detalj slike: KRK Art dizajn

VELIKANI LjUDSKE CIVILIZACIJE 10

dr SIMO JELAČA

NIKOLA TESLA (1856-1943), srpsko-američki pronalazač

Nikola Tesla, Srbin, rođen je u Smiljanu u Lici (tada Austrougarska, danas Hrvatska). Studirao je tehnologiju u Gracu, Pragu i Budimpešti i govorio engleski, francuski, nemački, italijanski i srpski. Emigrirao je u Sjedinjene Države 1884. godine i dobio prvi posao kod Tomasa Edisona. Dizajnirao je svoj prvi indukcioni elektromotor još u Budimpešti, a napravio ga je u svojoj laboratoriji u Njujorku. Vestinghaus elektrik je 1885. godine otkupio Teslina prava za uređaje naizmenične struje (AC), a 1887. patentirao je nekoliko uređaja u domenu polifaznih motora i prenosa energije putem dalekovoda. Godine 1891. izumeo je Teslin kalem, a 1893. osvetlio je Svetsku izložbu u Čikagu, gde je prvi put demonstrirao neonsku rasvetu ispisivanjem imena: Faradej, Maksvel, Henri i Jovan Jovanović – Zmaj. Tada je prvi put demonstrirao tzv Kolumbovo jaje, koje se okretalo na principu rotirajućeg magnetnog polja. Na bini je, pred brojnim posetiocima, propuštao kroz sebe visokofrekventne struje od dva miliona volti, stvarajući oko sebe oreol svetlosti, što je izazvalo neviđeno čuđenje, strah i poštovanje. Upalio je neonsku lampu držeći je u jednoj ruci, demonstrirajući po prvi put mogućnost bežičnog prenosa energije. On je prvi u svetu patentirao radio 2. septembra 1897. (patent br. 645576 i 649621), koji je prihvaćen 1900. Italijan Mmarkoni je podneo svoju patentnu prijavu 28. jula 1904. (br. 763772), za koji je on je ipak dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1911. Markonijev patent je poništen juna 1943. (Odluka Vrhovnog suda SAD br. 6369), u korist Tesle, iako prekasno, Tesla je pre toga umro 7. januara 1943. godine. .

Tesla je još kao dete maštao o strujama jačine groma, koje bi izazivale kiše i navodnjavale pustinje, a tokom svog rada nameravao je da proizvodi struje visoke frekvencije, petsto triliona herca, jednake intenzitetu svetlosti sunca. Izgradio je hidroelektranu na Nijagarinim vodopadima 1895. godine, čiji su generatori bili svaki od 5000 KS, sa dalekovodima do Bafala, a nešto kasnije i do Čikaga i Njujorka. Time je ostvario svoje snove iz detinjstva, da će zaustaviti Nijagarine vodopade, i pobediti Edisona, uz široku primenu naizmeničnih struja. U to vreme je izgorela prva Teslina laboratorija (da li je slučajno ili je požar podmetnut?). U to vreme se smatralo da je Tesla najbogatiji čovek na svetu i praktično je ostao bez dolara u džepu.

Otkrio je rendgenske snimke, ali je uz njihovu pomoć samo snimio jaknu i zglob nogu i ostavio ih u fioci. Tom otkriću nije posvetio dovoljno pažnje, a nakon što ga je objavio na skupu elektroinženjera u Njujorku, nemački naučnik V. Rontgen ga je objavio kao svoje otkriće 28. decembra 1895. i za isto dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1901. Tesla je koristio visokofrekventne struje da meri vreme sa tačnošću od milionitog dela sekunde u periodu od hiljadu godina. Patentirao je prvi daljinski upravljač broda 1898. godine, kada je demonstrirao i prvi električni računar i robotski kontrolni sistem. Napravio je prvi bežični prenos energije (koji je danas u masovnoj upotrebi), koristio jonosferu za prenos energije, izumeo vakuumske cevi, stvorio efekat aurore borealis, ostvario prve kontakte u međuplanetarnom sistemu, naredio korišćenje sunčeve energije, sistem klimatskih promena, eliminisanje ratova, predviđeni sistemi za prenos slike i zvuka (danas televizija) i mnoga druga dostignuća. Na svoj 50. rođendan najavio je pronalazak turbina bez lopatica (patent br. 1061142 i 1061206), koji je demonstrirao na automobilu bez menjača, bez cilindara i bez bregastog vratila, a koji je bio vrhunac svega bez štetnih izduvnih gasova. . Automobil je vođen po principu primene kosmičkih zraka, a kada su mu zlikovci rekli da je lud, Tesla mu je jednostavno uništio auto, skinuo pogonski uređaj i ostavio ih. Ponudio je svoj izum Henriju Fordu, ali ga nikada nije primenio. Tesla je, između ostalih, patentirao automobilski brzinomer, koji je i danas u upotrebi širom sveta.

U novembru 1915. objavljena je vest da će Tesla dobiti Nobelovu nagradu, ali i to je bila prevara. Isto se ponovilo i 1937. godine, kada je odigrano po drugi put. Sam Tesla je rekao da će njegovi izumi biti vredniji čovečanstvu od svih Nobelovih nagrada tokom narednih hiljadu godina, i bio je u pravu. Odlikovan je Edisonovom zlatnom medaljom 1917. koju je dobio tek nakon dugogodišnjeg nagovaranja bliskih poštovalaca. Te godine je objavio i izum koji će se kasnije nazvati Radar, a najavio je i raketno daljinsko navođenje. Tesla se nadao da će raketni sistem dovesti do trajnog mira na planeti, iako smo svedoci da su ga Amerikanci zloupotrebili, čak i protiv Tesline domovine. Još kao dečak zamišljao je prsten oko zemlje, koji bi se rotirao sinhrono sa zemljom, što podseća na prvu ideju o satelitima.

Tesla je tokom 1920. godine patentirao vakuumsku cev, sa vakuumom od samo milijardnog dela mikrona (praktično apsolutni vakuum), kojom je predvideo prenos neograničene energije. Kasnije je ista proizvedena kao Diferencijalna pumpa, primenljiva za tzv Zraci smrti. U 77. godini dobio je patent (br. 6555114), uređaj za vazdušni transport (reč je o kombinaciji helikoptera i aviona), sa kojim trenutno eksperimentiše američka vojska. Tesla je za svoj 75. rođendan najavio novi izvor energije, verovatno koristeći kosmičke zrake. U to vreme se pričalo da je radio i na proučavanju antigravitacije i modelovanju nevidljivih aviona i brodova, na čemu radi i američka vojska.

Pre Drugog svetskog rata Tesla je najavio pronalazak tzv Smrtonosni zraci, iako ih je Tesla nazvao Zracima mira, neograničene moći, nevidljive i neprobojne, poput Kineskog zida oko zemlje. Prvo je ponudio ovo otkriće Engleskoj, što je Čerčil ubrzo odbio. Kada je isto ponudio Ligi nacija, Amerikance je to zabrinulo, pa su upravo tih dana agenti FBI upali u Teslinu hotelsku sobu i iz sefova uzeli sve njegove važne papire. Tesla je takođe ponudio isti patent Americi, Kanadi, Francuskoj, Sovjetskom Savezu i Jugoslaviji 1937. Danas je ovaj pronalazak identifikovan kao "Rat zvezda" (Rat zvezda ili oružje sa snopom čestica napunjenih čestica). Sovjetski Savez je pokazao najveće interesovanje za ovo oružje i Tesli je platio 25.000 dolara, a odmah nakon toga Teslu je oborio taksi na ulici. Nije li to puka slučajnost ili namešteni pokušaj ubistva?

Tesla je predložio i sistem telegeodinamičkih vibracija za detekciju mineralnih naslaga pod zemljom, što se danas radi putem satelita. Tesline mikrotalasne pećnice su danas osnova računarske tehnologije. Metjuz, pomoćnik lorda Kelvina, koji je radio u Tesli do Tesline smrti, rekao je da je Tesla izumeo Teslascope, uređaj za komunikaciju sa drugim svetovima. U osnovi je emiter kosmičkih zraka, a utvrđeno je da neidentifikovani leteći objekti (NLO) lete na njihovom principu. Posle Tesle, rad na letećim tanjirima nastavio je Tomas Tausend Braun, koristeći veštačku gravitaciju, na kom je principu 1958. postigao brzinu letećeg objekta od nekoliko stotina milja na sat.

Tesla je proučavao Dinamičku teoriju gravitacije, iako je za života nije objavio, koja objašnjava kretanje tela u svemiru. Suprotstavio se Ajnštajnovoj teoriji zakrivljenosti svetlosti. Pre svoje smrti, stvorio je koncept širokog svemira zasnovan na anti-elektromagnetnom pogonu, koji američka vojska trenutno koristi za pogon aviona Stealth B-2. Patentirao je i uređaj za korišćenje energije zračenja (br. 685957 od 5. novembra 1901). Tesla je patentirao ukupno oko 800 patenata, a mnogi njegovi izumi ostali su u tajnosti u vidu skica i kratkih beleški, od kojih je većina u vlasništvu američke vojske i tajnih službi

DžON DžOZEF TOMSON (1856-1940), engleski matematičar i fizičar

Tompson je sa 14 godina došao na Univerzitet u Mančesteru, a 1897. objavio je otkriće elektrona i 1906. dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Kada je otkrio elektron, kao hiljaditi deo mase atoma, zbunio je ceo naučni svet. Od 1884. bio je šef Kevendišove laboratorije u Kembridžu, gde je ostao do 1919. Otkrio je elektron kao katodni zrak u cevi bez vazduha. Ustanovio je da u vakuumu, pod uticajem električnog i magnetnog polja, elektroni putuju u obliku svetlosti. To ga je dovelo do zaključka da su ti zraci napravljeni od čestica, a ne od talasa. Takođe je utvrdio da imaju negativan naboj i da nisu specifični ni za jedan element. To je kasnije potvrđeno činjenicom da su elektroni isti od gasovitih kao i od metalnih elemenata. Tompson je takođe izmerio težinu elektrona do te mere da je to hiljaditi deo težine atoma vodonika. Time je potvrdio da su elektronski snopovi sastavljeni od korpuskula i da su kao takvi sastavni deo sve materije. Kasnije su ove korpuskule preimenovane u elektrone i prihvaćene kao osnovni deo razumevanja atomistike. U Kevendisovoj laboratoriji, Tompson je učestvovao u otkrićima nekih izotopa, kao i u razvoju spektroskopije. Istakao se kao izvanredan predavač i podigao ugled svoje laboratorije na najviši nivo u svetu. Svih sedam njegovih učenika su dobitnici Nobelove nagrade.

HAINRIH RUDOLF HERC (1857-1894), nemački fizičar

Rudolf Herc, profesor Univerziteta u Karlsrueu, otkrio je radio zračenje 1888. Bavio se istraživanjima u domenu Maksvelovih nalaza i primetio da osim elektromagnetnog mora postojati još jedno zračenje, slično po svojstvima infracrvenom i ultraljubičastom, kao i vidljiva svetlost. Za to mu je bila potrebna posebna oprema, pa je preporučio uređaj sa strujnim kolom ali sa međuprostorom preko kojeg iskra mora da preskoči kada se kolo zatvori. Prvo su ovi zraci nazvani Herc zraci, a kasnije su preimenovani u radio zraci. Herc je dokazao svojstva ovih zraka, baš kao što ih je pretpostavio Maksvel. Ovi zraci imaju brzinu svetlosti, mogu se reflektovati, prelamati i vibrirati poput talasa. Sam Herc nije iskusio upotrebu radio-talasa, ali ih je koristio Guljelmo Markoni (1874-1937), koji je prvi poslao radio signale preko Atlantika, krunišući se slavom na osnovu otkrića Nikole Tesle i Herca.

Kao priznanje Hercu, Međunarodni sistem merenja, SI, uspostavio je jedinicu Herc frekvencije, nazvanu po njemu. Herc je umro u 37. godini.

MIHAJLO PUPIN (1858-1935), srpski, američki gigant telefonije

Rođen u Idvoru u Banatu, sebi je dao nadimak Idvorski, po rodnom mestu doživeo je slavu svetskog giganta u domenima telefonije i sekundarnog rendgenskog zračenja. Za života se sukobio sa Teslom, o čemu detaljno piše Mark Sajfer (videti http//vvv.srpska dijaspora.info, članak S. Jelača: Mihajlo Pupin).

Kao dečak, tokom letnjih meseci, čuvao je stoku na pašnjacima i sa dečacima vežbao prozivke kroz selo, što će kasnije u životu postati osnova za njegovo učenje u oblasti međumesne telefonije. Gimnaziju je pohađao u Pančevu, a studije je započeo u Pragu. Ubrzo ih je napustio i sa 16 godina otputovao brodom u Ameriku 1974. U Njujorku je iskusio sve nedaće imigrantskog života, da bi konačno zahvaljujući

izuzetne upornosti, nije stigao da studira na Univerzitetu Kolumbija. Studije je završio kao najbolji student u klasi 1883. godine, a kao stipendista istog univerziteta nastavio je postdiplomske studije na Kembridžu, u Kevendisovoj laboratoriji, i doktorirao u Berlinu kod profesora Helmholca 1889. godine. Kolumbije, postao je njen profesor, gde je radio punih 40 godina. Isticao se kao izvanredan matematičar i odličan nastavnik. Pored predmeta matematičke fizike, držao je i predavanja iz industrije, čime je obezbedio sredstva za svoj naučni rad i upoznao istaknute američke privrednike. Teslu je prvi put sreo dok je držao predavanje pred Društvom elektroinženjera Amerike u Bostonu 1890. godine. Tada je Pupin popularizovao upotrebu naizmeničnih struja, dok su Edisonovi poštovaoci čak napravili i električnu stolicu kako bi uplašili svet od upotrebe naizmeničnih struja. Tih godina Tesla je bio u usponu: osvetlio je Svetsku izložbu u Čikagu 1893. godine, izgradio hidroelektranu na Nijagari 1895, korišćeni su njegovi transformatori i Tesline polifazne struje postale su osnova elektrifikacije Amerike. Edison je čak zapretio Pupinu da će izgubiti poziciju na univerzitetu.

Svojim istraživačkim radom Pupin se afirmirao u oblasti elektrotehnike i telefonije, patentirao je 24 svoja pronalaska, od kojih su mnogi naišli na široku primenu širom sveta, a mnogi se koriste i danas. Njegovi najznačajniji patenti su električni filteri (br. 519346) 1893. godine, kao i rezonatori (br. 640515 i 640516) 1895. godine i br. 707007 i 707008 i drugi. Kada je Rentgen u decembru 1895. objavio svoj pronalazak rendgenskih zraka, Pupin je požurio da ih istraži i već u februaru 1896. patentirao je pronalazak sekundarnih rendgenskih zraka, koji je ubrzo našao široku primenu u medicini, skraćujući vreme snimanja sa jednog sata na samo jedan sat. nekoliko sekundi.

Pupin je napisao i svoje autobiografsko delo Od imigranta do pronalazača, koje je objavljeno 1923. godine u stotinama hiljada primeraka i prihvaćeno kao udžbenik za popularizaciju nauke. Za istu je čak dobio i Pulicerovu nagradu.

Na poslovnom planu Pupin je bio veoma uspešan, prodao je svoje patente moćnim kompanijama i tako stekao dovoljno sredstava da se nesmetano bavi eksperimentalnim radom. Tako je isto prodao Belu u Americi i Simensu u Nemačkoj, a oni su postavili prvu telefonsku liniju Berlin – Potsdam (32,5 km), zatim Berlin – Magdeburg (150 km) i Njujork – San Francisko (5000 km), na kojoj prvi je izgovorio Aleksandar Grejem Bel. Učestvovao je i u postavljanju prvog transatlantskog podmorskog kabla koji povezuje Ameriku sa Evropom. Tokom Prvog svetskog rata usavršio je veze za komunikaciju sa avionima tokom leta.

Sa Univerziteta Kolumbija, Pupin je bio prijatelj američkog predsednika Vilsona, a kako je bio angažovan na mirovnom planu, učestvovao je na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, na raspolaganju jugoslovenskoj vladi Stojana Protića. Na toj konferenciji Rumuni su zahtevali ceo Banat, tvrdeći da im pripada. Tada ih je predsednik Vilson upitao: „Poznajete li profesora Pupina, znam da je iz Banata, a poznajem ga i kao vatrenog srpskog patriotu. Time je status Banata bio fiksiran.

Za svoja životna dostignuća Pupin je dobio Franklinovu zlatnu medalju 1902. godine, Herbertovu zlatnu medalju 1916. godine, Edisonovu medalju 1920. godine, Vašingtonsku medalju 1928. i Fricovu zlatnu medalju 1931. Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) osnovao je Pupinovu fondaciju za obrazovanje siromašne dece Srbije 1913. godine.

Pupin je ocenjen kao jedan od najvećih duhova devetnaestog i dvadesetog veka. Preminuo je u Njujorku 12. marta 1935. na svoj 61. rođendan kada je iz Hamburga krenuo brodom za Ameriku.

Nastaviće se ...

PODELITE OVAJ TEKST NA: