детаљ слике: КРК Арт дизајн

ПРИЧА О ПРОНАЂЕНИМ КОНТИНЕНТИМА ДЕТИЊСТВА 

     (Мишљење о првој прозној књизи "Батина се вратила  у рај" Ружице Кљајић)

Тодор Бјелкић  

     Списатељицу Ружицу Кљајић смо упамтили као веома даровиту песникињу са страница многобројних књижевних часописа и листова, углавном оних посвећених деци. Наравно, тај и такав рад је крунисан и неколицином књига (углавном поетске тематике), док јој је сликовница Меда код лекара изузуетно топло и добро примљена код читалаца, поготово оних који ће ускоро поћи у школу или оних који су тек постали прваци. То само говори колико је овај зрели писац добар познавалац дечје психе. Намерно сам рекао писац (мада би по новговору савремених политичких токова, а у духу родне равноправности, именица писац могла да се преименује и у  п и с и ц а, кад је већ посланик - посланица), али, овде је заиста реч о ПИСЦУ, о ствараоцу који изузетно, што знањем, што интуитивно, изванредно ради свој мукотрпни посао. О томе сведочи и њена прва прозна књига Батина се вратила у рај, у којој је књижевница изузетно вешто преплела радње низа прича, рекло би се, у јединствену целину, која подсећа на роман, али без оне чврсте романексне форме и структуре.

     **Значи, овде се ипак ради о збирци приповедака, али у којима је увек главни јунак радознала, паметна и вредна девојчица Марија, као и њена добра мајка Стана, којој је главно оружје у животу, не само искуство, него и урођена горштачка мудрост. Њих две чине окосницу око које се одвија, нажалост, већ давно заборављени начин сеоског битисања. Стога би се ова књига прелепих приповести могла комотно назвати и причом о пронађеним континентима детињства. Јер, истина је да су описани догађаји постојали, истина је да су постојали и живели њени актери и јунаци, али они су нагло затурени на мапама сећања савремених генерација. Онда се појавила Ружица Кљајић да их на својим бродовима, сатканим од прозрачних прича и једрих речи, од једара сећања и крме (извајане од маште), поново открије и приближи их савременом читаоцу. Он, тај читалац, може бити од десет до 110 година, али свеједно ће знати да ужива у казивању које нам нуди даровита списатељица. Јер, те приче сежу (сада већ) у далеку прошлост, од турских и аустро-угарских времена, од пролома Првог, до погрома Другог светског рата, али, ту су, често, и дирљиве приче о поратним догађањима и догађајима.)** У том смислу издвојио бих причу о лепој, нежној и болесној учитељици, чији је отац, такође учитељ, стрељан заједно са својим ђацима у Крагујевцу. Тај шок и такву рану млада учитељица никада није могла да преболи (постоји и слична прича о мајци-учитељици, коју су убили четници), и она, иако на смрт болесна, припрема у опроштајној посети својим ђацима такву једну ђаконију као што су крофне. Наравно, такви се догађаји памте за цео живот, а Ружица Кљајић је од тих сећања "умесила" нешто што сви препознајемо и волимо као - уметност.

    ** Није уопште тешко препознати да су ове приче део личног искуства, да су, како би рекли озбиљни критичари,  чак и "мемоарског" карактера,…** али, то уопште не умањује њихову занимљивост, њихову тајанственост, укус и боју, која се често из озбиљно-сиве претвара у плавичасту, ону небесасту, која испуњава последњи дамар код читаоца. Овде има неколико изузетних приповедака, које би се засигурно могле наћи у свакој антологији савремене српске прозе (надамо се да ће се то једног скорашњег дана и догодити, јер, Ружица Кљајић је бесумње далеко вештији, бољи и успешнији прозаиста него што је поетеса), поготово што је данас дошло оно Миљковићево време "да ће свако писати поезију", али, нажалост, добре прозе пажљиви(ји) и прави читаоци су и те како жељни и у сталном су ишчекивању да се она појави. ***Објављивањем књиге,…*** коју од срца препоручујем сваком издавачу, ***"Батина се вратила у рај" најзад је рођена права, здрава литература коју, када је реч о дечјој књижевности, не памтимо од непревазиђеног Бранка Ћопића, или од умилне и разигране Десанке Максимовић.***

     *** Збиља, Ружица Кљајић је овом књигом доказала да, као ретко који њен савременик, познаје дечју душу. Али, што је још битније она и те како добро познаје, разуме и (са)учествује у свету старих људи, уме да слуша њихов глас, да га уобличи у шарени ћилим приповедања; да у том скученом свету старица и стараца, као пажљиви слушалац и памтилац, оживи давно нестале догађаје, људе, животиње.*** Кад већ поменусмо антологију (цветник) савремене српске дечје прозе, моја маленкост би се тешко одлучила коју би причу изоставила, али сигуран сам да бих у њу уврстио "Змијског цара", "Црну карту" (која представља својеврстан калеидоскоп и мини роман различитих гледања на исту појаву), као "Мирис крофни", "Невремена" и још неке приче. ***Посебном тајанственошћу миришу и одликују се "Змијски цар" и  завршна "Црна карта", које су, просто речено, набијене неком незнаном, само Ружици Кљајић својственом сетом.*** Ако ни због чега другог, ову књигу вредело је писати, а вреди је и прочитати само због ове две приче.

     По квалитету тешко да заостају и остале скаске (намерно употребљавам такав израз, због блискости ове литературе са руском кратком причом), из књиге Батина се вратила у рај. Наравно, нећу вам препричавати откуд баш тај и такав наслов (по истоименој приповетки), али,***… вечно нам било срећно то време, свеједно да ли у прошлости, садашњости или будућности, када се батине враћају у рај. А оне ће то увек чинити ако смо племенити, ако смо маштовити, ако смо дуголики, ако смо тако речити и маштовити као Ружица Кљајић.***

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: