detalj slike: KRK Art dizajn

PRIČA O PRONAĐENIM KONTINENTIMA DETINjSTVA 

     (Mišljenje o prvoj proznoj knjizi "Batina se vratila  u raj" Ružice Kljajić)

Todor Bjelkić  

     Spisateljicu Ružicu Kljajić smo upamtili kao veoma darovitu pesnikinju sa stranica mnogobrojnih književnih časopisa i listova, uglavnom onih posvećenih deci. Naravno, taj i takav rad je krunisan i nekolicinom knjiga (uglavnom poetske tematike), dok joj je slikovnica Meda kod lekara izuzuetno toplo i dobro primljena kod čitalaca, pogotovo onih koji će uskoro poći u školu ili onih koji su tek postali prvaci. To samo govori koliko je ovaj zreli pisac dobar poznavalac dečje psihe. Namerno sam rekao pisac (mada bi po novgovoru savremenih političkih tokova, a u duhu rodne ravnopravnosti, imenica pisac mogla da se preimenuje i u  p i s i c a, kad je već poslanik - poslanica), ali, ovde je zaista reč o PISCU, o stvaraocu koji izuzetno, što znanjem, što intuitivno, izvanredno radi svoj mukotrpni posao. O tome svedoči i njena prva prozna knjiga Batina se vratila u raj, u kojoj je književnica izuzetno vešto preplela radnje niza priča, reklo bi se, u jedinstvenu celinu, koja podseća na roman, ali bez one čvrste romaneksne forme i strukture.

     **Znači, ovde se ipak radi o zbirci pripovedaka, ali u kojima je uvek glavni junak radoznala, pametna i vredna devojčica Marija, kao i njena dobra majka Stana, kojoj je glavno oružje u životu, ne samo iskustvo, nego i urođena gorštačka mudrost. Njih dve čine okosnicu oko koje se odvija, nažalost, već davno zaboravljeni način seoskog bitisanja. Stoga bi se ova knjiga prelepih pripovesti mogla komotno nazvati i pričom o pronađenim kontinentima detinjstva. Jer, istina je da su opisani događaji postojali, istina je da su postojali i živeli njeni akteri i junaci, ali oni su naglo zatureni na mapama sećanja savremenih generacija. Onda se pojavila Ružica Kljajić da ih na svojim brodovima, satkanim od prozračnih priča i jedrih reči, od jedara sećanja i krme (izvajane od mašte), ponovo otkrije i približi ih savremenom čitaocu. On, taj čitalac, može biti od deset do 110 godina, ali svejedno će znati da uživa u kazivanju koje nam nudi darovita spisateljica. Jer, te priče sežu (sada već) u daleku prošlost, od turskih i austro-ugarskih vremena, od proloma Prvog, do pogroma Drugog svetskog rata, ali, tu su, često, i dirljive priče o poratnim događanjima i događajima.)** U tom smislu izdvojio bih priču o lepoj, nežnoj i bolesnoj učiteljici, čiji je otac, takođe učitelj, streljan zajedno sa svojim đacima u Kragujevcu. Taj šok i takvu ranu mlada učiteljica nikada nije mogla da preboli (postoji i slična priča o majci-učiteljici, koju su ubili četnici), i ona, iako na smrt bolesna, priprema u oproštajnoj poseti svojim đacima takvu jednu đakoniju kao što su krofne. Naravno, takvi se događaji pamte za ceo život, a Ružica Kljajić je od tih sećanja "umesila" nešto što svi prepoznajemo i volimo kao - umetnost.

    ** Nije uopšte teško prepoznati da su ove priče deo ličnog iskustva, da su, kako bi rekli ozbiljni kritičari,  čak i "memoarskog" karaktera,…** ali, to uopšte ne umanjuje njihovu zanimljivost, njihovu tajanstvenost, ukus i boju, koja se često iz ozbiljno-sive pretvara u plavičastu, onu nebesastu, koja ispunjava poslednji damar kod čitaoca. Ovde ima nekoliko izuzetnih pripovedaka, koje bi se zasigurno mogle naći u svakoj antologiji savremene srpske proze (nadamo se da će se to jednog skorašnjeg dana i dogoditi, jer, Ružica Kljajić je besumnje daleko veštiji, bolji i uspešniji prozaista nego što je poetesa), pogotovo što je danas došlo ono Miljkovićevo vreme "da će svako pisati poeziju", ali, nažalost, dobre proze pažljivi(ji) i pravi čitaoci su i te kako željni i u stalnom su iščekivanju da se ona pojavi. ***Objavljivanjem knjige,…*** koju od srca preporučujem svakom izdavaču, ***"Batina se vratila u raj" najzad je rođena prava, zdrava literatura koju, kada je reč o dečjoj književnosti, ne pamtimo od neprevaziđenog Branka Ćopića, ili od umilne i razigrane Desanke Maksimović.***

     *** Zbilja, Ružica Kljajić je ovom knjigom dokazala da, kao retko koji njen savremenik, poznaje dečju dušu. Ali, što je još bitnije ona i te kako dobro poznaje, razume i (sa)učestvuje u svetu starih ljudi, ume da sluša njihov glas, da ga uobliči u šareni ćilim pripovedanja; da u tom skučenom svetu starica i staraca, kao pažljivi slušalac i pamtilac, oživi davno nestale događaje, ljude, životinje.*** Kad već pomenusmo antologiju (cvetnik) savremene srpske dečje proze, moja malenkost bi se teško odlučila koju bi priču izostavila, ali siguran sam da bih u nju uvrstio "Zmijskog cara", "Crnu kartu" (koja predstavlja svojevrstan kaleidoskop i mini roman različitih gledanja na istu pojavu), kao "Miris krofni", "Nevremena" i još neke priče. ***Posebnom tajanstvenošću mirišu i odlikuju se "Zmijski car" i  završna "Crna karta", koje su, prosto rečeno, nabijene nekom neznanom, samo Ružici Kljajić svojstvenom setom.*** Ako ni zbog čega drugog, ovu knjigu vredelo je pisati, a vredi je i pročitati samo zbog ove dve priče.

     Po kvalitetu teško da zaostaju i ostale skaske (namerno upotrebljavam takav izraz, zbog bliskosti ove literature sa ruskom kratkom pričom), iz knjige Batina se vratila u raj. Naravno, neću vam prepričavati otkud baš taj i takav naslov (po istoimenoj pripovetki), ali,***… večno nam bilo srećno to vreme, svejedno da li u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, kada se batine vraćaju u raj. A one će to uvek činiti ako smo plemeniti, ako smo maštoviti, ako smo dugoliki, ako smo tako rečiti i maštoviti kao Ružica Kljajić.***

PODELITE OVAJ TEKST NA: