detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 7

Dr SIMO JELAČA

VUK STEFANOVIĆ-KARADžIĆ (1787-1864), reformator srpskog jezika

Vuk Stefanović-Karadžić je rođen u Tršiću, školovao se u Karlovcima i Beogradu, a veći deo života radio je u Beču. Vuk je za jezik rekao da je „on hranitelj naroda, njime govorimo i pišemo“, a Đura Daničić je za Vuka rekao da je živeo za buduće vekove. U Srbiji je Vuk doživeo tursku vlast, Obrenoviće i Karađorđeviće (Sultane i kraljeve). Kada se razboleo, lečio se u Novom Sadu i Budimpešti. Bio je učitelj u Beogradu, carinik u Kladovu, a 1813. godine, kada je Srbija ponovo pala pod tursku vlast, Vuk je otišao u Beč, gde je učio slovenačke jezike, latinski i nemački, i gde je ostao skoro ceo život, jer za koju je i sam rekao da je tamo potrebniji Srbiji nego da je u Srbiji. Vuk Karadžić je iza sebe ostavio brojna dela, koja predstavljaju najpotpuniji pregled života srpskog naroda, njegovog verovanja, običaja, stvaralaštva i istorije. To su: Srpski rečnik, Srpska gramatika, Prvi srpski bukvar, Prevod Novog zaveta, Crna Gora i Crnogorci, Kovčežić za istoriju, Jezik i običaji Srba, Život i običaji srpskog naroda, Žitije Ajduk Veljka Petrović, Prva godina srpskog rata na daiju, Miloš Obrenović, Druga godina srpskog rata na daije, Sovjetski Savez, Srpske narodne pesme, Srpske narodne priče, Srpske narodne poslovice i dr. Vuk Karadžić je imao izuzetno obdarene stvaralačke osobine, uporan i dosledan. Uz pomoć Jerneja Kopitara i Jakova Grima ušao je u naučni smisao onoga čime se bavi. Svojim radom obogatio je jugoslovensku kulturnu istoriju. Poštovali su ga najveći svetski umovi. Bio je član Petrogradskog društva ljubitelja slovenačke književnosti od 1819 godine, Akademija nauka u Petrogradu mu je dodelila Srebrnu medalju za naučne zasluge 1820, Krakovsko učeno društvo ga je izabralo za člana 1820, bio je gost kod Grima i Getea 1823. i dobio počasni doktorat na Univerzitetu u Jeni 1823, član Getingenskog učenog društva od 1825, dobitnik zlatne medalje Ruske akademije nauka 1842, dopisni član Bekove akademije nauka od 1848, Berlinska akademija od 1850, a Petrogradska od 1851. godine.

Vuk Stefanović-Karadžić je bio lingvista, pisac, prevodilac, kritičar i polemičar, istoričar, geograf i začetnik srpske etnografske nauke. Tvorac je najsavršenije abecede na svetu, kojoj su se divili Bernard Šou i mnogi drugi. Pobedio je prošlost i otvorio horizonte budućnosti. Mnogo je putovao, upoznao kulture mnogih naroda i otvorio svet lepoti i bogatstvu usmenog narodnog stvaralaštva. UNESKO je 1987. godinu (dvestogodišnjicu rođenja V.S.K.) proglasio Godinom Vuka Stefanovića Karadžića.

MIHAEL FARADEJ (1791-1867), engleski naučnik

Faradej je u nauci upamćen po brojnim otkrićima, među kojima su prvi elektromotor 1821. godine, tečnost hlora 1823. godine, princip rada generatora, transformatora i dinamo mašina, zakon elektrolize, kao i Faradejev efekat”. Mnogi naučnici ga smatraju najuticajnijim istraživačem fizičke nauke svih vremena.

Primenjujući proces hlađenja i snižavanja pritiska za tečne gasove, slučajno je otkrio hlor, a do otkrića benzena došao je 1825. godine. Elektromotor je otkrio ispitivanjem elektromagnetne rotacije. Faradej je i praktično usavršio saznanja Kristijana Ersteda, o skretanju magnetne igle pod dejstvom električne struje. Tako je došao do zaključka da rotiranjem magneta može proizvesti električnu energiju, što je i potvrdio 1831. godine.

Pre Faradeja elektricitet se smatrao fluidom, što je on odbacio i došao do otkrića elektromagnetne indukcije. Kada je svoja istraživanja usmerio u pravcu svetlosti i gravitacije i njihovog odnosa prema elektromagnetizmu, došao je do otkrića tzv. „Faradejevog efekta“ 1845. kojim je potvrdio da se polarizovana svetlost može proizvesti uz pomoć magneta. Kasnije će Džejm Klerk Maksvel potvrditi da je svetlost zaista vrsta elektromagnetnog zračenja i čak će izvesti matematički izraz za Faradejev zakon indukcije.

