детаљ слике: КРК Арт дизајн

ТАТА, ОДЛИЧАН (5)

Видех у школској клупи како ствари стоје

за многе задатке оцене се нижу, броје.

Из сваког предмета знам ја понешто,

школа ми од руке иде лако и вешто.

Домаћих задатака имам преко главе,

школске бриге играње на чекање ставе.

Ред је мало од учења главу да одморим,

школске књиге игром најзад да заменим.

Угледах на фотељи тату како седи,

одмах моја машта игру тад одреди ;

"Тата, тата, имам за тебе задатак лак,

бићу твој учитељ, а ти мој вредни ђак.

Оценићу тебе оценом од један до пет,

размисли, па одговори, не буди брзоплет!

Најпре мени наброј чланове азбуке све,

колико јабука има кад се саберу две и две."

А, Б, В, Г, Д, Ђ и све тако до слова Ш редом,

написа свих 30 слова по табли кредом.

Четири је добио кад је сабрао јабуке,

решио је и тај задатак без по муке!

Стадох да смислим неки задатак тежи,

могао бих проверити какви су му падежи.

Не знам тачно шта су, али користи их свако,

верујем да до одговора неће доћи лако.

Од номинатива до локатива дошао је у цугу,

не направи између одговора паузу дугу!

Рече да сваки прати одговарајуће питање,

па одлучих да му више не проверавам знање.

"Знаш ти од сваког предмета по нешто,

на свако питање дао си одговор вешто!

Немам више задатке већ једну дивну вест,

положио си са највишом овај кратак тест."

Приметих недостатке и предмете који фале

из које би мој тата највишу добио ко из шале.

Када би из родитељства постојао један тест,

добио би одличан (5) и још једну дивну вест!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: