeš…Ja sam jesenas ostô bez brata, znaš kol'ko mi fali…"

"U,boga ti,prijatelj Živadine…Od čeg je umro?"

"Nije umro…Odalamijo me motikom po glavi zbog upi-šane šljive."

Do naredne slave dal'je koj koga sučim odalamijo, ne umem ti kasti, al' sad situacija gadno zategnuta…Niko goste na kapiji ne dočekuje,a u kući još gore.Sestra plače u kujni a prijatelj Mikajlo u gostinjskoj sobi. Namak ispod kandila iSvetog Nikole.

"Brate mili,dobro si mi došô da mi muke skratiš…"

Šta je sad, naopako?Šta će biti…Moj ti se zet neki dan dobro ožderô,pa zapevô :

"Marširala, marširala kralja Petra garda…"

Jebô je on igardu, da se golišav nasred kafane skinô, ne bi milicija tako brzo došla… 'Aj'ti,Žićo,u buvaru,pa pevaj,brate,kol'ko ti volja…

Kod prijatelj Mikajla svaka suza triput teža od snajini'…Čerez tri sina sam je jutroske s popom slavski kolač okrećôipečenicu spremijo. S najstarijim Milova-nom već odavno nije u ljubavi. Nije ovaj ni materi na sa'ranu došô pa ga, da kažeš, nije puno ni očekivô,a ovaj srednji poslô pismo…

"Dragi tato, sretna ti slava! Ja ti,tato,ne mogu doći, ovi moji na poslu gadno bi mi zamerili…"

Boji se čovek,a boje se u ovi u selu dok ne vide kako će Žića s njegovom muzikom proći. U tišini večerali, u tišini se ono malo gostiju razišlo, pa ka'smo ostali sami kaže meneka prijatelj Mikajlo:

"Mito,sine, Bog mi je svedok da ovo što je mene snašlo nikom ne želim,al' ti si mlad idočekaćeš da neće nikog ni zaobići. Ko je svoju veru na panj stavijo,na tom će mu panju iglava ostati…"

 'Ajd'sad…Da je Srbin zlopamtilo,ni sam sa sobom ne bi divanijo,pa eto…Fala milom Bogu iSvetom Niko-li, nagodinu opet puna kuća sveta.  Titovi samoupravljači,lepe plate podobijali,pa svanulo iseljaku. Nepitadu varošani pošto je kajmak, samo da je ljucki mastan…

Kad je sve dobro,teško ti je, da kažeš, koga inapasti al' kak'a je to slava ako niko nikog ne napadne…O čemu ćeš sutridan kô čeljade pričati…

"Jel',prika Mito, jel'i vi Prečani slavite slavu?"

"Idi,prijatelju,u vraga! Dašta neg'slavimo!"

"Mislim,baš 'nako… Dođe ipopa?"

"Pa viš' sad, kako bi ti kazô…Veliko je selo,a puno svečara. Ako popa digod ine stigne,poš'lje popadiju…"

Jesam mu dobro kazô?Mater mu jebem brezobraznu,po tom njegovom šta ispada…Ispada da mi prečani inismo neki Srbi…

Da je on meni kazô :

"Nisi ti,Mito,muško…''

Molim lepo…Popô bi se nasred astala iskinô čakšire,pa nek sam oceni,al' nije 'vako ni 'oklica loša. 'Nako najeđen dobijo neku snagu,pa kô da sam se na Frušku goru popô…

"Braćo moja, dragi Šumadinci! Kazô bi vam sad što-god što garant još niste čuli…"

Ej,bog te jeb…Jel'postoji tako štogod da Srbin nije čuo. Ja sve držim da su Srbi digod iz prikrajka slušali ikad je Hristos apostolima divanijo šta im je na zemlji činiti,al' badava kad nisu ništa upamtili.….

Presta graja najedared,pa se ireduše u kujni zdravo poplašile…

"Svi ste vi,braćo,čuli za veliku seobu iko je vodi-jo."

Jesmo kažedu, kako da nismo, al' nemoj sad zatezati kô usran gaće. Pređi o'ma'na stvar.

