|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн - ilijasaula@art
Боје и ја
Зашто сам почео да сликам? Нисам могао одолети утиску да у мени заиста почива уметник чији креативни дух мора изаћи на светлост, свестан да на тај начин своју свакодневницу претварам у лепшу и да ћу се боље осећати у њој. Желим да сваки мој дан буде обојен неком другом бојом. Увек сам се питао каква је то уметност у мени, знао сам да није реализам, осећао сам да умем сликати своју машту, моје боје се играју на подлози, додирују се и претварају у лепоту која осваја моје око. Ако би се усудио да их дирам покварио би њихов склад. Умем да узмем неке предмете који не припадају ликовном стваралаштву и употребим их да би игру боја учино занимљивијом. Прихватиле су то моје уплитање и дозволиле ми да се играм са њима. Од тог тренутка постали смо нераздвојни пријатељи. Боје и ја.Кад завршим са игром одем за неким другим послом, покушавам да не размишљам о бојама које сам оставио да се суше и припремају за своје визуелне наступе, али сам приметио да се оне ипак уселе у мене, јер кад затворим очи видим их како упиру последњим атомима да остваре максиму у изразу. После тога никад нисам покушавао да би било шта променио. Осећао би у том тренутку величину и снагу њихове независности.Боје имају снагу вулкана и моћ вулканске лаве, једном кад се разлију и створе форму, заувек остају такве, доследне и непроменљиве. Само човек и природне елементарне непогоде могу да им науде.Заиста, не знам како би уметност изгледала да нема боја, верујем да и тонови који чине музику имају своју боју, као и речи којима стварамо књижевност, да не говорим о природним елементима у којима вајари откривају скулптуре. Уметност поседује највећи степен толеранцији у корелацији са човеком и природом. Све је дозвољено и све може у начелу доброг принципа!Свет моје ликовне уметности је нестваран, зато сам врло лако дошао до закључка да су моји радови апстрактни, таквом димензијом карактера чине ме неограниченим у покушајима да досегнем до најсентименталнијих дубина у оку посматрача.Изрази подсећају на различите мотиве, сваком посматрачу је дозвољено да слика буде део његове властите замисли, неко ће видети непрегледне пејзаже јесени, неко огромно небеско плаветнило испровоцирано светлошћу и одсјајем природе у њој, неко може да примети крвоток у долини свог срца или неосвојиве висове душе. Желим да израз буде такав да се не користе речи које би нарушиле склад.Волим кад посматрачи изблиза посматрају детаље и износе гласно своја запажања, као да су пронашли оазу у сред пустиње или као да се враћају неком искону којег су давно затурили негде у себи.Заиста ме одушеви жеља посматрача да поседује моју слику и то не са намером да би улепшала зид његове собе, већ стенке његове душе и простор где пландују осећања. Волим да се моје слике сјаје, то на посматрача делује хипнотички, тако да има осећај да он припада слици, а не слика њему.Сматрам да, поред писања, сликања, вајања, мозаика и још неких уметничких форми које стварам директно у природи, припадам природи и то оном њеном делу у којем почињу снови.
3.pdf
|
