детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВЕЛИКАНИ ЉУДСКЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ 10

др СИМО ЈЕЛАЧА

НИКОЛА ТЕСЛА (1856-1943), српско-амерички проналазач

Никола Тесла, Србин, рођен је у Смиљану у Лици (тада Аустроугарска, данас Хрватска). Студирао је технологију у Грацу, Прагу и Будимпешти и говорио енглески, француски, немачки, италијански и српски. Емигрирао је у Сједињене Државе 1884. године и добио први посао код Томаса Едисона. Дизајнирао је свој први индукциони електромотор још у Будимпешти, а направио га је у својој лабораторији у Њујорку. Вестингхаус електрик је 1885. године откупио Теслина права за уређаје наизменичне струје (АЦ), а 1887. патентирао је неколико уређаја у домену полифазних мотора и преноса енергије путем далековода. Године 1891. изумео је Теслин калем, а 1893. осветлио је Светску изложбу у Чикагу, где је први пут демонстрирао неонску расвету исписивањем имена: Фарадеј, Максвел, Хенри и Јован Јовановић – Змај. Тада је први пут демонстрирао тзв Колумбово јаје, које се окретало на принципу ротирајућег магнетног поља. На бини је, пред бројним посетиоцима, пропуштао кроз себе високофреквентне струје од два милиона волти, стварајући око себе ореол светлости, што је изазвало невиђено чуђење, страх и поштовање. Упалио је неонску лампу држећи је у једној руци, демонстрирајући по први пут могућност бежичног преноса енергије. Он је први у свету патентирао радио 2. септембра 1897. (патент бр. 645576 и 649621), који је прихваћен 1900. Италијан Ммаркони је поднео своју патентну пријаву 28. јула 1904. (бр. 763772), за који је он је ипак добио Нобелову награду за физику 1911. Марконијев патент је поништен јуна 1943. (Одлука Врховног суда САД бр. 6369), у корист Тесле, иако прекасно, Тесла је пре тога умро 7. јануара 1943. године. .

Тесла је још као дете маштао о струјама јачине грома, које би изазивале кише и наводњавале пустиње, а током свог рада намеравао је да производи струје високе фреквенције, петсто трилиона херца, једнаке интензитету светлости сунца. Изградио је хидроелектрану на Нијагариним водопадима 1895. године, чији су генератори били сваки од 5000 КС, са далеководима до Бафала, а нешто касније и до Чикага и Њујорка. Тиме је остварио своје снове из детињства, да ће зауставити Нијагарине водопаде, и победити Едисона, уз широку примену наизменичних струја. У то време је изгорела прва Теслина лабораторија (да ли је случајно или је пожар подметнут?). У то време се сматрало да је Тесла најбогатији човек на свету и практично је остао без долара у џепу.

Открио је рендгенске снимке, али је уз њихову помоћ само снимио јакну и зглоб ногу и оставио их у фиоци. Том открићу није посветио довољно пажње, а након што га је објавио на скупу електроинжењера у Њујорку, немачки научник В. Ронтген га је објавио као своје откриће 28. децембра 1895. и за исто добио Нобелову награду за физику 1901. Тесла је користио високофреквентне струје да мери време са тачношћу од милионитог дела секунде у периоду од хиљаду година. Патентирао је први даљински управљач брода 1898. године, када је демонстрирао и први електрични рачунар и роботски контролни систем. Направио је први бежични пренос енергије (који је данас у масовној употреби), користио јоносферу за пренос енергије, изумео вакуумске цеви, створио ефекат ауроре бореалис, остварио прве контакте у међупланетарном систему, наредио коришћење сунчеве енергије, систем климатских промена, елиминисање ратова, предвиђени системи за пренос слике и звука (данас телевизија) и многа друга достигнућа. На свој 50. рођендан најавио је проналазак турбина без лопатица (патент бр. 1061142 и 1061206), који је демонстрирао на аутомобилу без мењача, без цилиндара и без брегастог вратила, а који је био врхунац свега без штетних издувних гасова. . Аутомобил је вођен по принципу примене космичких зрака, а када су му зликовци рекли да је луд, Тесла му је једноставно уништио ауто, скинуо погонски уређај и оставио их. Понудио је свој изум Хенрију Форду, али га никада није применио. Тесла је, између осталих, патентирао аутомобилски брзиномер, који је и данас у употреби широм света.

У новембру 1915. објављена је вест да ће Тесла добити Нобелову награду, али и то је била превара. Исто се поновило и 1937. године, када је одиграно по други пут. Сам Тесла је рекао да ће његови изуми бити вреднији човечанству од свих Нобелових награда током наредних хиљаду година, и био је у праву. Одликован је Едисоновом златном медаљом 1917. коју је добио тек након дугогодишњег наговарања блиских поштовалаца. Те године је објавио и изум који ће се касније назвати Радар, а најавио је и ракетно даљинско навођење. Тесла се надао да ће ракетни систем довести до трајног мира на планети, иако смо сведоци да су га Американци злоупотребили, чак и против Теслине домовине. Још као дечак замишљао је прстен око земље, који би се ротирао синхроно са земљом, што подсећа на прву идеју о сателитима.