"Vi'te,braćo,'vako…Kad je Arsenije povô Srbe, tu je,kažedu,negdi čelo današnjeg Zemuna prešô Savu…"

Dal'je ovaj baš tudekana prešô, materina će ga znati, al'ništa ovi ne poriču,pa 'aj'mo sad dalje…

"Ka'su prešli preko,okrene se Arsenije da se pos-lednji put pozdravi sa starim zavičajem…"

Lepo me, da kažeš,ipošlo, pa još ti ja tudekana koješta nadrobim. Bože me prosti, al' kogod da sam lično do Arsenija stajô.

"A jel'znate,braćo,šta je ondak Arsenije priupitô svoje glavešine?"

Otkud bi znali…Čekadu ljudi da čujedu.

"Priupitôi'je,braćo,jel'su svi prešli.Kažedu ovi:jesu,gospodaru…Svi su prešli,samo su Turci iCigani ostali…"

Gledim oko sebe, bog te jebô,isprva svi ćutidu,al' kad ondak skočiše…

"Prika Mito…Da nisi gost,kô što jesi, znaš kako bi sad pazarijo. Bog me jebô ako ne bi peške za tvoje Putince potrefijo…"

  61.

Ništa me, čedo moje, o zdravlju ine pitaj. Ne kaže ono svet zabadava: jel'ti broj godina prešô broj cipela o'šô si u materinu… Nit'si više kadar kô čeljade pojesti nit'popiti….

Ej,bog te jebô, ono kadgoda, Dunav sam mogô popiti,a sad se očas prevarim…Eto onomad…Nedelja zajutra, zdravo lep dan osvanô, pa 'ajd',reko',da počistim šor. Ta nisam ni dvaput metlom zamanô,kad eto ti ga moj šogor Žika:

"'Aj'mo šogore na jednu s nogu, šta tu mlatiš po šoru kô nova mlada."

Kak'a jedna, ne bilo je…Obrlatili nas oni bećari pa svaki čas :

"'Ajde,dejka, kako ono ide?"

Dopalo se njima kako to ja imoj šogor radimo. Ja njemu: spasi Bog…A on meneka: Na spasenije šogore…"

Ne mogu oni kobojagi da upamte,pa 'ajd'još jedared, pa još jedared, pa jebeš ga…Dok su oni upamtili,ja sve zaboravijo…I di sam došô, iskim sam došô,a o tom di sad treba da idem,da ti ine divanim…

U neko doba, ljucki mi se pridremalo…Očas sam ja napipô papuče ispod astala,a dal'sam baš na moje natrefijo,još ne mogu garantovati. Gledim u šogora, ništa se ovaj,da kažeš,ne buni, al' zdravo me ove žuljadu...

"Jebô te otac,Mito,itebeka ipapuče. Ako sii'natraške nazuo, dobro je, ako nisi,ondaksu ti noge otka-zale…

Kod mom šogora po tom pitanju još gora situacija. Nije kadar ni s rođenim nogama se izboriti,a sa štakom da ti ine divanim…

Ej, da ga kogod priupita :

"Žiko,brate slatki, koja ti je leva, koja desna,a koja je štaka?"

Ne bi iz prve utrefijo…Nismo mi, čedo moje, ni na naš šor iz prve utrefili…

"Deco jel'znate vi u kom šoru živi deda Mita kumrija?"

Gledi dečurlija u matore zagule,pa će ti ovaj jedan :

"Pa ti si deda Mita…"

"Znam ja da sam deda Mita, majka ti pevala! Ne znam u kom šoru živim…"

Ka' smo ono pedeset ineke u tom našom šoru jendeke kopali,nismo računali da ćemo kadgoda i ostariti…Moj ti šogor napipô ćupriju,a ja jok…Da se štogod koprcam, ne vredi, a da će mi kogod pomoći neće. Oslonijo se ovaj ugurcuz na platno ine mrda. Drži on platno, drži platno njega, tol'ko se voledu da im se ne rastaje…Ćutim ja,ćuti on, nije nam do divana, al' u neko doba evo ti moje šogorice Branke. Kad je Žika spazijo,o'ma'se od zorta malko povratijo:

"Ej,Branka, što se Mita ožderô, on ga jebô, ne može da ide."

Srpska posla,pa to ti je…

Nastaviće se ... 

PODELITE OVAJ TEKST NA: