Има по неки дан
Када помислим да си само сан...
Да си лелујава сенка
Коју ствара срца плам
Да си илузија...
У мојим мислима конфузија
Да си нерални лик...
А онда ме отрезни
Однекле стих!
Сам се створи...
Говори...
Говори о теби
Теби која си ту,
Има те!
Која ме бодриш
Речима бистрим
Ко планински поток
Срца чиста ко суза у оку
Мисли моје блудне ми одмажу
А речи твоје ми помажу,
Отрезне...
Да душа моја у блуду не огрезне!
Дигнеш ме и из руку не испушташ
У срцу ме носиш, осећам...
По кад ти у недрима спавам
Пробудиш ме када сам
У највећем немиру
Загрлиш осмехом...
Речима чврстим ко челик
А слатким ко мед...
Има тако по неки дан
Када помислим да сам сам
А онда ми кажеш:
Не, ниси сам... Ја не дам!