Тесла је током 1920. године патентирао вакуумску цев, са вакуумом од само милијардног дела микрона (практично апсолутни вакуум), којом је предвидео пренос неограничене енергије. Касније је иста произведена као Диференцијална пумпа, применљива за тзв Зраци смрти. У 77. години добио је патент (бр. 6555114), уређај за ваздушни транспорт (реч је о комбинацији хеликоптера и авиона), са којим тренутно експериментише америчка војска. Тесла је за свој 75. рођендан најавио нови извор енергије, вероватно користећи космичке зраке. У то време се причало да је радио и на проучавању антигравитације и моделовању невидљивих авиона и бродова, на чему ради и америчка војска.

Пре Другог светског рата Тесла је најавио проналазак тзв Смртоносни зраци, иако их је Тесла назвао Зрацима мира, неограничене моћи, невидљиве и непробојне, попут Кинеског зида око земље. Прво је понудио ово откриће Енглеској, што је Черчил убрзо одбио. Када је исто понудио Лиги нација, Американце је то забринуло, па су управо тих дана агенти ФБИ упали у Теслину хотелску собу и из сефова узели све његове важне папире. Тесла је такође понудио исти патент Америци, Канади, Француској, Совјетском Савезу и Југославији 1937. Данас је овај проналазак идентификован као "Рат звезда" (Рат звезда или оружје са снопом честица напуњених честица). Совјетски Савез је показао највеће интересовање за ово оружје и Тесли је платио 25.000 долара, а одмах након тога Теслу је оборио такси на улици. Није ли то пука случајност или намештени покушај убиства?

Тесла је предложио и систем телегеодинамичких вибрација за детекцију минералних наслага под земљом, што се данас ради путем сателита. Теслине микроталасне пећнице су данас основа рачунарске технологије. Метјуз, помоћник лорда Келвина, који је радио у Тесли до Теслине смрти, рекао је да је Тесла изумео Тесласцопе, уређај за комуникацију са другим световима. У основи је емитер космичких зрака, а утврђено је да неидентификовани летећи објекти (НЛО) лете на њиховом принципу. После Тесле, рад на летећим тањирима наставио је Томас Таусенд Браун, користећи вештачку гравитацију, на ком је принципу 1958. постигао брзину летећег објекта од неколико стотина миља на сат.

Тесла је проучавао Динамичку теорију гравитације, иако је за живота није објавио, која објашњава кретање тела у свемиру. Супротставио се Ајнштајновој теорији закривљености светлости. Пре своје смрти, створио је концепт широког свемира заснован на анти-електромагнетном погону, који америчка војска тренутно користи за погон авиона Стеалтх Б-2. Патентирао је и уређај за коришћење енергије зрачења (бр. 685957 од 5. новембра 1901). Тесла је патентирао укупно око 800 патената, а многи његови изуми остали су у тајности у виду скица и кратких белешки, од којих је већина у власништву америчке војске и тајних служби

ЏОН ЏОЗЕФ ТОМСОН (1856-1940), енглески математичар и физичар

Томпсон је са 14 година дошао на Универзитет у Манчестеру, а 1897. објавио је откриће електрона и 1906. добио Нобелову награду за физику. Када је открио електрон, као хиљадити део масе атома, збунио је цео научни свет. Од 1884. био је шеф Кевендишове лабораторије у Кембриџу, где је остао до 1919. Открио је електрон као катодни зрак у цеви без ваздуха. Установио је да у вакууму, под утицајем електричног и магнетног поља, електрони путују у облику светлости. То га је довело до закључка да су ти зраци направљени од честица, а не од таласа. Такође је утврдио да имају негативан набој и да нису специфични ни за један елемент. То је касније потврђено чињеницом да су електрони исти од гасовитих као и од металних елемената. Томпсон је такође измерио тежину електрона до те мере да је то хиљадити део тежине атома водоника. Тиме је потврдио да су електронски снопови састављени од корпускула и да су као такви саставни део све материје. Касније су ове корпускуле преименоване у електроне и прихваћене као основни део разумевања атомистике. У Кевендисовој лабораторији, Томпсон је учествовао у открићима неких изотопа, као и у развоју спектроскопије. Истакао се као изванредан предавач и подигао углед своје лабораторије на највиши ниво у свету. Свих седам његових ученика су добитници Нобелове награде.

ХАИНРИХ РУДОЛФ ХЕРЦ (1857-1894), немачки физичар

Рудолф Херц, професор Универзитета у Карлсруеу, открио је радио зрачење 1888. Бавио се истраживањима у домену Максвелових налаза и приметио да осим електромагнетног мора постојати још једно зрачење, слично по својствима инфрацрвеном и ултраљубичастом, као и видљива светлост. За то му је била потребна посебна опрема, па је препоручио уређај са струјним колом али са међупростором преко којег искра мора да прескочи када се коло затвори. Прво су ови зраци названи Херц зраци, а касније су преименовани у радио зраци. Херц је доказао својства ових зрака, баш као што их је претпоставио Максвел. Ови зраци имају брзину светлости, могу се рефлектовати, преламати и вибрирати попут таласа. Сам Херц није искусио употребу радио-таласа, али их је користио Гуљелмо Маркони (1874-1937), који је први послао радио сигнале преко Атлантика, крунишући се славом на основу открића Николе Тесле и Херца.

