О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Издања


ВЕСНА КРНИЋ: КИШЕ И СУНЦА МОЈЕ ДОМОВИНЕ

Мирјана Штефаницки Антонић


ПЕСНИКИЊИНА ПРКОСНА, ЉУБИЧАСТА РАМОНДА


Весна Крнић: КИШЕ И СУНЦА МОЈЕ ДОМОВИНЕ,

(Савез књижевникa у отаџбини и расејању – СКОР, Нови Сад, 2024).



Мирјана Штефаницки Антонић 

Најновија књига поезије (четврта по реду), песникиње Весне Крнић (1961, Нови Сад), носи веома аутентичан наслов „Кише и сунца моје домовине“. Сам наслов ствара посебно стање духа. Весна је објавила књиге поезије: Завет лишћу златне боје”, 2017, Златна месечева сена”, 2019. и Мајин златни венчић”, 2020. У овом трокњижју златна боја се стапа са лишћем, месечевом сеном и венчићем од цвећа. Зна Весна да је златна, за њу духовна, једна од најмоћнијих боја и лирски субјекат у њеним песмама је огрнут плаштем те боје.

Мотивски песме су у дослуху, исто као и у овој, четвртој књизи, у којој доминира љубав према мајци – Мајка и чесница” и оцу -  Празно Божићно место” и према домовини: Миирисна Србијо”, Плави кишобран над мојим градом”, Вечите Кошаре”. Главна подела је на циклусе посвећене различитим тематско – мотивским структурама, које се додирују са четири циклуса певања: Празно Божићно место”, Лепота пркосне рамонде”, Плави кишобран над мојим градом”, Сећање на кућу мог детињства”. Песме по свом садржају су родословне, духовне, религијске, дескриптивне, родољубиве и социјалне. На крају књиге се налази и пет прича: „Разбехаране улице“, „Кућа мала са пуно љубави”, „Одолева стари ђерам“, „Сусрет мајке и сина“. Прича која је насловљена „Прича старог лименог тањира“ је посвећена др. Љубомиру Дамјановићу.

          Песме су писане слободним, такозваним белим стихом. Поједине су и испреплетане римама. У књизи се налази око четрдесет песама.

Песма лепота Пркосне рамонде”, пева о љубави и родољубљу. Љубичаста или лила рамонда је специфична по томе што само једна кап воде може да је оживи, ако се осушила. Зато је зову цвет феникс”, јер наново цвета из пепела. Рамонда је весник среће и живота, када се вољени, драги враћа жив са ратишта… Наглашена лирска угођајност, кроз животну сцену.

 Тешко земљи ако су само роб и ласкавац блиски престолу, а небом  изабрани песник ћути оборивши очи.”

                      АлександарСергејевич Пушкин

Наша песникиња не ћути. Стихује и даље. Песма Жена војник” је написана у част хероине Милунке Савић. Смела жена – ратник која је на свој начин допринела тријумфу и борби за слободу нашег народа. Сенека, чувени грчки филозоф је поручио: Најслађа су сећања на оно до чега смо тешко дошли.”

 Увек има нешто дивно у сваком новом дану! Само га посматрајте очима своје душе.” – Аутор непознат

Веснина душа пројектује најлепше речи, кроз смирај и самотну стихију сна и јаве, кроз поетску копчу која њене песме осветљава изнутра.

Дела настала из љубави и душе, као што су песме поетесе Весне Крнић, најкраћим путем стигну до душе и срца њених читалаца.

 




 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"