U domenima hemije, Faradej je ustanovio prirodu hidrolize 1833. godine, navodeći (1) da je u procesu elektrolize količina supstance na elektrodi proporcionalna struji koja se koristi i (2) da su količine različitih supstanci na elektroli katoda i anoda, pri istoj količini struje, proporcionalne su njihovoj ekvivalentnoj težini.

SEMJUEL MORZ (1791-1872), američki pronalazač

Morzeov kod, koji se zasniva na sistemu električne signalizacije, poznat je širom sveta. Samuel Morze ga je stvorio 1832-1836 dok je radio na Univerzitetu u Njujorku kao profesor. Ubedio je američku vladu da uspostavi eksperimentalnu telefonsku liniju od Vašingtona do Baltimora, a tokom 1844. Morse je uspešno poslao svoju prvu poruku koristeći kodirane tačke i linije. Ubrzo nakon toga Morzeov telegrafski sistem je prihvaćen širom sveta.

NIKOLAJ LOBAČEVSKI (1792-1856), ruski matematičar

Nikolaj Lobačevski je prvi uveo geometrijske teorije u matematiku. Rođen je u Nižnjem Novgorodu, a sa 22 godine postao je profesor Kazanskog univerziteta, gde je radio ceo život. Za svoja dostignuća nije dobio nikakva izuzetna priznanja.

ČARLZ DARVIN (1809-1881), engleski prirodnjak

Darvin je kao mladić uspeo da bude primljen u istraživački tim prirodnjaka i botaničara na brodu „Bigl” u regionima Južne Amerike 1831. Za to vreme je napustio studije. Tokom petogodišnje ekspedicije sproveo je geološka i botanička istraživanja na ostrvima Galapagos. U datom regionu, deset ostrva je relativno izolovano jedno od drugog, pa je Darvin napravio zapažanja o njima upoređivanjem. Primetio je da na nekim ostrvima postoji flora i fauna iste vrste, ali sa određenim varijacijama, u istim organizmima. Ptice zebe su imale 14 različitih kljunova. Primetio je da su ove razlike posledica prilagođavanja uslovima ishrane (lov ribe, insekata i sl.). Ubrzo je zaključio da je to posledica razvoja (evolucije), što nije odmah prihvaćeno. Čitajući delo Tomasa Maltusa iz 1798. shvatio je da opstaju samo oni pojedinci koji su bolje prilagođeni datim uslovima. Promene prirodnih uslova dovode do adaptacija, koje dovode do stvaranja novih vrsta.

Darvinovi nalazi su naišli na otpor religioznih gledišta, koje su smatrale ljudska bića Božjom tvorevinom, prema tumačenjima Biblije. Darvin je, međutim, tvrdio da se i čovek razvijao i prilagođavao sredini u kojoj je živeo hiljadama godina. Svoja otkrića je čuvao oko 20 godina, a objavio ih je tek 1858. godine, zajedno sa svojim istomišljenikom Alfredom Raselom Volakom (1823-19130.) (Poreklo vrsta putem prirodne selekcije). U to vreme Darvin je već stekao mnoge pristalice, a svoju hipotezu je objasnio u delu „Poreklo čoveka“, koje je tretiralo evoluciju čoveka od drugih vrsta.

PETAR PETROVIĆ-NjGOŠ (1813-18510, srpski i crnogorski pesnik

Njegoš je rođen u Njegušima u Crnoj Gori kao nasledni knez. Vladika Petar I Petrović uzeo ga je sa sobom 1825. godine da ga pripremi za svog naslednika i već sa 17 godina postao je administrator Crne Gore. Odmah je osnovao Savet, osnovao Narodni sud, povećao plaćanje poreza i započeo školovanje „Perjanika“ (kraljeve garde) i policije. Istovremeno je postavio temelje savremenog obrazovanja. Petar Petrović – Njegoš je upamćen kao veliki pjesnik i vladika crnogorski Rade. Za života je svojim grandioznim radom izgradio svoj pijedestal besmrtnosti. U srpskoj književnosti važi za najvećeg pesnika, a u Crnoj Gori za njenog najvećeg sina. Svoja dela pisao je u stihovima, vanvremenske književne vrednosti. Njegova najznačajnija dela su: Gorski Vjenac, Luča Mikrokozma, Posveta prahu oca Srbije, Svobodijada (prevod prvog pevanja Ilijade), Pustinjak Cetinjski, Pesma i dr. Za sve Crnogorce Njegoš je bio i ostao mit, a Gorski Vjenac skoro svaki Crnogorac zna napamet.

JOSIP PANČIĆ (1814-1888), srpski botaničar

Josip Pančić je rođen u Ugrinama, a školovao se u Gospici, Rijeci, Zagrebu i Pešti. Doktorirao je u Pešti 1842. godine, a disertaciju napisao na latinskom jeziku. U Srbiju je došao 1846. godine i prvo radio u Negotinu, zatim u Jagodini i Kragujevcu. Po dolasku u Srbiju postao je Protosloven i promenio ime u Josif, kako bi izbegao austrougarski progon. Žena mu je bila Milka i imali su sedmoro dece.

