детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 6

Др СИМО ЈЕЛАЧА

ВИЛИЈАМ И КЕРОЛАЈН ХЕРШЕЛ (1738-1821 и 1750-1848), британски астрономи

Обојица су рођени у Немачкој, Британци по националности, Вилијам и Керолајн Херсел остали су упамћени по открићима из области астрономије, наиме Вилијам је након открића телескопа открио планету Уран, а Керолајн је после Вилијамове смрти открила осам комета .

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ (1739-1811), творац српског идентитета

Доситеј Обрадовић је рођен у Чакову у Банату, рано је остао без родитеља и пребегао у фрушкогорски манастир Хопово, где је постао калуђер. Интересовала га је и црквена књижевност и српска историја, посебно Душанов законик. Отишао је у свет релативно рано, већ 1761. и ту се задржао 40 година. У Халеу у Немачкој усвојио је слоган „Образовањем до слободе“. Радио је као наставник, лекар, лектор, предавач и постао полиглота, научио је: грчки, латински, немачки, енглески, француски, руски, албански, румунски и италијански.

Доситеј Обрадовић је у Србији упамћен као оснивач прве школе у ​​Србији и као први српски модерни писац. Оснивач је београдског Лицеја и први министар просвете у Србији. Помогао је и оснивање Велике школе у ​​Београду 1808. године и отворио Београдску богословију. Лично се старао о образовању Карађорђевог наследника, сина Алексе. Пре смрти, радио је и на отварању прве штампарије у Београду. Доситеј Обрадовић отворио је пут делатности Вука Стефановића-Караџића и први у Србији почео да пише на народном језику, простом народном дијалекту. Отуда се Доситеј и Вук сматрају зачетницима модерне српске културе.

Много је путовао, боравећи на Крфу, Светој Гори, Пелопонезу, Измиру и Каригарду, Венецији, Задру, Бечу, Карловцима, Братислави, Трсту, Лајпцигу и Халеу, Паризу, Лондону и многим другим местима. Најважнија писана Доситејева дела су: Живот и прикључење; Писмо Харалампију; Совјети здравог разума и други. Јован Скерлић је за Доситеја рекао да је за живота видео и знао више од било ког живог Србина.

ЖОЗЕФ МОНТГОЛФИЕР (1740-1810), француски балониста

Браћа Жозеф и Етјен Монтголфије су први проналазачи балона на врући ваздух, који је полетео са човеком 1783. Први балон направљен је на бази топлог ваздуха, иако су експерименти вршени и са водоником. Њихов сународник Жак-Александр-Сезар Шарл је нешто касније извео лет у балону на бази водоника.

КАРЛ ВИЛХЕЛМ СЦХЕЕЛЕ (1742-1786), шведски хемичар

Карла Силе се сматра открићем кисеоника, две године пре Јозефа Пристлија, 1772. године, али није одмах објављена. Након тога је 1774. открио хлор, а 1775. је примљен за члана Стокхолмске академије наука. Силе је такође заслужан за откривање утицаја светлости на соли сребра, што је касније постало основа за развој фотографије. О Силету је писало да је буквално спреман да погине за науку.

АНТОАН ЛАВОАЗИЈЕ (1743-1794), француски хемичар

Лавоазје је био најцењенији хемичар у своје време, а ипак је завршио на гиљотини. Лавоазје се и данас сматра оснивачем модерне хемије. Његови закључци су довели до реструктурирања у хемији, слично као што су Њутнови имали ефекта у физици. Прве Лавоазијеове студије укључивале су мерење добитка или губитка током загревања и сагоревања супстанци. Ови експерименти су довели до Лавоазијеовог закона одржања материје. Затим је експериментално доказао да чврсте супстанце добијају масу током сагоревања, а резултат је реакција везивања гасова из ваздуха (углавном кисеоника). Утврдио је и присуство азота у ваздуху, као неутралног гаса. Своја открића је резимирао у Елементарни третмани у хемији. Тиме је потврдио да јесте кисеоник је витална компонента у процесима дисања и сагоревања. Такође је сумирао претходне налазе француских хемичара и потврдио да је вода комбинација водоника и кисеоника. Са овим налазом дошао је у сукоб са Кевендишом и Џејмсом Ватом, који су до истог открића дошли пре Лавоазијеа. Радећи као хемичар истраживач, Лавоазије је радио и у компанији за наплату пореза, па је дошао у сукоб са француским револуционарима, који су га гиљотином осудили на смрт. Нажалост, тако је завршио један од најпознатијих француских научника.

АЛЕСАНДРО ВОЛТА (1745-1827), италијански физичар

Волта је проналазач батерија за складиштење статичког електрицитета. Проучавао је налазе Луиђија Галванија, али је одбацио његове тврдње да зупчасти бубњеви задржавају електричну енергију. Волта је, пак, утврдио да су различити метали важан фактор за производњу електричне енергије. Иначе, Галвани и Волта су били лични пријатељи и Галвани је своје налазе послао Волти на ревизију, очекујући позитиван одговор. Међутим, дошло је до неслагања. Док је правио батеријске ћелије, Волта је ставио језик између металних електрода да би одредио проток струје. Тиме је открио да у течним батеријама са сребрним и цинк електродама, када је коло затворено, тече струја. За ова достигнућа Наполеон је Волту прогласио грофом, а потом и сенатором Ломбардије и доделио му орден Легије части.

ЕДВАРД ЏЕНЕР (1749-1823), енглески лекар

Едвард Џенер је лекар који је направио прву вакцину на свету. Проучавао је ангину, а своје највеће откриће направио је експериментишући са малим богињама. У његово време сваки пети становник је умро од малих богиња, а природног лека није било. Примећено је да преживели не могу други пут да оболе од исте болести, па су први експерименти кренули у правцу инфицирања отворених рана малим богињама. Међутим, овај поступак се показао као ризичан. Током 1796. др Едвард Џенер је чуо анегдоту да дојиље које су оболеле од водених богиња нису могле да добију мале богиње. Знало се да су овчије богиње благи облик малих богиња и да нису узроковале смрт. Дана 14. маја 1796. године у ординацију др Џенера дошла је госпођа Сара Нелмес, медицинска сестра која је боловала од овчијих богиња. Доктор јој је извадио млеко и убедио оца осмогодишњег дечака да га зарази. Очекивано, дечак је добио лакши облик водених богиња и брзо је преболео. Убрзо потом, др Џенер је истог дечака заразио латентном дозом малих богиња. Није било болести. Доктор је поновио свој експеримент после неколико месеци на истом дечаку, али се мале богиње нису појавиле. Иако још није знао прави начин деловања, др Џенер је закључио да је вакцинација прави метод борбе против малих богиња. Затим је 1798. објавио дело ‘’Ан Инкуири инто тхе Цаусес анд Еффецтс оф Вариолае Ваццинае’’, које је довело до његовог масовног прихватања, а од 1900. постало је једини начин борбе против великих богиња у свету.

АЛЕКСАНДАР МАКЕНЗИ (1764-1820), шкотско-канадски истраживач

Александар Мекензи је прва особа која је прешла северноамерички континент, од северне Канаде до Мексика. У Канаду је емигрирао из Шкотске и запослио се у фирми за трговину крзном „Худсон Беј Компани”, пре него што је кренуо на пут да истражује пловни пут до Пацифика. Посетио је Велика језера 1789. године, којом приликом је открио реку која тече у правцу запада. Почео је да прати њен ток, али се разочарао када је открио да тече у северном правцу, на Арктику. Та река је касније по њему названа река Мекензи. Његова открића су касније помогла да се север Пацифика отвори за европску имиграцију.

ЏОН ДАЛТОН (1766-1844), енглески хемичар

Далтонова атомска теорија трансформисала је основе хемије и физике. Почетком деветнаестог века, Енглез Далтон је истраживао растворљивост гасова у води. Веровао је да су гасови у облику атома, према идеји која је важила још од Демокрита (460-370 пне). Далтон је, међутим, дао објашњење уласка елементарних гасова у једињења током хемијских реакција. Своју теорију је објавио 1803. године, а објавио је књигу „Нови систем хемијске филозофије” 1808. Његово објашњење гласи: „Атоми истих елемената су идентични, нису створени нити уништени, све је направљено од атома, хемијских промена. су једноставно померање атома и једињења су састављена од атома одговарајућих елемената". У истој књизи сумирао је раније познате елементе са њиховим атомским тежинама, у поређењу са водоником, чију тежину је усвојио као јединицу. Према томе, угљеник је имао атомску тежину 12, кисеоник 16, итд. Далтон је, међутим, погрешно закључио да елементи увек реагују у односу један на један, према којем је молекул воде био HО, а не H2О. Поред наведеног, Далтон је извео и свој закон „парцијалних притисака“, по коме се ваздух састоји од мешаних гасова, а не од једињења, и први је потврдио једнако ширење свих гасова при једнаком порасту температуре. Он је такође први одредио тачку росе.

АНДРЕ-МАРИ АМПЕР (1775-1836), француски физичар и математичар

Ханс Кристијан Ерстед (1777-1851) је први приметио да се магнетна игла уклања када се примени струја. Мајкл Фарадеј (1791-1867) први је применио Ерстедово откриће, али је све то остало неразјашњено до Амперовог тумачења. Основао је грану електромагнетизма у науци. Ампер је био бриљантан математичар и предавао је математику у свом родном Лиону у Француској. Од 1802. године је професор физике и хемије, а Наполеон га је поставио за инспектора на универзитету. Бавећи се електромагнетизмом, он га је математички дефинисао и назвао електродинамиком. Ампер је приметио да једна струја утиче на другу. Такође је установио да два магнета утичу један на другог. Отуда је почео да види ове две појаве као сличне догађаје. Затим је пропуштао струје кроз два паралелна проводника и установио да, ако су струје у истом смеру, проводници се привлаче, а ако су струје у супротним смеровима, проводници се одбијају. Ово откриће резултирало је Амперовим законом из 1827, који се супротставља Њутновом закону универзалне гравитације. Доказано је да између два електрична проводника постоји магнетна сила пропорционално тренутном производу, и обрнуто пропорционално корену њихових растојања. Ампер је иновирао соленоид, а у СИ мерном систему у његову част је дата јединица јачине струје "Ампер".

.

АМЕДЕО АВОГАДРО (1776-1856), италијански физичар

Италијан Авогадро је први успоставио теорију о запремини гасова 1811. године, али је након тога остала занемарена пола века. Авогадро је комбиновао две неспојиве хипотезе Џозефа Луиса Геј-Лисака и Џона Далтона. Геј-Лисак је претпоставио да се гасови увек везују једни за друге у размерама целих бројева (2:1 или 2:3), а никада у разломцима, при истим температурама и притисцима. Далтон није прихватио ово тумачење, тврдећи да гасови реагују само у атомским односима један-на-један. У то време појам молекула још није био јасан, а кисеоник и водоник постоје у природи само у молекуларним облицима (H2 и О2). Авогадро је приметио да термин молекул објашњава Геј-Лисакову изјаву, према којој четири атома водоника везују два атома кисеоника, дајући два молекула воде (2 H2 + О2 = 2 H2 О).

Према Авогадровом закону, при истом притиску и температури, једнаке запремине свих гасова имају исти број молекула.

Тек 1860. године, када је Станислао Цанниззаро открио Авогадрове необјављене резултате његовог рада, објавио их је на састанку хемичара, када је закон прихваћен. Ово је елиминисало неспоразуме око концепта атома и молекула и њихове релативне атомске или молекулске тежине. Авогадров број, као константа која показује број честица као молова од сваке супстанце је 6,0221367(36) к 10″≥ усвојено је после тога.

ХАНС КРИСТИЈАН ЕРСТЕД (1777-1851), дански физичар

Ханс Кристијан Ерстед је први открио концепт електромагнетизма. Дипломирао је физику и фармацију у Копенхагену, а касније постао директор Политехничког института. Држао је јавна популарна предавања, а 1820. године случајно је открио да игла компаса одступа када се батерија упали у близини. Затим је установио да електрична струја ствара магнетно поље око електричног проводника. Ово откриће је убрзо потом постало идеја водиља научника Ампера и Фарадеја.

ЖОЗЕФ ГЕЈ-ЛУСАК (1778-1850), француски хемичар и физичар

Геј-Лисак се чуо у науци након објављивања Карлсовог и Бојловог закона (Алекандре Јацкуес--Цесар Цхарлес & Роберт Боиле). Према овом закону, одређена количина било ког гаса се шири за једнаку вредност када температура расте, при константном притиску. Такође, при снижавању температуре, запремина свих гасова се смањује у истом односу, све до температуре апсолутне нуле (-273,16°Ц), на којој температури њихова запремина постаје једнака нули. Стога је Келвинова температурна скала усвојила ову вредност за апсолутну нулу, што је теоретски најнижа температура која се може постићи. Овај закон је објављен у исто време када и открића Џона Далтона, па Далтон намеравао да дискредитује Геј-Лисака због сукоба са његовом атомском теоријом, али је у међувремену Авогадро објавио своју теорију атома и молекула 1811. која је објединила оба претходна закључка.

Геј-Лисак и његов земљак, Француз Тенар, открили су елементе бор и јод, а 1815. године открили су и цијанид, чиме су оповргли Лавоазијеову тврдњу да све киселине морају да садрже кисеоник. У својим каснијим истраживањима, Геј-Лисак се фокусирао на реактивност азота и сумпора, као и на процес ферментације.

                                                                                              Наставиће сe...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: