PESNIKINjINA PRKOSNA, LjUBIČASTA RAMONDA

Vesna Krnić: KIŠE I SUNCA MOJE DOMOVINE,

(Savez književnika u otadžbini i rasejanju – SKOR, Novi Sad, 2024).

Mirjana Štefanicki Antonić 

Najnovija knjiga poezije (četvrta po redu), pesnikinje Vesne Krnić (1961, Novi Sad), nosi veoma autentičan naslov „Kiše i sunca moje domovine“. Sam naslov stvara posebno stanje duha. Vesna je objavila knjige poezije: „Zavet lišću zlatne boje”, 2017, „Zlatna mesečeva sena”, 2019. i „Majin zlatni venčić”, 2020. U ovom troknjižju zlatna boja se stapa sa lišćem, mesečevom senom i venčićem od cveća. Zna Vesna da je zlatna, za nju duhovna, jedna od najmoćnijih boja i lirski subjekat u njenim pesmama je ogrnut plaštem te boje.

Motivski pesme su u dosluhu, isto kao i u ovoj, četvrtoj knjizi, u kojoj dominira ljubav prema majci – „Majka i česnica” i ocu -  „Prazno Božićno mesto” i prema domovini: „Miirisna Srbijo”, „Plavi kišobran nad mojim gradom”, „Večite Košare”. Glavna podela je na cikluse posvećene različitim tematsko – motivskim strukturama, koje se dodiruju sa četiri ciklusa pevanja: „Prazno Božićno mesto”, „Lepota prkosne ramonde”, „Plavi kišobran nad mojim gradom”, „Sećanje na kuću mog detinjstva”. Pesme po svom sadržaju su rodoslovne, duhovne, religijske, deskriptivne, rodoljubive i socijalne. Na kraju knjige se nalazi i pet priča: „Razbeharane ulice“, „Kuća mala sa puno ljubavi”, „Odoleva stari đeram“, „Susret majke i sina“. Priča koja je naslovljena „Priča starog limenog tanjira“ je posvećena dr. Ljubomiru Damjanoviću.

          Pesme su pisane slobodnim, takozvanim belim stihom. Pojedine su i isprepletane rimama. U knjizi se nalazi oko četrdeset pesama.

Pesma lepota „Prkosne ramonde”, peva o ljubavi i rodoljublju. Ljubičasta ili lila ramonda je specifična po tome što samo jedna kap vode može da je oživi, ako se osušila. Zato je zovu „cvet feniks”, jer nanovo cveta iz pepela. Ramonda je vesnik sreće i života, kada se voljeni, dragi vraća živ sa ratišta… Naglašena lirska ugođajnost, kroz životnu scenu.

 „Teško zemlji ako su samo rob i laskavac bliski prestolu, a nebom  izabrani pesnik ćuti oborivši oči.”

                      AleksandarSergejevič Puškin

Naša pesnikinja ne ćuti. Stihuje i dalje. Pesma „Žena vojnik” je napisana u čast heroine Milunke Savić. Smela žena – ratnik koja je na svoj način doprinela trijumfu i borbi za slobodu našeg naroda. Seneka, čuveni grčki filozof je poručio: „Najslađa su sećanja na ono do čega smo teško došli.”

 „Uvek ima nešto divno u svakom novom danu! Samo ga posmatrajte očima svoje duše.” – Autor nepoznat

Vesnina duša projektuje najlepše reči, kroz smiraj i samotnu stihiju sna i jave, kroz poetsku kopču koja njene pesme osvetljava iznutra.

Dela nastala iz ljubavi i duše, kao što su pesme poetese Vesne Krnić, najkraćim putem stignu do duše i srca njenih čitalaca.

PODELITE OVAJ TEKST NA: