detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 6

Dr SIMO JELAČA

VILIJAM I KEROLAJN HERŠEL (1738-1821 i 1750-1848), britanski astronomi

Obojica su rođeni u Nemačkoj, Britanci po nacionalnosti, Vilijam i Kerolajn Hersel ostali su upamćeni po otkrićima iz oblasti astronomije, naime Vilijam je nakon otkrića teleskopa otkrio planetu Uran, a Kerolajn je posle Vilijamove smrti otkrila osam kometa .

DOSITEJ OBRADOVIĆ (1739-1811), tvorac srpskog identiteta

Dositej Obradović je rođen u Čakovu u Banatu, rano je ostao bez roditelja i prebegao u fruškogorski manastir Hopovo, gde je postao kaluđer. Interesovala ga je i crkvena književnost i srpska istorija, posebno Dušanov zakonik. Otišao je u svet relativno rano, već 1761. i tu se zadržao 40 godina. U Haleu u Nemačkoj usvojio je slogan „Obrazovanjem do slobode“. Radio je kao nastavnik, lekar, lektor, predavač i postao poliglota, naučio je: grčki, latinski, nemački, engleski, francuski, ruski, albanski, rumunski i italijanski.

Dositej Obradović je u Srbiji upamćen kao osnivač prve škole u ​​Srbiji i kao prvi srpski moderni pisac. Osnivač je beogradskog Liceja i prvi ministar prosvete u Srbiji. Pomogao je i osnivanje Velike škole u ​​Beogradu 1808. godine i otvorio Beogradsku bogosloviju. Lično se starao o obrazovanju Karađorđevog naslednika, sina Alekse. Pre smrti, radio je i na otvaranju prve štamparije u Beogradu. Dositej Obradović otvorio je put delatnosti Vuka Stefanovića-Karadžića i prvi u Srbiji počeo da piše na narodnom jeziku, prostom narodnom dijalektu. Otuda se Dositej i Vuk smatraju začetnicima moderne srpske kulture.

Mnogo je putovao, boraveći na Krfu, Svetoj Gori, Peloponezu, Izmiru i Karigardu, Veneciji, Zadru, Beču, Karlovcima, Bratislavi, Trstu, Lajpcigu i Haleu, Parizu, Londonu i mnogim drugim mestima. Najvažnija pisana Dositejeva dela su: Život i priključenje; Pismo Haralampiju; Sovjeti zdravog razuma i drugi. Jovan Skerlić je za Dositeja rekao da je za života video i znao više od bilo kog živog Srbina.

ŽOZEF MONTGOLFIER (1740-1810), francuski balonista

Braća Žozef i Etjen Montgolfije su prvi pronalazači balona na vrući vazduh, koji je poleteo sa čovekom 1783. Prvi balon napravljen je na bazi toplog vazduha, iako su eksperimenti vršeni i sa vodonikom. Njihov sunarodnik Žak-Aleksandr-Sezar Šarl je nešto kasnije izveo let u balonu na bazi vodonika.

KARL VILHELM SCHEELE (1742-1786), švedski hemičar

Karla Sile se smatra otkrićem kiseonika, dve godine pre Jozefa Pristlija, 1772. godine, ali nije odmah objavljena. Nakon toga je 1774. otkrio hlor, a 1775. je primljen za člana Stokholmske akademije nauka. Sile je takođe zaslužan za otkrivanje uticaja svetlosti na soli srebra, što je kasnije postalo osnova za razvoj fotografije. O Siletu je pisalo da je bukvalno spreman da pogine za nauku.

