|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Награђен чекањем Нисам од оних од којих ће време направити човека, или јесам или нисам! Чекати то је у природи нашој, када чекамо не чекамо време, чекамо догађај, чекамо оно чему ћемо својим постојањем одредити смисао. Треба причекати чак и тамо где закаснимо. Често кажем да време не постоји, оно не чека, а како би и чекало када не постоји. Чекамо само ми који смо се догодили. Све чекамо, чекамо и да се родимо исто као што стојимо у реду да умремо. Читав живот чекамо. Живот није време, већ есенција процеса који траје и који се развија у којој је чекање врхунски развијено са тенденцијом надоградње. Онај ко (раз)уме чекати, живот чини лепшим и бољим. У одсуству чекања правимо грешке, покрећемо страхове, неизвесност и скраћујемо живот. Понекад замолим своје мисли да сачекају, а оне су мени послушне, тад нам је лепо, створи се тренутак као кад се сретну мајка и одрасло дете након дужег ишчекивања, то је онај моменат кад се цвет отвара кад се сретне са првим зрацима пролетњег сунца и топлим капима росе. Кажу да је роса сузе радоснице природе. Чекање није заустављање, чекање је напредовање, као студент кад одбрани испит десетком, па онако сам себи у срце каже, исплатило се! Сва наша чекања ће се исплатити, чекање је и волети, веровати, знати. Заборавите време, свакако не постоји, сачекајте да би вам живот дао све оно што је за вас припремио. Ако је ово прочитао онај ко чекање разуме исто као и ја, онда ових 5 сати до лета за Филаделфију заиста не постоје. Живот је леп и добар. Чека ме животни сапутник на терминалу радости.
|
