Ima po neki dan
Kada pomislim da si samo san...
Da si lelujava senka
Koju stvara srca plam
Da si iluzija...
U mojim mislima konfuzija
Da si neralni lik...
A onda me otrezni
Odnekle stih!
Sam se stvori...
Govori...
Govori o tebi
Tebi koja si tu,
Ima te!
Koja me bodriš
Rečima bistrim
Ko planinski potok
Srca čista ko suza u oku
Misli moje bludne mi odmažu
A reči tvoje mi pomažu,
Otrezne...
Da duša moja u bludu ne ogrezne!
Digneš me i iz ruku ne ispuštaš
U srcu me nosiš, osećam...
Po kad ti u nedrima spavam
Probudiš me kada sam
U najvećem nemiru
Zagrliš osmehom...
Rečima čvrstim ko čelik
A slatkim ko med...
Ima tako po neki dan
Kada pomislim da sam sam
A onda mi kažeš:
Ne, nisi sam... Ja ne dam!