ANTOAN LAVOAZIJE (1743-1794), francuski hemičar

Lavoazje je bio najcenjeniji hemičar u svoje vreme, a ipak je završio na giljotini. Lavoazje se i danas smatra osnivačem moderne hemije. Njegovi zaključci su doveli do restrukturiranja u hemiji, slično kao što su Njutnovi imali efekta u fizici. Prve Lavoazijeove studije uključivale su merenje dobitka ili gubitka tokom zagrevanja i sagorevanja supstanci. Ovi eksperimenti su doveli do Lavoazijeovog zakona održanja materije. Zatim je eksperimentalno dokazao da čvrste supstance dobijaju masu tokom sagorevanja, a rezultat je reakcija vezivanja gasova iz vazduha (uglavnom kiseonika). Utvrdio je i prisustvo azota u vazduhu, kao neutralnog gasa. Svoja otkrića je rezimirao u Elementarni tretmani u hemiji. Time je potvrdio da jeste kiseonik je vitalna komponenta u procesima disanja i sagorevanja. Takođe je sumirao prethodne nalaze francuskih hemičara i potvrdio da je voda kombinacija vodonika i kiseonika. Sa ovim nalazom došao je u sukob sa Kevendišom i Džejmsom Vatom, koji su do istog otkrića došli pre Lavoazijea. Radeći kao hemičar istraživač, Lavoazije je radio i u kompaniji za naplatu poreza, pa je došao u sukob sa francuskim revolucionarima, koji su ga giljotinom osudili na smrt. Nažalost, tako je završio jedan od najpoznatijih francuskih naučnika.

ALESANDRO VOLTA (1745-1827), italijanski fizičar

Volta je pronalazač baterija za skladištenje statičkog elektriciteta. Proučavao je nalaze Luiđija Galvanija, ali je odbacio njegove tvrdnje da zupčasti bubnjevi zadržavaju električnu energiju. Volta je, pak, utvrdio da su različiti metali važan faktor za proizvodnju električne energije. Inače, Galvani i Volta su bili lični prijatelji i Galvani je svoje nalaze poslao Volti na reviziju, očekujući pozitivan odgovor. Međutim, došlo je do neslaganja. Dok je pravio baterijske ćelije, Volta je stavio jezik između metalnih elektroda da bi odredio protok struje. Time je otkrio da u tečnim baterijama sa srebrnim i cink elektrodama, kada je kolo zatvoreno, teče struja. Za ova dostignuća Napoleon je Voltu proglasio grofom, a potom i senatorom Lombardije i dodelio mu orden Legije časti.

EDVARD DžENER (1749-1823), engleski lekar

Edvard Džener je lekar koji je napravio prvu vakcinu na svetu. Proučavao je anginu, a svoje najveće otkriće napravio je eksperimentišući sa malim boginjama. U njegovo vreme svaki peti stanovnik je umro od malih boginja, a prirodnog leka nije bilo. Primećeno je da preživeli ne mogu drugi put da obole od iste bolesti, pa su prvi eksperimenti krenuli u pravcu inficiranja otvorenih rana malim boginjama. Međutim, ovaj postupak se pokazao kao rizičan. Tokom 1796. dr Edvard Džener je čuo anegdotu da dojilje koje su obolele od vodenih boginja nisu mogle da dobiju male boginje. Znalo se da su ovčije boginje blagi oblik malih boginja i da nisu uzrokovale smrt. Dana 14. maja 1796. godine u ordinaciju dr Dženera došla je gospođa Sara Nelmes, medicinska sestra koja je bolovala od ovčijih boginja. Doktor joj je izvadio mleko i ubedio oca osmogodišnjeg dečaka da ga zarazi. Očekivano, dečak je dobio lakši oblik vodenih boginja i brzo je preboleo. Ubrzo potom, dr Džener je istog dečaka zarazio latentnom dozom malih boginja. Nije bilo bolesti. Doktor je ponovio svoj eksperiment posle nekoliko meseci na istom dečaku, ali se male boginje nisu pojavile. Iako još nije znao pravi način delovanja, dr Džener je zaključio da je vakcinacija pravi metod borbe protiv malih boginja. Zatim je 1798. objavio delo ‘’An Inkuiri into the Causes and Effects of Variolae Vaccinae’’, koje je dovelo do njegovog masovnog prihvatanja, a od 1900. postalo je jedini način borbe protiv velikih boginja u svetu.

