ПЕСНИКИЊИНА ПРКОСНА, ЉУБИЧАСТА РАМОНДА

Весна Крнић: КИШЕ И СУНЦА МОЈЕ ДОМОВИНЕ,

(Савез књижевникa у отаџбини и расејању – СКОР, Нови Сад, 2024).

Мирјана Штефаницки Антонић 

Најновија књига поезије (четврта по реду), песникиње Весне Крнић (1961, Нови Сад), носи веома аутентичан наслов „Кише и сунца моје домовине“. Сам наслов ствара посебно стање духа. Весна је објавила књиге поезије: „Завет лишћу златне боје”, 2017, „Златна месечева сена”, 2019. и „Мајин златни венчић”, 2020. У овом трокњижју златна боја се стапа са лишћем, месечевом сеном и венчићем од цвећа. Зна Весна да је златна, за њу духовна, једна од најмоћнијих боја и лирски субјекат у њеним песмама је огрнут плаштем те боје.

Мотивски песме су у дослуху, исто као и у овој, четвртој књизи, у којој доминира љубав према мајци – „Мајка и чесница” и оцу -  „Празно Божићно место” и према домовини: „Миирисна Србијо”, „Плави кишобран над мојим градом”, „Вечите Кошаре”. Главна подела је на циклусе посвећене различитим тематско – мотивским структурама, које се додирују са четири циклуса певања: „Празно Божићно место”, „Лепота пркосне рамонде”, „Плави кишобран над мојим градом”, „Сећање на кућу мог детињства”. Песме по свом садржају су родословне, духовне, религијске, дескриптивне, родољубиве и социјалне. На крају књиге се налази и пет прича: „Разбехаране улице“, „Кућа мала са пуно љубави”, „Одолева стари ђерам“, „Сусрет мајке и сина“. Прича која је насловљена „Прича старог лименог тањира“ је посвећена др. Љубомиру Дамјановићу.

          Песме су писане слободним, такозваним белим стихом. Поједине су и испреплетане римама. У књизи се налази око четрдесет песама.

Песма лепота „Пркосне рамонде”, пева о љубави и родољубљу. Љубичаста или лила рамонда је специфична по томе што само једна кап воде може да је оживи, ако се осушила. Зато је зову „цвет феникс”, јер наново цвета из пепела. Рамонда је весник среће и живота, када се вољени, драги враћа жив са ратишта… Наглашена лирска угођајност, кроз животну сцену.

 „Тешко земљи ако су само роб и ласкавац блиски престолу, а небом  изабрани песник ћути оборивши очи.”

                      АлександарСергејевич Пушкин

Наша песникиња не ћути. Стихује и даље. Песма „Жена војник” је написана у част хероине Милунке Савић. Смела жена – ратник која је на свој начин допринела тријумфу и борби за слободу нашег народа. Сенека, чувени грчки филозоф је поручио: „Најслађа су сећања на оно до чега смо тешко дошли.”

 „Увек има нешто дивно у сваком новом дану! Само га посматрајте очима своје душе.” – Аутор непознат

Веснина душа пројектује најлепше речи, кроз смирај и самотну стихију сна и јаве, кроз поетску копчу која њене песме осветљава изнутра.

Дела настала из љубави и душе, као што су песме поетесе Весне Крнић, најкраћим путем стигну до душе и срца њених читалаца.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: