„Шта би био живот да нема речи“:
Отворен 67. Међународни сајам књига у Београду
19.10.2024
© Tanjug / JOVANA KULAŠEVIĆ
Српска књижевница и песникиња Милена Марковић, у присуству кубанског писца Мигела Барнета, вечерас је свечано отворила 67. Међународни сајам књига, који под слоганом „Реч је слободна“, траје до 27. октобра на Београдском сајму.
Свечаности су бројним посетиоцима у Хали 2, присуствовали и министри културе Кубе Алпидио Алонсо Грау и Србије Никола Селаковић, који су потом отворили штанд Кубе, земље почасног госта сајма.
У свом обраћању, Марковићева је рекла да се са Сајма сећа "чудесне куполе и хрскавих јабука и шећерне пене и пљескавица и мириса сликовница".
"Шта би био живот да нема речи? Не би га било. А шта би било од свих нас кад не би било прича? Не би били људи, него нешто друго. А шта би било кад не би запамтили наше приче? Не би постојали. Ово је место где живе писци крилати и рогати, ти писци се овде показују. Они ће написати приче због којих ћемо сви да опстанемо и да порастемо", рекла је књижевница.
Марковићева је позвала посетиоце да дођу "под чаробну куполу", да читају књиге и да 67. Сајам "буде и стоти".
Српска књижевност је још од средњег века референца за латиноамеричке и светске писце
У свом говору, Барнет је изразио своје поштовање и захвалност за признање кубанској књижевности на овом важном културном догађају.
"За мене, као кубанског писца и интелектуалца, велика је част да изговорим ове уводне речи у име кубанске делегације. Овај догађај се сматра једним од најстаријих и најважнијих књижевних простора у Европи", оценио је Барнет.
Према његовим речима, Сајам књига се истиче "као право место размене између издавача, аутора, књижара, библиотекара и других стручњака који раде на томе да књижевност приближе различитој читалачкој публици".
Барнет је истакао да су сусрети са ауторима, форуми, радионице и остало "веома потребни за промоцију читања у све дигиталнијем свету, у којем морамо сањати о већој кохерентности у нашим стратегијама промоције како магија књиге не би умрла".
Према његовим речима, српска књижевност је од средњег века и у данашње време референца за латиноамеричке и светске писце, поменувши посебно текст Мирослављевог јеванђеља, као и лирске и епске песме које се изводе уз пратњу традиционалних музичких инструмената.
Барнет је истакао од имена која су била књижевна референца за Латинску Америку, Нобеловца Иву Андрића, Мешу Селимовића, Данила Киша, Добрицу Ћосића, као и недавно преминулог Горана Петровића.
"Дипломатски и културни односи између народа Србије и Кубе су историјски и имају велики потенцијал у контексту глобалног села у шта се наш свет претворио. Управо је тај простор ушћа наших књижевних стварања пример рада креативне размене који смо увек заснивали на узајамном поштовању и солидарној сарадњи", навео је Барнет.
Како је истакао, чињеница да је група кубанских писаца и интелектуалаца, предвођена песником и министром Грау присутна на Сајму књига "знак је узајамне посвећености очувању и промовисању културних идентитета обе земље".
"Српски језик илуструје најоригиналније књижевне изразе једног народа, који је изградио свој идентитет у овојм посебном подручју између Истока и Запада. Тиме су постигнути високи степен поетске осетљивости, као и веома висок академски ниво. У својим најразноврснијим изразима, српска култура ужива светско признање", навео је Барнет.
Отелотворење пријатељства између Србије и Кубе
Говорећи на отварању кубанског штанда у Хали 2, Грау је поздравио бројне присутне и захвалио организаторима сајма и Министарству културе Србије што су пружили могућност да се представи кубанска књижевност, посебно савремена.
Приметивши да је "овај догађај отелотворење пријатељства између Србије и Кубе", Грау је додао да владе обе земље итекако цене значај културе у међусобним односима.
"Истрајати и организовати овакав догађај представља велику потврду културе и међусобне солидарности. Нека наш заједнички језик буде култура", поручио је кубански министар, који је приметио и посебно поздравио присуство српског редитеља Емира Кустурице, "великог пријатеља кубанског народа и Латинске Америке".
Министар Селаковић је искористио прилику да унапред честита Национални дан кубанске културе 20. октобра, "на дан који има огроман симболички значај за обе земље".
"Наша престоница, Београд, управо је на тај дан пре 80 година ослобођена у Другом светском рату, па тако, случајем, али свакако не само случајно, са Кубом делимо и ово подсећање на историју слободарског духа", истакао је српски министар.
Селаковић је рекао да је уверен да ће "изузетно садржајни програми штанда Кубе српској публици учинити још ближом кубанску књижевност, као и да ће учешће бројних стваралаца са Кубе значајно допринети унапређивању сарадње у области књижевног преводилаштва и издаваштва, као и свим другим областима".
"Ово је посебно важно између наша два народа, који деле љубав према књизи, и који су своју историју унели и у поезију", нагласио је Селаковић, пренео је Танјуг.
На Међународном београдском сајму књига своја издања ће представити 418 директних и индиректних излагача из земље и иностранства.
Како је најављено, писци гости сајма су Тони Парсонс из Велике Британије, Давид Унгер из Гватемале и Сједињених Држава и Наташа Рогеља из Словеније.
Поред Кубе, на сајму учествују и Босна и Херцеговина, Црна Гора, Грчка, Хрватска, Белорусија, Италија, Иран, Конго, Мароко, Немачка, Румунија, Русија, Тунис, Турска и Украјина.
Током девет сајамских дана биће одржане бројне трибине посвећене домаћој и страној поезији и прози, као и о превођењу, критичарској и теоријској мисли, издаваштву и новим форматима књига, и други пратећи програми.
"Породични дани", где је омогућен улазак по цени једне породичне улазнице, су 21. и 22. октобра, док је "Школски дан" 26. октобра.
Поред Сајма књига, у исто време се одржава и 53. Сајам образовања и наставних средстава, под слоганом "Образована Србија, успешна Србија". Радно време Сајма књига је од 10 до 20 часова, а покровитељ је Министарство просвете.