ALEKSANDAR MAKENZI (1764-1820), škotsko-kanadski istraživač

Aleksandar Mekenzi je prva osoba koja je prešla severnoamerički kontinent, od severne Kanade do Meksika. U Kanadu je emigrirao iz Škotske i zaposlio se u firmi za trgovinu krznom „Hudson Bej Kompani”, pre nego što je krenuo na put da istražuje plovni put do Pacifika. Posetio je Velika jezera 1789. godine, kojom prilikom je otkrio reku koja teče u pravcu zapada. Počeo je da prati njen tok, ali se razočarao kada je otkrio da teče u severnom pravcu, na Arktiku. Ta reka je kasnije po njemu nazvana reka Mekenzi. Njegova otkrića su kasnije pomogla da se sever Pacifika otvori za evropsku imigraciju.

DžON DALTON (1766-1844), engleski hemičar

Daltonova atomska teorija transformisala je osnove hemije i fizike. Početkom devetnaestog veka, Englez Dalton je istraživao rastvorljivost gasova u vodi. Verovao je da su gasovi u obliku atoma, prema ideji koja je važila još od Demokrita (460-370 pne). Dalton je, međutim, dao objašnjenje ulaska elementarnih gasova u jedinjenja tokom hemijskih reakcija. Svoju teoriju je objavio 1803. godine, a objavio je knjigu „Novi sistem hemijske filozofije” 1808. Njegovo objašnjenje glasi: „Atomi istih elemenata su identični, nisu stvoreni niti uništeni, sve je napravljeno od atoma, hemijskih promena. su jednostavno pomeranje atoma i jedinjenja su sastavljena od atoma odgovarajućih elemenata". U istoj knjizi sumirao je ranije poznate elemente sa njihovim atomskim težinama, u poređenju sa vodonikom, čiju težinu je usvojio kao jedinicu. Prema tome, ugljenik je imao atomsku težinu 12, kiseonik 16, itd. Dalton je, međutim, pogrešno zaključio da elementi uvek reaguju u odnosu jedan na jedan, prema kojem je molekul vode bio HO, a ne H2O. Pored navedenog, Dalton je izveo i svoj zakon „parcijalnih pritisaka“, po kome se vazduh sastoji od mešanih gasova, a ne od jedinjenja, i prvi je potvrdio jednako širenje svih gasova pri jednakom porastu temperature. On je takođe prvi odredio tačku rose.

ANDRE-MARI AMPER (1775-1836), francuski fizičar i matematičar

Hans Kristijan Ersted (1777-1851) je prvi primetio da se magnetna igla uklanja kada se primeni struja. Majkl Faradej (1791-1867) prvi je primenio Erstedovo otkriće, ali je sve to ostalo nerazjašnjeno do Amperovog tumačenja. Osnovao je granu elektromagnetizma u nauci. Amper je bio briljantan matematičar i predavao je matematiku u svom rodnom Lionu u Francuskoj. Od 1802. godine je profesor fizike i hemije, a Napoleon ga je postavio za inspektora na univerzitetu. Baveći se elektromagnetizmom, on ga je matematički definisao i nazvao elektrodinamikom. Amper je primetio da jedna struja utiče na drugu. Takođe je ustanovio da dva magneta utiču jedan na drugog. Otuda je počeo da vidi ove dve pojave kao slične događaje. Zatim je propuštao struje kroz dva paralelna provodnika i ustanovio da, ako su struje u istom smeru, provodnici se privlače, a ako su struje u suprotnim smerovima, provodnici se odbijaju. Ovo otkriće rezultiralo je Amperovim zakonom iz 1827, koji se suprotstavlja Njutnovom zakonu univerzalne gravitacije. Dokazano je da između dva električna provodnika postoji magnetna sila proporcionalno trenutnom proizvodu, i obrnuto proporcionalno korenu njihovih rastojanja. Amper je inovirao solenoid, a u SI mernom sistemu u njegovu čast je data jedinica jačine struje "Amper".

.

AMEDEO AVOGADRO (1776-1856), italijanski fizičar

Italijan Avogadro je prvi uspostavio teoriju o zapremini gasova 1811. godine, ali je nakon toga ostala zanemarena pola veka. Avogadro je kombinovao dve nespojive hipoteze Džozefa Luisa Gej-Lisaka i Džona Daltona. Gej-Lisak je pretpostavio da se gasovi uvek vezuju jedni za druge u razmerama celih brojeva (2:1 ili 2:3), a nikada u razlomcima, pri istim temperaturama i pritiscima. Dalton nije prihvatio ovo tumačenje, tvrdeći da gasovi reaguju samo u atomskim odnosima jedan-na-jedan. U to vreme pojam molekula još nije bio jasan, a kiseonik i vodonik postoje u prirodi samo u molekularnim oblicima (H2 i O2). Avogadro je primetio da termin molekul objašnjava Gej-Lisakovu izjavu, prema kojoj četiri atoma vodonika vezuju dva atoma kiseonika, dajući dva molekula vode (2 H2 + O2 = 2 H2 O).

Prema Avogadrovom zakonu, pri istom pritisku i temperaturi, jednake zapremine svih gasova imaju isti broj molekula.

Tek 1860. godine, kada je Stanislao Cannizzaro otkrio Avogadrove neobjavljene rezultate njegovog rada, objavio ih je na sastanku hemičara, kada je zakon prihvaćen. Ovo je eliminisalo nesporazume oko koncepta atoma i molekula i njihove relativne atomske ili molekulske težine. Avogadrov broj, kao konstanta koja pokazuje broj čestica kao molova od svake supstance je 6,0221367(36) k 10″≥ usvojeno je posle toga.

HANS KRISTIJAN ERSTED (1777-1851), danski fizičar

Hans Kristijan Ersted je prvi otkrio koncept elektromagnetizma. Diplomirao je fiziku i farmaciju u Kopenhagenu, a kasnije postao direktor Politehničkog instituta. Držao je javna popularna predavanja, a 1820. godine slučajno je otkrio da igla kompasa odstupa kada se baterija upali u blizini. Zatim je ustanovio da električna struja stvara magnetno polje oko električnog provodnika. Ovo otkriće je ubrzo potom postalo ideja vodilja naučnika Ampera i Faradeja.

ŽOZEF GEJ-LUSAK (1778-1850), francuski hemičar i fizičar

Gej-Lisak se čuo u nauci nakon objavljivanja Karlsovog i Bojlovog zakona (Alekandre Jackues--Cesar Charles & Robert Boile). Prema ovom zakonu, određena količina bilo kog gasa se širi za jednaku vrednost kada temperatura raste, pri konstantnom pritisku. Takođe, pri snižavanju temperature, zapremina svih gasova se smanjuje u istom odnosu, sve do temperature apsolutne nule (-273,16°C), na kojoj temperaturi njihova zapremina postaje jednaka nuli. Stoga je Kelvinova temperaturna skala usvojila ovu vrednost za apsolutnu nulu, što je teoretski najniža temperatura koja se može postići. Ovaj zakon je objavljen u isto vreme kada i otkrića Džona Daltona, pa Dalton nameravao da diskredituje Gej-Lisaka zbog sukoba sa njegovom atomskom teorijom, ali je u međuvremenu Avogadro objavio svoju teoriju atoma i molekula 1811. koja je objedinila oba prethodna zaključka.

Gej-Lisak i njegov zemljak, Francuz Tenar, otkrili su elemente bor i jod, a 1815. godine otkrili su i cijanid, čime su opovrgli Lavoazijeovu tvrdnju da sve kiseline moraju da sadrže kiseonik. U svojim kasnijim istraživanjima, Gej-Lisak se fokusirao na reaktivnost azota i sumpora, kao i na proces fermentacije.

                                                                                              Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: