|
|
|
 | Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn - ilijasaula@art
Boje i ja
Zašto sam počeo da slikam? Nisam mogao odoleti utisku da u meni zaista počiva umetnik čiji kreativni duh mora izaći na svetlost, svestan da na taj način svoju svakodnevnicu pretvaram u lepšu i da ću se bolje osećati u njoj. Želim da svaki moj dan bude obojen nekom drugom bojom. Uvek sam se pitao kakva je to umetnost u meni, znao sam da nije realizam, osećao sam da umem slikati svoju maštu, moje boje se igraju na podlozi, dodiruju se i pretvaraju u lepotu koja osvaja moje oko. Ako bi se usudio da ih diram pokvario bi njihov sklad. Umem da uzmem neke predmete koji ne pripadaju likovnom stvaralaštvu i upotrebim ih da bi igru boja učino zanimljivijom. Prihvatile su to moje uplitanje i dozvolile mi da se igram sa njima. Od tog trenutka postali smo nerazdvojni prijatelji. Boje i ja.Kad završim sa igrom odem za nekim drugim poslom, pokušavam da ne razmišljam o bojama koje sam ostavio da se suše i pripremaju za svoje vizuelne nastupe, ali sam primetio da se one ipak usele u mene, jer kad zatvorim oči vidim ih kako upiru poslednjim atomima da ostvare maksimu u izrazu. Posle toga nikad nisam pokušavao da bi bilo šta promenio. Osećao bi u tom trenutku veličinu i snagu njihove nezavisnosti.Boje imaju snagu vulkana i moć vulkanske lave, jednom kad se razliju i stvore formu, zauvek ostaju takve, dosledne i nepromenljive. Samo čovek i prirodne elementarne nepogode mogu da im naude.Zaista, ne znam kako bi umetnost izgledala da nema boja, verujem da i tonovi koji čine muziku imaju svoju boju, kao i reči kojima stvaramo književnost, da ne govorim o prirodnim elementima u kojima vajari otkrivaju skulpture. Umetnost poseduje najveći stepen toleranciji u korelaciji sa čovekom i prirodom. Sve je dozvoljeno i sve može u načelu dobrog principa!Svet moje likovne umetnosti je nestvaran, zato sam vrlo lako došao do zaključka da su moji radovi apstraktni, takvom dimenzijom karaktera čine me neograničenim u pokušajima da dosegnem do najsentimentalnijih dubina u oku posmatrača.Izrazi podsećaju na različite motive, svakom posmatraču je dozvoljeno da slika bude deo njegove vlastite zamisli, neko će videti nepregledne pejzaže jeseni, neko ogromno nebesko plavetnilo isprovocirano svetlošću i odsjajem prirode u njoj, neko može da primeti krvotok u dolini svog srca ili neosvojive visove duše. Želim da izraz bude takav da se ne koriste reči koje bi narušile sklad.Volim kad posmatrači izbliza posmatraju detalje i iznose glasno svoja zapažanja, kao da su pronašli oazu u sred pustinje ili kao da se vraćaju nekom iskonu kojeg su davno zaturili negde u sebi.Zaista me oduševi želja posmatrača da poseduje moju sliku i to ne sa namerom da bi ulepšala zid njegove sobe, već stenke njegove duše i prostor gde planduju osećanja. Volim da se moje slike sjaje, to na posmatrača deluje hipnotički, tako da ima osećaj da on pripada slici, a ne slika njemu.Smatram da, pored pisanja, slikanja, vajanja, mozaika i još nekih umetničkih formi koje stvaram direktno u prirodi, pripadam prirodi i to onom njenom delu u kojem počinju snovi.
3.pdf
|
