|
|
|
 | Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Nagrađen čekanjem Nisam od onih od kojih će vreme napraviti čoveka, ili jesam ili nisam! Čekati to je u prirodi našoj, kada čekamo ne čekamo vreme, čekamo događaj, čekamo ono čemu ćemo svojim postojanjem odrediti smisao. Treba pričekati čak i tamo gde zakasnimo. Često kažem da vreme ne postoji, ono ne čeka, a kako bi i čekalo kada ne postoji. Čekamo samo mi koji smo se dogodili. Sve čekamo, čekamo i da se rodimo isto kao što stojimo u redu da umremo. Čitav život čekamo. Život nije vreme, već esencija procesa koji traje i koji se razvija u kojoj je čekanje vrhunski razvijeno sa tendencijom nadogradnje. Onaj ko (raz)ume čekati, život čini lepšim i boljim. U odsustvu čekanja pravimo greške, pokrećemo strahove, neizvesnost i skraćujemo život. Ponekad zamolim svoje misli da sačekaju, a one su meni poslušne, tad nam je lepo, stvori se trenutak kao kad se sretnu majka i odraslo dete nakon dužeg iščekivanja, to je onaj momenat kad se cvet otvara kad se sretne sa prvim zracima proletnjeg sunca i toplim kapima rose. Kažu da je rosa suze radosnice prirode. Čekanje nije zaustavljanje, čekanje je napredovanje, kao student kad odbrani ispit desetkom, pa onako sam sebi u srce kaže, isplatilo se! Sva naša čekanja će se isplatiti, čekanje je i voleti, verovati, znati. Zaboravite vreme, svakako ne postoji, sačekajte da bi vam život dao sve ono što je za vas pripremio. Ako je ovo pročitao onaj ko čekanje razume isto kao i ja, onda ovih 5 sati do leta za Filadelfiju zaista ne postoje. Život je lep i dobar. Čeka me životni saputnik na terminalu radosti.
|