Као признање Херцу, Међународни систем мерења, СИ, успоставио је јединицу Херц фреквенције, названу по њему. Херц је умро у 37. години.

МИХАЈЛО ПУПИН (1858-1935), српски, амерички гигант телефоније

Рођен у Идвору у Банату, себи је дао надимак Идворски, по родном месту доживео је славу светског гиганта у доменима телефоније и секундарног рендгенског зрачења. За живота се сукобио са Теслом, о чему детаљно пише Марк Сајфер (видети хттп//ввв.српска дијаспора.инфо, чланак С. Јелача: Михајло Пупин).

Као дечак, током летњих месеци, чувао је стоку на пашњацима и са дечацима вежбао прозивке кроз село, што ће касније у животу постати основа за његово учење у области међумесне телефоније. Гимназију је похађао у Панчеву, а студије је започео у Прагу. Убрзо их је напустио и са 16 година отпутовао бродом у Америку 1974. У Њујорку је искусио све недаће имигрантског живота, да би коначно захваљујући

изузетне упорности, није стигао да студира на Универзитету Колумбија. Студије је завршио као најбољи студент у класи 1883. године, а као стипендиста истог универзитета наставио је постдипломске студије на Кембриџу, у Кевендисовој лабораторији, и докторирао у Берлину код професора Хелмхолца 1889. године. Колумбије, постао је њен професор, где је радио пуних 40 година. Истицао се као изванредан математичар и одличан наставник. Поред предмета математичке физике, држао је и предавања из индустрије, чиме је обезбедио средства за свој научни рад и упознао истакнуте америчке привреднике. Теслу је први пут срео док је држао предавање пред Друштвом електроинжењера Америке у Бостону 1890. године. Тада је Пупин популаризовао употребу наизменичних струја, док су Едисонови поштоваоци чак направили и електричну столицу како би уплашили свет од употребе наизменичних струја. Тих година Тесла је био у успону: осветлио је Светску изложбу у Чикагу 1893. године, изградио хидроелектрану на Нијагари 1895, коришћени су његови трансформатори и Теслине полифазне струје постале су основа електрификације Америке. Едисон је чак запретио Пупину да ће изгубити позицију на универзитету.

Својим истраживачким радом Пупин се афирмирао у области електротехнике и телефоније, патентирао је 24 своја проналаска, од којих су многи наишли на широку примену широм света, а многи се користе и данас. Његови најзначајнији патенти су електрични филтери (бр. 519346) 1893. године, као и резонатори (бр. 640515 и 640516) 1895. године и бр. 707007 и 707008 и други. Када је Рентген у децембру 1895. објавио свој проналазак рендгенских зрака, Пупин је пожурио да их истражи и већ у фебруару 1896. патентирао је проналазак секундарних рендгенских зрака, који је убрзо нашао широку примену у медицини, скраћујући време снимања са једног сата на само један сат. неколико секунди.

Пупин је написао и своје аутобиографско дело Од имигранта до проналазача, које је објављено 1923. године у стотинама хиљада примерака и прихваћено као уџбеник за популаризацију науке. За исту је чак добио и Пулицерову награду.

На пословном плану Пупин је био веома успешан, продао је своје патенте моћним компанијама и тако стекао довољно средстава да се несметано бави експерименталним радом. Тако је исто продао Белу у Америци и Сименсу у Немачкој, а они су поставили прву телефонску линију Берлин – Потсдам (32,5 км), затим Берлин – Магдебург (150 км) и Њујорк – Сан Франциско (5000 км), на којој први је изговорио Александар Грејем Бел. Учествовао је и у постављању првог трансатлантског подморског кабла који повезује Америку са Европом. Током Првог светског рата усавршио је везе за комуникацију са авионима током лета.

Са Универзитета Колумбија, Пупин је био пријатељ америчког председника Вилсона, а како је био ангажован на мировном плану, учествовао је на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, на располагању југословенској влади Стојана Протића. На тој конференцији Румуни су захтевали цео Банат, тврдећи да им припада. Тада их је председник Вилсон упитао: „Познајете ли професора Пупина, знам да је из Баната, а познајем га и као ватреног српског патриоту. Тиме је статус Баната био фиксиран.

За своја животна достигнућа Пупин је добио Франклинову златну медаљу 1902. године, Хербертову златну медаљу 1916. године, Едисонову медаљу 1920. године, Вашингтонску медаљу 1928. и Фрицову златну медаљу 1931. Српска академија наука и уметности (САНУ) основао је Пупинову фондацију за образовање сиромашне деце Србије 1913. године.

Пупин је оцењен као један од највећих духова деветнаестог и двадесетог века. Преминуо је у Њујорку 12. марта 1935. на свој 61. рођендан када је из Хамбурга кренуо бродом за Америку.

Наставиће се ...

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: