|
|
| Milica Jeftić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
TATA, ODLIČAN (5)
Videh u školskoj klupi kako stvari stojeza mnoge zadatke ocene se nižu, broje.Iz svakog predmeta znam ja ponešto,škola mi od ruke ide lako i vešto. Domaćih zadataka imam preko glave,školske brige igranje na čekanje stave.Red je malo od učenja glavu da odmorim,školske knjige igrom najzad da zamenim. Ugledah na fotelji tatu kako sedi,odmah moja mašta igru tad odredi ;"Tata, tata, imam za tebe zadatak lak,biću tvoj učitelj, a ti moj vredni đak. Oceniću tebe ocenom od jedan do pet,razmisli, pa odgovori, ne budi brzoplet!Najpre meni nabroj članove azbuke sve,koliko jabuka ima kad se saberu dve i dve." A, B, V, G, D, Đ i sve tako do slova Š redom,napisa svih 30 slova po tabli kredom.Četiri je dobio kad je sabrao jabuke,rešio je i taj zadatak bez po muke!
Stadoh da smislim neki zadatak teži,mogao bih proveriti kakvi su mu padeži.Ne znam tačno šta su, ali koristi ih svako,verujem da do odgovora neće doći lako. Od nominativa do lokativa došao je u cugu,ne napravi između odgovora pauzu dugu! Reče da svaki prati odgovarajuće pitanje,pa odlučih da mu više ne proveravam znanje. "Znaš ti od svakog predmeta po nešto,na svako pitanje dao si odgovor vešto!Nemam više zadatke već jednu divnu vest,položio si sa najvišom ovaj kratak test." Primetih nedostatke i predmete koji faleiz koje bi moj tata najvišu dobio ko iz šale.Kada bi iz roditeljstva postojao jedan test,dobio bi odličan (5) i još jednu divnu vest!
|