Pančić je važio za uglednog naučnika i pedagoga, a za profesora u Beogradu postavljen je 1853. Od 1878. bio je predsednik Srpskog naučnog društva, a osnivanjem Srpske kraljevske akademije, iste godine, izabran je za svog prvog predsednika. Objavljivao je naučne radove o životinjama i biljkama, kao i o meteoritu u Sokobanji. Pančićeva najveća ljubav bila je botanika u kojoj je radio 42 godine. 1871. objavio je delo o flori Srbije, kao i 1874. a 1884. rad o flori u Bugarskoj i 1883. rad o flori u okolini Beograda. Mnoga Pančićeva dela su štampana u inostranstvu, koja je on sam potom preveo na srpski jezik. Dopisivao se sa mnogim istaknutim botaničarima svog vremena (Roberto de Vizijani). Tokom svog 42 godine rada otkrio je 121 vrstu, 50 varijeteta i 7 oblika, koji su bili novi za nauku tog vremena. Od toga su 64 vrste biljaka prihvaćene širom sveta, do danas.

Kada je Pančić 1855. stigao u Bajinu Baštu, čuo je od seljaka da tamo raste omorika, koja ne raste nigde u svetu. Godine 1865. osnovao je i bio priznat po dve vrste omorike, koje zaista ne rastu nigde u svetu osim na Tari, u okolini Bajine Bašte. Te smrče se, zaista, razlikuju od svih četinara. Pančić je svoje delo na nemačkom jeziku objavio 1876. na Pinus Omorika. Ovu istu omoriku je Purkine kasnije svrstao u rod pice (Spruce). Ova omorika, nazvana Pančićeva omorika, raste samo u srednjem toku Drine, a ima bliske srodnike u Aziji. Odlikuje se visokim stablom, uskim i retkim granama i obično raste na ivicama šuma. Nedavno je otkrivena u blizini reke Mileševke.

GEORGE BOOLE (1815-1864), engleski matematičar

Džordž Bul je bio prvi matematičar koji je izrazio logiku u obliku algebre. Radio je kao profesor matematike u Irskoj, kada je 1847. godine izradio tezu iz oblasti diferencijalnih jednačina. Takođe je uveo nove simbole u ​​jednačine logike. Bulova logika se izražava sa samo dve cifre (0 i 1), kao binarni brojevi, koji su postali osnova za savremeni digitalni sistem koji se koristi u računarima. U profesionalnom svetu poznata je takozvana Bulova algebra.

DžEJMS DžUL (1818-1920), engleski fizičar

Džul je autor Prvog zakona termodinamike iz 1840. godine, koji je takođe izveo prvi princip očuvanja energije. Džul je opisao ovaj princip zajedno sa Vilijamom Tomsonom (Lord Kelvin) kao Džul-Tomsonov efekat.

Džems Džul nikada nije studirao, radio je u pivari svog oca i zainteresovao se za odnos između struje, otpora i toplote proizvedene strujom. Tako je 1840. godine utvrdio vezu između struje i otpora u vidu generisane toplote, čime je potvrdio mogućnost pretvaranja jedne vrste energije u drugu. Takođe je ustanovio da se toplota može dobiti i mehaničkim radom i uspešno merio različite oblike energije. Rezultate svog rada sažeo je u delu „O mehaničkom ekvivalentu toplote“ 1849. godine, koje mu je donelo svetsku slavu. Proučavajući toplotu gasova, odredio je izračunatu brzinu molekula, koja je osnova džula Tomsonovog efekta. Otkrio je da se gasovi hlade tokom ekspanzije, što je dovelo do prve upotrebe frižidera u industriji.

Prvi zakon termodinamike glasi: da energija može da se prenosi iz jednog oblika u drugi, što znači da u prirodi postoji uvek ista količina energije, koja niti nastaje niti nestaje, već samo menja oblike. U isto vreme, nezavisno jedan od drugog, do istih zaključaka su došli Julijus Robert fon Majer (1814-18780) i Herman Ludvig Ferdinand fon Helmholc (1821-1894), zbog čega su takođe stekli naučnu slavu.

HERMAN HELMHOLC  1821-1894), nemački fizičar

Helmholc je rođen u Potsdamu u Pruskoj, a radio je kao profesor u Kenigsbergu, Bonu i Hajdelbergu (1849-1858). Od 1871. bio je profesor u Berlinu, istakao se u oblastima fiziologije, fizike i matematike, kao i u oblastima ljudskog vida, sluha i nervnog sistema. Napravio je prvi oftalmoskop, instrument za ispitivanje unutrašnjosti oka. On je prvi u svetu objasnio sluh i izmerio brzinu nervnih impulsa. Takođe se istakao u istraživanju spektra svetlih boja, kao i očuvanju energije u ljudskim mišićima. Bavio se i istraživanjem električne struje u galvanskim baterijama. Najviše mišljenje o Helmholcu izneo je naučnik Mihajlo Pupin u svom delu „Od imigranta do pronalazača”.

 Nastaviće se...

PODELITE OVAJ TEKST NA: