„Šta bi bio život da nema reči“:
Otvoren 67. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu
19.10.2024
© Tanjug / JOVANA KULAŠEVIĆ
Srpska književnica i pesnikinja Milena Marković, u prisustvu kubanskog pisca Migela Barneta, večeras je svečano otvorila 67. Međunarodni sajam knjiga, koji pod sloganom „Reč je slobodna“, traje do 27. oktobra na Beogradskom sajmu.
Svečanosti su brojnim posetiocima u Hali 2, prisustvovali i ministri kulture Kube Alpidio Alonso Grau i Srbije Nikola Selaković, koji su potom otvorili štand Kube, zemlje počasnog gosta sajma.
U svom obraćanju, Markovićeva je rekla da se sa Sajma seća "čudesne kupole i hrskavih jabuka i šećerne pene i pljeskavica i mirisa slikovnica".
"Šta bi bio život da nema reči? Ne bi ga bilo. A šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča? Ne bi bili ljudi, nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče? Ne bi postojali. Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo", rekla je književnica.
Markovićeva je pozvala posetioce da dođu "pod čarobnu kupolu", da čitaju knjige i da 67. Sajam "bude i stoti".
Srpska književnost je još od srednjeg veka referenca za latinoameričke i svetske pisce
U svom govoru, Barnet je izrazio svoje poštovanje i zahvalnost za priznanje kubanskoj književnosti na ovom važnom kulturnom događaju.
"Za mene, kao kubanskog pisca i intelektualca, velika je čast da izgovorim ove uvodne reči u ime kubanske delegacije. Ovaj događaj se smatra jednim od najstarijih i najvažnijih književnih prostora u Evropi", ocenio je Barnet.
Prema njegovim rečima, Sajam knjiga se ističe "kao pravo mesto razmene između izdavača, autora, knjižara, bibliotekara i drugih stručnjaka koji rade na tome da književnost približe različitoj čitalačkoj publici".
Barnet je istakao da su susreti sa autorima, forumi, radionice i ostalo "veoma potrebni za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu, u kojem moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije kako magija knjige ne bi umrla".
Prema njegovim rečima, srpska književnost je od srednjeg veka i u današnje vreme referenca za latinoameričke i svetske pisce, pomenuvši posebno tekst Miroslavljevog jevanđelja, kao i lirske i epske pesme koje se izvode uz pratnju tradicionalnih muzičkih instrumenata.
Barnet je istakao od imena koja su bila književna referenca za Latinsku Ameriku, Nobelovca Ivu Andrića, Mešu Selimovića, Danila Kiša, Dobricu Ćosića, kao i nedavno preminulog Gorana Petrovića.
"Diplomatski i kulturni odnosi između naroda Srbije i Kube su istorijski i imaju veliki potencijal u kontekstu globalnog sela u šta se naš svet pretvorio. Upravo je taj prostor ušća naših književnih stvaranja primer rada kreativne razmene koji smo uvek zasnivali na uzajamnom poštovanju i solidarnoj saradnji", naveo je Barnet.
Kako je istakao, činjenica da je grupa kubanskih pisaca i intelektualaca, predvođena pesnikom i ministrom Grau prisutna na Sajmu knjiga "znak je uzajamne posvećenosti očuvanju i promovisanju kulturnih identiteta obe zemlje".
"Srpski jezik ilustruje najoriginalnije književne izraze jednog naroda, koji je izgradio svoj identitet u ovojm posebnom području između Istoka i Zapada. Time su postignuti visoki stepen poetske osetljivosti, kao i veoma visok akademski nivo. U svojim najraznovrsnijim izrazima, srpska kultura uživa svetsko priznanje", naveo je Barnet.
Otelotvorenje prijateljstva između Srbije i Kube
Govoreći na otvaranju kubanskog štanda u Hali 2, Grau je pozdravio brojne prisutne i zahvalio organizatorima sajma i Ministarstvu kulture Srbije što su pružili mogućnost da se predstavi kubanska književnost, posebno savremena.
Primetivši da je "ovaj događaj otelotvorenje prijateljstva između Srbije i Kube", Grau je dodao da vlade obe zemlje itekako cene značaj kulture u međusobnim odnosima.
"Istrajati i organizovati ovakav događaj predstavlja veliku potvrdu kulture i međusobne solidarnosti. Neka naš zajednički jezik bude kultura", poručio je kubanski ministar, koji je primetio i posebno pozdravio prisustvo srpskog reditelja Emira Kusturice, "velikog prijatelja kubanskog naroda i Latinske Amerike".
Ministar Selaković je iskoristio priliku da unapred čestita Nacionalni dan kubanske kulture 20. oktobra, "na dan koji ima ogroman simbolički značaj za obe zemlje".
"Naša prestonica, Beograd, upravo je na taj dan pre 80 godina oslobođena u Drugom svetskom ratu, pa tako, slučajem, ali svakako ne samo slučajno, sa Kubom delimo i ovo podsećanje na istoriju slobodarskog duha", istakao je srpski ministar.
Selaković je rekao da je uveren da će "izuzetno sadržajni programi štanda Kube srpskoj publici učiniti još bližom kubansku književnost, kao i da će učešće brojnih stvaralaca sa Kube značajno doprineti unapređivanju saradnje u oblasti književnog prevodilaštva i izdavaštva, kao i svim drugim oblastima".
"Ovo je posebno važno između naša dva naroda, koji dele ljubav prema knjizi, i koji su svoju istoriju uneli i u poeziju", naglasio je Selaković, preneo je Tanjug.
Na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga svoja izdanja će predstaviti 418 direktnih i indirektnih izlagača iz zemlje i inostranstva.
Kako je najavljeno, pisci gosti sajma su Toni Parsons iz Velike Britanije, David Unger iz Gvatemale i Sjedinjenih Država i Nataša Rogelja iz Slovenije.
Pored Kube, na sajmu učestvuju i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Belorusija, Italija, Iran, Kongo, Maroko, Nemačka, Rumunija, Rusija, Tunis, Turska i Ukrajina.
Tokom devet sajamskih dana biće održane brojne tribine posvećene domaćoj i stranoj poeziji i prozi, kao i o prevođenju, kritičarskoj i teorijskoj misli, izdavaštvu i novim formatima knjiga, i drugi prateći programi.
"Porodični dani", gde je omogućen ulazak po ceni jedne porodične ulaznice, su 21. i 22. oktobra, dok je "Školski dan" 26. oktobra.
Pored Sajma knjiga, u isto vreme se održava i 53. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava, pod sloganom "Obrazovana Srbija, uspešna Srbija". Radno vreme Sajma knjiga je od 10 do 20 časova, a pokrovitelj je Ministarstvo prosvete.
